Umetnička scena u Padini, Crepaji i Uzdinu danas

U Kovačici izlazi underground fanzin, aktivna su i dva muzička projekta. Kakva je kulturna ponuda u selima kovačičke opštine i ko čini umetničku scenu u tim mestima?

Janko Takač
Objavljeno 12.08.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Black Syrup je underground magazine. Ove godine je posle višegodišnje pauze svetlo dana je ugledao treći broj ovog fanzina. Na 72 fotokopirane stranice Black Syrup donosi kvalitetne i opširne intervjue sa kultnim bendovima i autorima sa mnogih delova planete: Borghesia (Slovenija), Trobecove Krušne Peći (Hrvatska), Arma Agharta (ex Bruzgynai, Litvanija), Combineharvester (Švajcarska), P.S. Stamps Back (Grčka), Kajkut (Austrija), Pat Moriarity (SAD) i LENZ (Italija). Osim navedenih intervjua, u novom broju fanzina Black Syrup možete pročitati i muzičke recenzije, kao i prilog Serbian off/out scene report. Urednik fanzina je Stevan Lenhart (novinar, urednik, poznat i kao član bendova Nastrom i Pamba) a naslovnu stranu fanzina je radio američki strip-autor Pat Moriarity. Fanzin je odštampan u limitiranom broju kopija i može se  nabaviti preko e-mail adrese: blacksyrupzine@gmail.com.

Lenhart Tapes je naziv projekta koji vodi Vladimir Lenhart. Nekada član bendova Pessimist, Pamba, Petrol i Klopka za pionira, Vladimir od 2010. nastupa kao solo umetnik. Njegova muzika se danas bazira na manipulaciji zvuka sa audio kaseta – uz pomoć nekoliko (starih, kasetnih) walkman-a sa kojih idu razni zvukovi (Vladimir je kolekcionar audio kaseta koje nabavlja sa svih strana, čak i na pijacama, kao found/trash art). Lenhart uživo miksuje i manipuliše taj signal proizvodeći zvučne kolaže i svojevrsnu ready-made umetnost. U široj inkarnaciji, Lenhart Tapes nastupa i kao Lehart Tapes Orchestra, petočlani etno-noise sastav sa kojim je već imao nekoliko nastupa. Lenhart Tapes iza sebe ima dva izdanja: Tape Music (Ne-ton, 2011) i Uživo Sa Karnevala Glavobolje ‎(Novo Doba, 2014). Muziku ovog projekta poslušajte na: www.lenhartapes.bandcamp.com.

Nastrom je doom/sludge/old school industrial projekat koji vodi Stevan Lenhart. Ovaj one-man bend je nastao 2012. i njegov zvuk je baziran na repetitivnoj ritam mašini, kao i teškim i sporim rifovima distorzirane i tzv. downtuned bas gitare. Bend iza sebe ima nekoliko nastupa (Mount of Artan Festival, Pančevo, Novi Sad, Temerin, Subotica, …) i dva EP izdanja: Nastrom (2013) i Cornerghosts (2015). Muziku ovog projekta potražite na: www.nastrom.bandcamp.com.

Toliko o Kovačici, ali čega ima u okolini? Nedaleko, u Padini funkcioniše udruženje vezano za Underground Rock Music Club. Mladi Padinci su krenuli sa ozbiljnijim radom još 2014. kada su pod rukovodstvom i režijom Martina Labata, Katarina Kadanec, Janko Tomek,  Želislav Kukučka, Daniel Cicka, Dunja Palček i Ana Kadanec postavili predstavu Čakanie na Godota (Čekanje Godoa). I, od tada se znalo da Padina ima novu generaciju entuzijasta koji će davati sve od sebe da ožive kulturu i umetnost u ovom – kako kažu – najslovačkijem selu u Srbiji. Od osnivanja do danas, u padinskom Underground Rock Music Clubu su učestali koncerti, DJ nastupi, pozorišne predstave, izložbe, literarne večeri, noći muzeja… Najsvežije što se u UMC Underground dešavalo ovih dana je nastup slovačke pevačice Katarine Malikove i literarno veče pesnika iz udruženja LiterarnyKlub.sk iz Slovačke republike.

UMC Underground Padina, plakat za koncert

U Crepaji od 2012. radi Banat Bles Café. U ukusno sređenom lokalu sa velikim i prelepo uređenim dvorištem se već godinama gaji i brižljivo neguje blues i rock svirka. Do danas je u njemu svirao veliki broj renomiranih blues i rock muzičara, kako domaćih, tako i stranih (iz Rumunije, Holandije, Belgije, Engleske, Irske, Slovačke, SAD). U Banat Blues Cafe-u su svirali recimo Lance Lopez, Rotterdam Ska Jazz Foundation, Inspirational Corner, Blue Family, Inner City, Raising Holy Sparks… Ipak, ovaj lokal je najpoznatiji po bendu koji tu ima rezidenciju, a to je blues rock grupa Dead Mondays. Osim blues i rock svirki, Banat Bles Café je organizator i lokacija održavanja slikarske kolonije SLIC koja se ove godine odigrala po treći put i uz učešće slikara iz Srbije, Rusije, Engleske, Dagestana i SAD.

Dead Mondays na bini Banat Blues Cafea u Crepaji Foto: Jarmila Takač

U Uzdinu se na kulturnom planu dešava mnogo toga što vredi spomenuti, najviše na polju pisane reči. Tu deluju sledeći autori:

Ljubomir Koraćević je pisac, prevodilac i književni kritičar. Objavljuje eseje i prevode u književnoj periodici (Koraci, Kovine, Književnost). Roman Lager (KOV, 2015) mu je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu 2016. Prevodio je Nikitu Staneskua, Ioana P. Kulianua, Saru Kej…

Gabrijel Babuc je pesnik, prevodilac i književni kritičar. Objavio je dve zbirke pesama: Redosled (KOV, 2011) i Mahovina (KOV, 2014). Priredio je knjige: Petru Krdu – Škola egzila (KOV, 2012) i Petru Krdu – Druga istorija bića (KOV, 2017). Objavljuje pesme, kritičke osvrte i prevode u književnoj periodici (Kovine, Književnost, Kvartal). Prevodio je Nikitu Staneskua, Tristana Caru, Antona Pavloviča Čehova, Artura Remboa, Anu Blandijanu, Jona Karajona, Petru Krdua i druge. Član je redakcije književnog časopisa Kovine.

Zagorka Koraćević je prevodilac sa grčkog i starogrčkog. Prevode je objavljivala u književnoj periodici (Kvartal, Kovine), a ima i dve knjige prevoda poezije: Janis Ricos – Kamenje (KOV, 2014, prevod sa grčkog) i Sapfa – Fragmenti (KOV, 2015, prevod sa starogrčkog).

Żaklin Puja je muzičar i glumac. Sarađivao je sa bendom No Smoking Orchestra na tri studijska albuma, kao i sa autorima muzike za film Emira Kusturice Život je čudo. Stalni je član instrumentalnog sastava Banatic 5. Glumio je u nekoliko predstava Rumunskog profesionalnog pozorišta u Vršcu, između ostalog i u predstavi Elektra (2009) po tekstu Danila Kiša koju je režirao Boro Drašković.

Udruženje Tibiskus postoji dugi niz godina i ima mnogo ljudi iz Uzdina koji se angazuju oko njega. Predsednik je pesnik i pisac Vasile Barbu. Organizuju festival poezije, likovne izložbe i izložbe fotografija savremenih autora iz regiona i Rumunije. Imaju dvadesetak projekata godišnje mada nisu svi umetničkog karaktera, ali su značajni za meštane i rumunsku zajednicu u Vojvodini. Mladi fotograf Adrian Onču je na početku karijere…

Umetnička scena u Kovačici i selima koje pripadaju kovačičkoj opštini se zasniva na izuzetno posvećenim pojedincima, ljudima koji sami ili u sklopu udruženja guraju svoje kamenje uzbrdo, pa onda verovatno nemoćno posmatraju kako se ono kotrlja nizbrdo, pa onda ponovo krenu da se dižu i da guraju i tako, eto, već godinama…

Ono što je relativna novina jeste to što se umetnici i kuturnjaci – osim upotrebe vlastitih snaga i sredstava – definitivno orijentišu na udruženja, pa preko njih na pisanje projekata i obraćanje domaćim i inostranim fondovima. U vremenu teške nebrige lokalnih institucija za kulturu – i sledstvenog propadanja domova kulture – ovo se pokazuje kao jedini održivi način njenog opstanka u malim sredinama. Nadamo se da će se ovo propadanje jednom zaustaviti, jer, kao i uvek, opstanak lokalne kulture zavisi od toliko drugih faktora da nam ostaje samo da se nadamo i verujemo, iako nam naše oči, uši i iskustva govore drugačije…

Ostavi komentar

  • (not be published)