Vedetin monolog

U Srbiji se još nije desilo da neko nije zloupotrebio političku moć, a da je imao

Objavljeno 15.07.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 15 mins

Prethodni deo teksta možete pročitati ovde

Taman sam pomislio da sam se teorijski pa i književno rastao sa političkom korupcijom kad me dočeka na mala vrata i u istraživanju vladavine prava. Ima li štogod u zemlji Srbiji da sa njom – Vedetom – veze nema?

– Pa, nema!

* * *

Dobro došli u carstvo vladavine prava. Dosta je bilo teorije, vodim vas u realni život! Dozvolite mi, pre svega, da se predstavim. Ja sam Vedeta. Za one koji me ne poznaju da kažem: Posvećena mi je jedna knjiga, njena sam glavna junakinja, čak sam i u samom naslovu: Oči u oči sa političkom korupcijom. Nažalost, oslovljavate me drugim, nakaradnim imenom, umesto da budete fer i koristite moje lepo ime.

Vi koji me poznajete, nemojte se iznenaditi kada vidite da je moja moć u međuvremenu narasla. Dok je većina okretala glavu na drugu stranu, ja sam posao proširila. Sada brinem i o vladavini prava, ali i o društvu u celini; jednako o siromašnima i bogatima, o moćnima i nemoćnima, o vladarima i podanicima. Staram se da svako bude na svom mestu. Otvaram i nove prostore, tragam za novim ljudima i svima dajem priliku da se pokažu i dokažu.

Biću iskrena, moji vrednosni standardi malo su drugačiji. Neka vas to ne zbunjuje. Uskoro će postati opšteprihvaćeni. Radim na tome, videli vi to ili ne. Posebno sam otvorena za one koji u drugim uslovima ne bi mogli ni da prismrde na funkcije na koje ih ja postavim. Pretpostavljate da tako kupujem ljude. Oni su mi jako važni. Bez njih, da za mene grizu, ništa ne bih mogla. Ali i bez svih vas tako malodušnih. Eto, odala sam vam svoju veliku tajnu. I šta mi možete? Toliko ste nemoćni da se ne usuđujete ni granicu hemijskom nacrtanu da pređete. Ako ocenite da bi moglo da vam naškodi, bojaćete se i svoje senke. Nemate snage čak ni da to sami sebi priznate.

Ne prija vam moja iskrenost? A tek sam počela. Izazivam vas da mi otpor pružite. Kako ćete mi se suprotstaviti, hrabrošću ili lukavstvom? Pitate se, šta bi bilo kada biste se svi javili za nova mesta u mojoj službi? Što rek’o Đole muzikant: „Džaba vam novci, moji sinovci, ja ipak varam malo bolje.” Mislite da za to možete da se organizujete? Čak i da uspete, mislite da bi ste takvom navalom obesmislili moj sistem i srušili ga? Da vam kažem – neće se to desiti. Pitate se zašto neće, kako sam tako sigurna? E pa, sigurna sam, zahvaljujući vama. Da, baš vama. Reći ćete da se protiv korupcije borite. Da, da, borite se, naravno, ne branim, ne negiram vam to. Baš naprotiv, eto, ja vam za to odajem priznanje.

Poštujem vas kao protivnika jer očekujem da i vi mene poštujete. Ali, ne znate čak ni protivnika da poštujete, nego čim vidite da je jak, ulagujete mu se. Radili biste za njega i mnogo više od potrebnog. Vaša borba protiv političke korupcije je takva da je upravo štiti. Jer je štitite vi pošteni, moralni, vredni, vi od integriteta. Uvek vas je mnogo na toj strani, tako da oni drugi, nepošteni, nemoralni, nesposobni, mogu prilično lako, bez konkurencije, da popunjavaju upražnjena i novootvorena mesta u mojoj službi. A ona se prostire gde god ja hoću. Ako bolje pogledate, videćete da je to svuda. U početku sam tek ponegde mogla da stignem, ali sam birala najbitnija mesta. Malo po malo, vaša nemoć postajala je moja moć. Tako sam stigla u svaku poru društva. Kako to uspevam? Sama nikako.

I kada vam se čini da su sva mesta popunjena, reći ću vam da su za pravog kandidata sva mesta prazna. Svakome ko ispunjava moje prilično zahtevne kriterijume pronaći ću mesto prema meri. U osnovi moje piramide svemoći su ološ i moralna đubrad. Isprepleteni su tako da iznedre svako zlo, a što je veće, to će bliže vrhu biti. Uvek ima onih koji pohlepno primaju nekoliko plata iako ni jednu ne zaslužuju, koji se prihvataju posla o kome pojma nemaju. Državni budžet i fondovi su dovoljno bogati da se iz njih može kupiti sve, čak i duša. Znate, to su vaše pare, samo što ih većina tako ne doživljava. To je moja zasluga, jer jako vodim računa da mi se podanici time ne uznemiravaju, i da na to ne misle. Dovoljno im briga zadajem da ni na šta drugo ne stižu da misle, niti volje da za to imaju.

* * *

Ja ću biti vaša domaćica i vodič kroz carstvo koje nazivate vladavinom prava. Neka vam bude. Lepo je da u nešto verujete, ukoliko ste iskreni u tome. Pomoći ću vam da vidite da je carstvo moje i da u njemu carujem samo ja. Ali vama je lakše da istinu ne vidite. Tako je meni lakše, da se manje sa vama petljam, da mi manje smetate.

Svaka čast naučnicima, kako vi kažete – akademskoj zajednici, specijalnim državnim organima upriličenim meni u čast, dobro obaveštenoj javnosti i aktivistima, ali ja o vladavini prava, ipak, znam nešto više. Skromna sam pa tako kažem. Da nisam skromna, rekla bih da znam sve. Od moje volje zavisi ne samo vladavina već svi vi. Svesni ste toga? Ako niste, imaćete priliku da do kraja ove priče to postanete. 

I dalje vam ne prija istina ili se polako na nju privikavate?

Ozbiljno sam se za svoju dužnost pripremala, izučavala sam stručnu literaturu, pohađala nastavu, radila praksu, išla korak po korak, birajući teži, ali jedini delotvorni put. Proučavala sam vas detaljno. Videla sam da su vam namere bile dobre kada ste vlast na tri dela podelili. Dobar je to pokušaj bio da se obezbedi vladavina prava. Možda ćete jednom uspeti, ukoliko budete uporni, a pre svega ukoliko uspete da izmenite svoju svest.

Čitate ovo što vam pišem, razmišljate, čudite se možda? A onda sebi kažete da niste malo dete koje veruje u izmišljene likove. I naravno, jasno je da ne postojim, ali politička korupcija postoji, i te kako! Mnogi to na svojoj koži jako dobro osećaju. Šta ćemo sad? Odustajte?

Možete li me bar u mislima pobediti? Pokušava li neko da mi nađe slabu tačku? Da vam pomognem: Džaba je kod mene tražite, tu je nećete naći. Nego, lakše vam je tako, umesto da sami sebi priznate nemoć. A ja sam moćna samo onoliko koliko ste vi nemoćni.

Kolika je moja snaga, to vas zanima? Da procenite vredi li se protiv mene boriti, ili bi vam bilo isplativije da se priklonite mojim vrednosnim stavovima? I evo, reći ću vam: Vredi se protiv mene boriti. Još jednom: Da, vredi se protiv mene boriti. Šta se promenilo sada kada to znate? Ništa!

* * *

Najveća razorna snaga koju je čovek u svojoj dekadenciji postigao dugo je bila snaga koja se dobija cepanjem radioaktivnih atoma, poznato kao atomska bomba. Tu nije kraj. Dekadencija ide dalje i nauku zloupotrebljava da uveća snagu razaranja, tako što atome sada spaja. Po toj formuli napravljena termonuklearna bomba razornija je više hiljada puta od „obične” atomske bombe. Sledeća generacija naprednih nuklearnih bombi biće razornija od termonuklearne više hiljada puta. Ni to neće biti kraj ljudskoj dekadenciji. Jednog dana moćne sile, pretiće jedne drugima uništenjem univerzuma. Dok se to ne desi, čovek će imati priliku da iskaže savest.

Iz navedenog vidimo da primat uništenja drže prirodne nauke. Međutim, čovek se nije zadržao u prirodnim naukama već je termonuklearnu bombu napravio i u društvenim naukama. Spojivši tri grane vlasti u jednu, načinio je najveću snagu za razaranje vladavine prava. Spajanje tri vlasti u jednu, jednako je energiji koja se dobija spajanjem atoma. Odsustvo vladavine prava ima na društvo razornu moć jednaku atomskoj bombi. Snagu da to učini ima samo politička moć i to je plod njene zloupotrebe.

Uskoro će proći čitav jedan vek od kada se glorifikuje razorni efekat koji su ostvarile dve bačene atomske bombe. To se ističe kao najveća šteta koju je čovek u jednom trenutku pričinio. Niko ne sagledava efekte koje čini odsustvo vladavine prava. U zbiru ostvarenih efekata odsustvo vladavine prava je pogubnije od atomske bombe. Ona može da uništi milionski grad, a odsustvo vladavine prava višemilionsku državu.

* * *

Vedeta nastavlja priču o svojoj snazi:

Trebalo bi da ste svesni moje snage, a pre svega činjenice da ja ipak postojim. Kako sam ušla u vaše redove, to vas zanima? Nikada ne biste pogodili – na ceduljici! Da, to je ono malo parče papira koje na teškom ispitu željno očekujete da vam neko dobaci. Eto, ja sam ta koja će pomoći da tačno odgovorite i na pitanja koja ne znate. Pa… neće to biti baš tačni odgovori, ali važno je da ćete ispit položiti. Biće to na vašu štetu jer ne razumete da vam je bolje da na ispitu padnete ako ne znate.

* * *

Jedan čovek bi drugome u nevolji pomogao, drugi bi mu leđa okrenuo.

Jedan čovek bi da leči ljude, drugi bi da ih ubija.

Jedan čovek bi da iskoreni glad, drugi bi, onako sit, oteo gladnome koru hleba iz usta.

Jedan čovek bi da iskoreni smrtonosne bolesti, drugi bi da ljude masovno ubija; i ne zadovoljava se čak ni kada je obezbedio dovoljno sredstava da se ubiju svi ljudi i uništi cela planeta.

Prepoznajete li moj rasadnik kadrova?

NAPOMENA: Monolog Vedete je na beogradskoj promociji knjige 25. juna 2021. godine u Dorćol Platz-u izgovorila glumica beogradskog Reflektor teatra Jelena Simić (na nosećoj fotografiji)

U sledećem nastavku, 19. jula: Priča o jednoj ceduljici koja je srušila MUP


Tekst je preuzet iz studije Siniše Jankovića Kako je jedna ceduljica srušila MUP (Esej o vladavini prava u srbiji na primeru MUP-a), koju je aprila 2021. godine objavila organizacija civilnog društva Institut za istraživanje korupcije Kareja, Pančevo, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija pruženu za realizaciju projekta „Vladavina prava (ili političke korupcije) u Srbiji, na primeru MUP-a”.

Pančevo Si Ti će u tokom jula i avgusta, četvrtkom i ponedeljkom objavljivati delove knjige. Oprema teksta redakcijska.

Siniša Janković (1961, Vranje) je policijski inspektor u penziji. U MUP-u je radio 31 godinu, najduže na poslovima suzbijanja privrednog kriminaliteta. Bio je član radne grupe MUP-a koja je istraživala 24 sporne privatizacije. Magistar je političkih nauka i autor više radova o političkoj korupciji, kao i dve knjige iz ove oblasti, Oči u oči sa političkom korupcijom i Kako je jedna ceduljica srušila MUP. Predsednik je Upravnog odbora Udruženja Institut za istraživanje korupcije Kareja.

Ostavi komentar

  • (not be published)