Galerija „Metodi Meta Petrov” u Dimitrovgradu – bogata riznica umetničkih dela

Aleksandar Todorov
Objavljeno 02.10.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Dimitrovgadska galerija osnovana je 1. avgusta 1995. godine. Prvobitni naziv ove ustanove bio je Gradska galerija, da bi 2013. godine dobila ime Galerija „Metodi Meta Petrov”. Tokom 23 godine svog postojanja ovo kulturno zdanje preraslo je u jednu od najreprezentativnijih ustanova u gradu, za koju se zna, ne samo u Srbiji, već i van njenih granica. Galerija radi u okviru Centra za kulturu i predstavlja svojevrsnu riznicu umetničkih dela na kojima su utkane različite ideje likovnog izražavanja umetnika iz regiona i svih krajeva sveta. Od 1995. godine do danas u njoj je na godišnjem nivou organizovano u proseku od 12 do 15 izložbi.

Galerija trenutno nosi ime po istaknutom dimitrovgradskom karikaturisti, strip autoru, slikaru i ilustratoru Metodi Meti Petrovu (1920-1995), koji je rođen u selu Željuša. Po svojim karikaturama nije bio poznat samo na ovim prostorima, već i širom sveta. Osvojio je brojne nagrade u Jugoslaviji, Bugarskoj, Italiji, Engleskoj, Turskoj, Japanu i drugde.

Jedan od utemeljivača i zagovornika ideje za osnivanje Galerije je istaknuti dimitrovgradski akademski vajar Dimitar Ilijev, čovek koji je ostao veran svom gradu, uprkos ponudama da svoju umetničku karijeru kroji van njegovih granica. Ilijev je bio upravnik Galerije u periodu od 1995. do 2015. godine. On je svojim entuzijazmom, posvećenošću, zalaganjem i nesebičnom predanošću poslu u teškim godinama s kraja 20. veka uspeo da očuva i unapredi rad Galerije i da od nje stvori jednu od najreprezentativnijih kulturnih ustanova u Dimitrovgradu, za koju se zna ne samo u Srbiji, već i van granica zemlje.

Pre zvaničnog osnivanja Galerije, 1993. godine počela je sa radom međunarodna likovna kolonija „Poganovski manastir”, a glavni inicijatori za pokretanje ove nadaleko čuvene manifestacije su upravo Dimitar Ilijev i tadašnja direktorka Centra za kulturu Zorica Milev. Kolonija važi za jednu od najrespektabilnijih manifestacija ovakvog tipa, čemu ide u prilog i podatak da je 2013. godine na Međunarodnom simpozijumu u Beogradu uvrštena u deset najboljih kolonija u zemlji.

– Zajedno sa Zoricom Milev, sa kojom sam imao veoma dobru saradnju, oformili smo Umetnički savet kolonije u čiji sastav su ušli, u to vreme, istaknuti kulturni radnici u gradu. Prvu izložbu radova sa Kolonije napravili smo 1. avgusta 1994. godine u prostorijama Centra za kulturu. Vremena su tada bila veoma teška, ali mi smo se trudili da svim učesnicima Kolonije obezbedimo sve neophodne uslove za rad. Imali smo podršku opštine, kao i Carinarnice Dimitrovgrad, dok je Ministarstvo kulture Republike Srbije snosilo sve troškove organizacije ove manifestacije.

Veliku podršku u mom i Zoričinom nastojanju da osnujemo jednu kulturnu ustanovu, gde bi smo izlagali slike sa likovne kolonije, a ujedno i pravili izložbe eminentnih umetnika iz zemlje i inostranstva, pružio nam je tadašnji predsednik Skupštine opštine Nikola Stojanov. Zahvaljujući njemu, uspeli smo da dobijemo prostorije, gde je i danas smeštena galerija. Pošto je taj prostor svojevremeno bio u vlasništvu dve firme u gradu, koje su imala u to vreme nerešene imovinsko-pravne odnose sa opštinom, mi smo ga u početku iznajmljivali. Kroz koju godinu, predsednik Stojanov je došao kod mene u kancelariju i rekao mi da ovaj prostor od sada pripada umetnicima – kaže Ilijev.

Ilijev ističe da je u jednom periodu Galerija imala najskromniji budžet u odnosu na druge kulturne delatnosti pod okriljem „Centra za kulturu”. Među njima su pored Galerije bili Kulturno umetničko društvo „Caribrod” i Pozorište „Hristo Botev”.

– Za vreme mog dvadesetogodišnjeg upravljanja Galerijom, dimitrovgradski Centar za kulturu je promenio sedam direktora. Svako od njih je odlučivao kako i na koji način će rasporediti sredstva na godišnjem nivou koja su uplaćivana iz opštinskog budžeta na račun Centra. Neki od direktora Centra za kulturu jednostavno nisu imali sluha za ono čemu sam svakodnavno bio posvećen, a to je konstantna težnja za podizanje likovnog stvaralaštva u gradu na još veći nivo. Recimo, jedne godine u Galeriji sam organizovao 13 izložbi sa svega 20.000 dinara, dok je recimo jedan katalog koštao između 30.000 i 40.000 dinara. Snalazio sam se kako sam znao i umeo. Obraćao sam se svojim prijateljima iz drugih galerija u Srbiji, koji su mi sa zadovoljstvom pomagali da organizujem izložbe, imajući u vidu tešku finansijsku situaciju u kojoj se moja ustanova nalazila tih godina. Takođe, Javno preduzeće „Komunalac” iz Dimitrovgrada mi je izlazilo u susret i besplatno transportovalo slike. Bio je to težak period – pojašnjava naš sagovornik.

U dimitrovgradskoj Galeriji je organizovan veliki broj samostalnih izložbi vrhunskih slikara iz cele bivše Jugoslavije. Takođe, održana je i izložba pod nazivom „Plava linija trajanja” Muzeja savremenih umetnosti iz Beograda, gde su bile izložene slike 35 eminentnih jugoslovenskih autora, među kojima su bila dela Miće Popovića, Milana Blanuše, Nedeljka Gvozdenovića, Milorada Bate Mihailovića i drugih. Svoje radove u Dimitrovgradu, 1996. godine izložio je i poznati slikar Gradimir Petrović, koji je bio počasni član umetničkog saveta Galerije, a ujedno i učesnik prve likovne kolonije „Poganovski manastir”. Po prvi put 2004. godine, održana je retrospetktivna izložba savremenog bugarskog slikarstva. Takođe, radovi sa kolonije koji su nastali u periodu od 2003. do 2005. godine izlagani su u Galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) u Beogradu. Svoja dela u galeriji su izlagali i umetnici, poreklom iz Dimitrovgrada.

Uspostavljena je odlična saradnja sa Galerijom savremene likovne umetnosti u Nišu i galerijom „Čedomir Krstić” u Pirotu, a poslednjih godina i saradnja sa Nacionalnom umetničkom akademijom iz Sofije.

Prema letopisnoj knjizi u Centru za kulturu od 1981. godine, a kasnije i od osnivanja galerije do sada organizovano je više od 450 raznovrsnih postavki, ali i drugih kulturnih događaja, kroz koloniju je prošlo blizu 300 slikara, vajara i grafičara sa skoro svih kontinenata, a nekoliko godina pri galeriji je radila Keramička radionica za decu.

Dimitar Ilijev, akademski vajar i bivši upravnik dimitrovgradske Galerije

Dimitar Ilijev je rođen u Dimitrovgradu 1950. godine. Po završetku srednje umetničke škole u Nišu, upisuje Nacionalnu umetničku akademiju u Sofiji (odsek vajarstvo), gde diplomira u klasi profesora Dimitra Daskalova, stiče zvanje akademskog vajara i magistra. U svojoj umetničkoj karijeri imao je 30 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učestvovao je u više od 100 kolektivnih izložbi. Autor je raznovrsnih scenskih umetničkih rešenja, kako za pozorište, tako i za raznovrsne kulturne događaje. Bavio se pedagoškim radom kao profesor likovne umetnosti u dimitrovgradskim obrazovnim ustanovama, a 20 godina bio je upravnik galerije. Član je ULUS-a.

Foto: arhiva FAR-a

Tekst je objavljen u okviru projekta „Dimitrovgrad – Kragujevac – Pančevo: Kulturno nasleđe i multikulturalnost”, koji partnerski realizuju udruženja Emblema iz Dimitrovgrada, Šumadinka iz Kragujevca i Omnibus iz Pančeva na sajtovima www.far.rs, www.glassumadije.rs i www.pancevo.city. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ostavi komentar

  • (not be published)