Već nekoliko nedelja smo smešteni u seoskoj školi, zapravo odkad je prekinuta nastava. Postalo je opasno. Do skoro je na ovom sektoru bilo relativno mirno, ali kad su sukobi učestali, doneta je odluka da deca

„Oh, kakva lepota”, rekao je sebi u bradu i udahnuo duboko svež prolećni vazduh, „da mi je foto-aparat da snimim ovo”. Valovite zatravljene peščane dine prošarane žbunjem smenjivali su brežuljci prekriveni šumom. Ta bagremova šuma,

Dalibor Jovanović, momak retkog imena, a čestog prezimena, kao da je i u svojoj ličnosti krio takvu dvojnost. Bio je u isto vreme i samoljubiv i plemenit i povučen i druželjubiv i zao i dobar…