Prvi noćni let u istoriji civilnog vazduhoplovstva – preko Pančeva

Prvi međunarodni noćni let putničkog saobraćaja na svetu osvaren je u noći između 9. i 10. septembra 1923. godine, na relaciji Pančevo-Bukurešt, avionom Kodron C-61 F-AFCP

Mima Gavrilov
Objavljeno 25.10.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 8 mins

Noćni let dug je poput bolesti: mora se nad njim bditi. Potrebno je naći se pri ruci tim ljudima koji se, svojim rukama, svojim kolenima, prsa u prsa, suprotstavljaju tami, i koji više ne poznaju, koji ne poznaju više ništa osim pokretnih, nevidljivih stvari, iz kojih se, kao iz mora, treba izvući slepim rukama.
Noćni let, Antoan de Sent Egziperi

Francusko-rumunska kompanija, poznatija kao Franko-Rumen (osnovana 1920. godine), u želji da ostvari vremensku prednost nad čuvenim Simplon Orijent ekspresom, odlučila je da se te daleke 1923. godine oproba i da pokuša da izvede i prvi noćni let koji je podrazumevao i vrlo visoki rizik.

Do tada su avioni polazeći iz Pariza uspevali da u toku dana stignu do Pančeva, ali je pravljena pauza tokom noći da bi se sutradan nastavljao dnevni let za Istanbul.

Simplon Orijent ekspresa je vozio i danju i noću bez prekida, tako da je Orijent ekspres razdaljinu od Pariza do Istanbula prelazio za nešto manje od četiri dana i stizao u Instanbul pre aviona (zbog predviđene noćne pauze). Ali, tog septembra 1923. godine, dogodiće se revolucija u svetskom vazduhoplovstvu jer će se prvi noćni let na svetu dogoditi upravo u Pančevu.

U svojoj knjizi „Od slave do zaborava (90 godina aerodroma u Pančevu)”, autorka Dragana Ružić, istoričarka umetnosti i kustoskinja, navodi kako je kompanija Franko-Rumen planirala da izvede rizične noćne letove od Pariza do Strazbura u dužini od 410 km i od Beograda do Bukurešta u dužini od 600 km, s tim što je ovaj drugi let bio prioritetan. „To je za nas pitanje života ili smrti, budući da svake noći gubimo prednost što je danju steknemo nad železnicama i brodovima” (Egziperi, Noćni let).

Prvi međunarodni noćni let putničkog saobraćaja na svetu osvaren je u noći između 9. i 10. septembra 1923. godine, na relaciji Pančevo-Bukurešt, avionom Kodron C-61 F-AFCP.

Avion Caudron (Kodron) C.61 F-AFCP

Avion je imao tri motora Hispano-Suiza 8A 180CV, leteo je brzinom od 115 km na čas i mogao je da primi 10 putnika i jednog mehaničara. Ovim letom, aerodrom u Pančevu ušao je u istoriju svetske avijacije, a avijatičar koji je pilotirao prvim noćnim letom, francuski pilot Klod Borgar, kasnije je proglašen i Vitezom francuske Legije časti.

U svojoj letačkoj beležnici Klod Bergar je zapisao da je prvi noćni let trajao pet sati i 10 minuta. Autorka Ružić u svojoj knjizi opisuje i kako je avion bio modifikovan zbog bezbednosti noćnog leta: „uvedeno je električno osvetljenje kabina, električno grejanje i radio, ugrađena su crvena i plava svetla na prednjem i zadnjem delu aviona, kao i prvi goniometri u istoriji svetskog vazduhoplovstva; postavljena su dva reflektora na prednjem delu aviona, a sam avion je bio opremljen raketama koje su ispaljivane da bi osvetlele poletno-sletnu stazu.

Ugovor između kompanije Franko-Rumen i tadašnje Kraljevine SHS sklopljen je 30. januara 1923. godine, kada se naša država obavezala da će izgraditi aerodrom i dati ga na besplatno korišćenje kompaniji Franko-Rumen, a zauzvrat kompanija je preuzela obavezu održavanja redovne linije osim u zimskim mesecima (od polovine novembra da kraja marta), kao i obavezu zapošljavanja naših ljudi koji će biti uključeni u administrativne i tehničke poslove.

Nakon sklopljenog ugovora Francuska šalje tim vazduhoplovnih stručnjaka koji su se nakon obilaska terena u široj okolini Beograda, opredelili da novoizgrađeni aerodrom bude smešten u obližnjem gradu Pančevu, kao privremeno rešenje za uspostavljanje aeroplanske stanice dok se ne izgradi beogradski aerodrom.

Avijatičari ispred aviona C.61 na aerodromu u Bukureštu. Treći s leva je pilot Luj Gidon

Februara iste godine, Senat grada Pančeva donosi odluku da se za potrebe izgradnje aeroplanske stanice dodeli zemljište pašnjaka pored Jabučkog rita u dužini i širini od 500 metara, ali uz uslov da pašnjak i dalje bude korišćen kada avioni ne budu bili na pisti. Zamislite samo tu scenu u kojoj čobanin tera svoje ovce sa pašnjaka jer se približava avion?

Izabrani teren je uskoro pretvoren u aerodrom otklanjanjem manjih neravnina, obeležavanjem poletno-sletne i prilazne staze, izgrađene su bile i drvene barake za prijem i otpremu putnika, robe i pošte, a takođe su podignuti i hangari od šatorskog platna za smeštaj i popravku aviona. Obezbeđena je bila i telefonska i telegrafska veza na budućem aerodromu. A nabavljen je i automobil koji je prevozio putnike.

Prvi avion kompanije Franko-Rumen SPAD 56S sleteo je u Pančevo 25. marta 1923. godine, čime je uspostavljena redovna linija Pariz-Istanbul, preko Strazbura, Praga, Beča, Budimpešte, Pančeva i Bukurešta. Ovim letom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, kako saopštava Zorica Janković, istoričarka i kustoskinja Istorijskog muzeja Srbije, po prvi put je bila uključena u sistem vazdušnog saobraćaja i to samo nekoliko godina nakon otvaranja prve redovne linije vazdušnog saobraćaja na svetu.

Pomenusmo da je kompanija Franko-Rumen želela da prestigne Simplon Orijent-ekspres koji je pomenutu razdaljinu prelazio za 75 sati, pa je svoje putnike Franko-Rumen htela da privuče time što će vremenski skratiti let. Stručnjaci kompanije Franko-Rumen nakon detaljnih analiza dolaze do sledećeg plana leta: Putnici prvi deo puta od Pariza do Strazbura prelaziće vozom (polazak je bio predviđen u 20 časova iz Pariza, a dolazak u Strazbur u 3h i 30 minuta izjutra). Drugi deo puta, od Strazbura do Istanbula putnici će putovati avionom koji je iz Strazbura kretao oko 4.15 ujutru, a dnevni let od 1409 km se završavao sletanjem na pistu u Pančevu. Ali tek tada avantura je počinjala jer se odmah nakon sletanja predviđao noćni let iz Pančeva.

Nastaviće se…

Tekst je objavljen u okviru projekta „Naši gradovi u svemu prvi”, koji partnerski realizuju „Glas Šumadije” iz Kragujevca, UG „Omnibus” iz Pančeva i RTV Šabac. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ostavi komentar

  • (not be published)