„Svetlost” – hronika jednog vremena

Čitaocima: Vremena su teška. Zlo je na sve strane. A ljudi bi hteli da bude bolje. I bore se za ostvarenje tog boljeg

Jovanka Nikolić
Objavljeno 11.10.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 12 mins

Čitaocima: Vremena su teška. Zlo je na sve strane. A ljudi bi hteli da bude bolje. I bore se za ostvarenje tog boljeg.

Prema onoj Meringovoj, pisci i umetnici ne padaju kao sneg s neba, niti hodaju po oblacima, već žive usred žestokih borbi svog naroda i svoga vremena. Ovo bi moralo važiti i za nas. Prema svemu što se događa mi moramo imati svoj jasan i određen stav. U prvom redu, i u svemu, dužni smo voditi računa o težnjama narodnih masa. Trebalo bi, i mi bismo to hteli, da njihove težnje znače naš stav, a da naš stav bude izraz tih težnji.

Svetlost, to je zamisao njenih redaktora, mora biti pravi narodni list. U tom smislu želeli bismo da okupimo sve poštene ljude, jer i sami radimo iz najčistijih pobuda.

Svetlost je bez sredstava. Njeni redaktori su siromašni ljudi. Ali, ipak, nije im cilj profit.

Pomoć svakoga koji smatra da nam je treba dati biće dobrodošla.

Samo neka niko ne pomisli da nas može kupovati ili prodavati!

Ovako je pisalo u uvodniku prvog broja lista Svetlost, 28. juna 1935. godine, koji je izašao samo četiri dana posle formiranja vlade Milana Stojadinovića. Uredništvo i administracija su bili smešteni u Masarikovoj ulici 3, preko puta ondašnje opštinske zgrade, u skromnoj štampariji Vukašina Jakovljevića. Vlasnik i urednik novog glasila bio je Ljubiša Manojlović, koji je napustio privremeno zaposlenje u Beogradu i došao u svoj rodni grad da se oproba u novinarskom izrazu. Urednici i stalni saradnici u Svetlosti bili su Miloš Jovanović, Živadin˗Živa Đorđević, Aleksandar Panić, Momčilo Simić, Dragi Milenković, Dragoje Đurić, Dušan Dugalić i Miodrag Ivanović Tifus.

U prvom broju zabeleženo je formiranje vlade Milana Stojadinovića. Pod naslovom „Politička situacija – nova vlada g. Dr. Stojadinovića”, piše: „Posle pada vlade g. Bogoljuba Jevtića, vladu je 24 ov. m. obrazovao g. Dr. Milan Stojadinović. Nova vlada je, zbog prisustva u njoj g.g. Korošca, Spaha i pretstavnika radikalne grupe g. Ace Stanojevića okategorisana kao koncetraciona”.

Svetlost u tom junskom broju piše i o „krizi džinovskih razmera u Sjedinjenim američkim državama”, o „jedom razmatranju u vezi s njim” u tekstu sa naslovom „Prvo sunčano kupatilo”… Reklamira se „za dame trajna ondulacija”, „najveće stovarište tkanina – Merkur”, „sapun Bata”…

Drugi broj Svetlosti, od 6. jula 1935. godine, na naslovnoj strani ima troslovnu reč, napisanu velikim slovima – RAT? Piše o trgovinskim pregovorima između Bugarske i Sovjetske Rusije, ali se povećava i broj reklama – od „modernih tkanina kod Zlatne ruže”, „moderne kasapske radnje” do „Angro kolonijalno-bakalske trgovine Marinković i Simonović”… Već u trećem broju reklamira se Srpsko akcionarsko-rudarsko-topioničko društvo „Sartid” Smederevo.

Na naslovnoj strani prvih brojeva Svetlosti uvek je politička tema. Tako u broju 8, 17. avgusta 1935. godine, naslov teksta glasi – „Uoči zbora Udružene opozicije u Kragujevcu”. Zbor Narodnog fronta slobode u Kragujevcu 25. avgusta 1935. godine predstavlja najveću antifašističku i antirežimsku manifestaciju u Jugoslaviji međuratnog perioda, a Svetlost dostiže tiraž od 7.000 prodatih primeraka.

Sve je to razlog da državni tužilac zabrani prodaju lista od 11. broja, ali je list štampan i brojevi 12 i 13 su došli do čitalaca, dok je broj14 zaplenjen još u štampariji.

Za vreme NOB-a novinu ponovo pokreću borci Trećeg kragujevačkog bataljona Prve proleterske brigade. Izdali su br. 1 i 2 na Zelengori juna 1943. god. (kucan na pisaćoj mašini). Godine 1944. u Jajcu su izašli brojevi 1 i 2, 1945. brojevi 1 i 2 izašli su u Sremu posle oslobođenja, 3. januara ponovo je pokrenut sa 11. godištem.

Od 1975. do 1989. godine izlazi delegatska Svetlost. Kraj osamdesetih i početak devedesetih donose i značajne promene na medijskoj sceni Kragujevca. Svetlost se svrstava među najznačajnije i najčitanje novine u Srbiji. Sredinom devedesetih dostiže tiraž od 14.000 prodatih primeraka, a krajem septembra 1995. godine na kioscima se pojavljuje i Nezavisna Svetlost. Tome prethodi odluka tadašnje vlasti, odnosno gradske skupštine da nedeljnik Svetlost podržavi i postavi novog direktora i glavnog i odgovornog urednika, kako bi i nad ovim medijem ostvarila kontrolu.

Nezavisna Svetlost je tokom devedesetih bila jedan od tri štampana medija u Srbiji, koji su važili za slobodne, odnosno lišene uticaja vladajućih struktura. Pod tim nazivom, nedeljnik je izlazio sve do 2005. to jest punih deset godina i za to vreme postao je vrlo uticajan ne samo u Kragujevcu, već u celoj Srbiji.

Redakcija Svetlosti tokom devedesetih godina ima veliku podršku Kragujevčana. Građani 24. januara 1996. godine gotovo se sukobljavaju sa policijom koja je zauzela zgradu Javnog preduzeca za radio-televizijsku u novinsko informativnu delatnost Kragujevac (RTV Kragujevac), koji čine gradsku televiziju, lokalni radio i nedeljnik Svetlost. Naime, nakon što je koalicija „Zajedno” odnela pobedu na lokalnim izborima, kragujevacka SPS gradska vlada je odluku o pripajanju RTV Krgujevac donela 11. decembra, kada je već bilo jasno da su socijalisti izgubili izbore u šumadijskoj prestonici. Krajem decembra u Kragujevcu je konstituisana nova Gradska skupstina (u kojoj koalicija „Zajedno” ima komotnu vecinu), koja je nezakonitu odluku bivše socijalističke vlasti o pripajanju RTV Kragujevac Radio televiziji Srbije, jednostavno stavila van snage. U većem delu ovdašnje javnosti se tada (što se kasnije pokazalo kao naivno) poverovalo da je RTV Kragujevac definitivno vraćen gradu. Tim pre što je i predsednica Upravnog odbora RTS Nada Popović Perišić, u to vreme srpska ministarka kulture, obećala da se RTS neće žaliti na rešenje beogradskog Privrednog suda…

Nakon ovog obećanja čekalo se i da formalno-pravno istekne rok od osam dana za žalbu, pa da se obavi primopredaja dužnosti u RTV Kragujevcu – zakazana za 22. januar. Gradonačelnika Kragujevca, Veroljuba Stevanovića,predsednika gradske vlade Borivoja Radića i novoizabranog v.d. direktora RTV Kragujevca Vidosava Stevanovića, toga dana je u zgradu RTV dočekalo iznenađenje, pošto im je staro rukovodstvo televizije saopštilo da „moraju da obave dodatne konsultacije sa nadležnima u RTS.” Primopredaja je odložena za popodne. Onda je bivša vlast opet priredila iznenađenje, jer su u zgradu RTV umesto novog direktora Stevanovića i njegovog zamenika ušle policijske snage i zamandalile sve ulaze i izlaze na obe zgrade ove medijske kuće, pošto su nadležni u RTS ipak, upakovali žalbu Privrednom sudu. Vest o policijskoj okupaciji zgrade televizije ubrzo se proširila gradom i već u prvim većernjim časovima pred Upravnom zgradom Javnog preduzeća za radio-televizijsku i informativnu delatnost okupila se masa sveta.

Novinar Danasa Zoran Radovanović piše da „tako dramatičnu noć Kragujevac ne pamti još od onih oktobarskih dana 1941. Broj građana Kragujevca koji se okupljao rastao je iz sata u sat. Oko ponoći bilo ih je između petnaest i dvadeset hiljada. Nervoza je rasla a bilo je pitanje samo trenutka kada ce narod provaliti u zgradu RTV Kragujevca koju su čuvale jake policijske snage. To se na sreću nije dogodilo, a u zgradu na pregovore sa otmičarima ušla opštinska delegacija. Razgovor je trajao do prvih jutarnjih sati, da bi oko osam časova ujutru najupornijim građanima koji su do jutra ostali na ulici bilo saopšteno sa sa ljudima iz RTS nije postignut nikakav dogovor”.

Toga dana, 24. januara Kragujevčani su u znak protesta protiv otimačine medija, u potpunosti blokirali grad kamionima, traktorima, automobilima.

Ni vreme posle 2000. godine ne donosi mir redakciji Nezavisne svetlosti. Gotovo svakodnevno na adresu kragujevačke Nezavisne svetlosti stižu nove tužbe i to najcešće zbog klevete i povrede ugleda, najčešće „lika i dela” nekog političara, bivšeg i sadašnjeg, privrednika, sudije ili advokata. Protiv urednika i novinara kragujevačkog nedeljnika u tokom 2002. godine vodilo se čak petnaestak sudskih postupaka. Među tužiocima se našao i sam gradonačelnik Vlatko Rajković iz Demokratske stranke (DS).

Svetlost je, poput mnogih štampanih medija u Srbiji, privatizovana 2007. godine, ali je privatizacija poništena. Poništavanju privatizacije je prethodio višemesečni protest zaposlenih zbog 14 neisplaćenih zarada.

Deo redakcije nekadašnje Svetlosti i Nezavisne svetlosti sada izdaje nedeljnik Kragujevačke. Novina rad i na ivici opstanka, a novinari koji su od „delegatske” Svetlosti napravili jedan od najčitanijih nedeljnika u Srbiji devedesetih, koji su osnovali Nezavisnu svetlost i bili nezavisni od svake vlasti, penziju čekaju na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja.

Tekst je objavljen u okviru projekta „Dimitrovgrad – Kragujevac – Pančevo: Kulturno nasleđe i multikulturalnost”, koji partnerski realizuju udruženja Emblema iz Dimitrovgrada, Šumadinka iz Kragujevca i Omnibus iz Pančeva na sajtovima www.far.rs, www.glassumadije.rs i www.pancevo.city. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ostavi komentar

  • (not be published)