Nedelja, 9. oktobar 2022. godine
Nedelja je dan za odmor. Posebno je lep, ako osvane sunčano jutro, bez apokaliptičnih tema o Trećem svetskom ratu koji je uveliko počeo i sa naslovima o tragičnim pogibijama na našim putevima ili od posledica porodičnog nasilja. Iako sam se zarekla da neću pratiti više nikakve portale, naslove ili vesti u globalu, onaj radoznali deo mene, uvek gladan informacija, ne može tome da se odupre. Ali, rešavam to tako što gasim TV i puštam svoju novu listu pesama sa YouTube-a sa hitovima iz osamdesetih. Ove nedelje, valjda zbog nedavnog 77. rođedana, vodeći na toj listi je Brian Ferry i Roxy Music i čuvena numera „More than this”. Numeru koju sam čula nebrojano puta, posebno što sam film Izgubljeni u prevodu odgledala milion puta (Lost in Translation, Sofia Coppola) sada mi zvuči nekako potpuno novo i drugačije, sveže i poletno, optimistično. Muzička terapija je bolja od suplemenata, kojima se kolektivno kljukamo, kako bi se osetilo olakšanje i okrenuli lepšim mislima.
Ima već par godina unazad od kada sam otkrila pab kvizove, koji su u Pančevu organizovani sasvim solidno i odziv je pristojan. Toliko su ozbiljno organizovani, da se od takmičara očekuje da imaju veoma široko znanje na razne teme i da se ide u neke neverovatne detalje (npr. koliko je ukupno bilo Zulu ratova ili koji je poznati italijanski trener vodio neki klub tridesetih godina prošlog veka)… Ali, valjda je u tome i ta čar, da se ekipe takmiče vrlo strastveno i da se pobeđuje sa velikim brojem poena i sa tesnim razlikama… Moja ekipa nije možda uvek u vrhu tabele, ali je jako raspoložena da uči nešto novo i proverava svoje znanje u raznim oblastima (osim u sportu, za koji nam je zadužen Peđa, uz mali doprinos ostalih da ponekad ubodemo ime nekog košarkaša ili snukeraša). Danas smo rešili da nam nije do lenčarenja celog dana, tako da će večeras ekipa „V-3” (careva) da brani boje u skoro potpunom sastavu!
Ponedeljak, 10. oktobar 2022. godine
Rad od kuće, kao posledica pandemije, postao je ravnopravan način rada, koji sam ja nekako lako prihvatila kao svoju svakodnevicu, jer manje vremena gubim u prevozu i samim tim, imam više vremena posle završetka radnog dana za neke svoje aktivnosti i ljude. Ima to svojih i loših strana, ali rešila sam da je čaša do pola puna ovog ponedeljka. Obavezna je jaka crna kafa, domaća, da zamiriše soba od nje i da se sa njom pokrene moja, još uvek uspavana glava i krene sa raznim mejlovima i zaostalim projektima od petka. Ponedeljak je dan za preostale nedovršene zadatke i obaveze, a ja ih sa teškom mukom ovog jutra prihvatam, ali nadam se da će za par sati da se stabilizuje moj operativni sistem i da se podigne na radnu temperaturu… Makar do prve pauze, koju ću, uz pomoć malo sreće da ne padne kiša, provesti u šetnji uz Tamiš! Ali pogled kroz prozor ne obećava…
Dok listam objave na Fejsu, vidim da su se pojavile fotke sa kviza i mogu reći da sam ponosna na naš uspeh, da smo sinoć bili među top tri ekipe po broju poena! Takođe smo uspeli, posle nekog vremena, da ponovo osvojimo nagradu iz oblasti koja nam najbolje ide. U pitanju su zagonetne ličnosti, domaće i strane, iz različitih sfera života. Nagrada je simbolična, boca vina, ali je lep osećaj pobediti! Naročito kada oštro oko moje sestre Marine, prepozna Sofi Marso, nekada popularnu francusku glumicu i taj njen tačan odgovor donese pobedu mojoj ekipi! I kao nagrada stiže još jedna boca vina za našu kolekciju, za neka nova, buduća okupljanja.
Utorak, 11. oktobar 2022. godine
Bitnu ulogu u mom životu čine životinje. Obožavam pse i mačke. Posebno napuštene kučiće i lutalice. Beta je komšijski pas koji je ostao bez gazdarice posle njene smrti od korone. Desilo se to zimus, a Beta je preživela taj gubitak zahvaljujući dobrim ljudima iz susednih zgrada koji su je hranili, donosili vodu i brinuli da joj u kućici bude toplo. Živimo u vremenu u kom nema empatije za slabe i bolesne, stare i siromašne, tako da me je Betin slučaj učinio veoma srećnom i bar malo vratio veru u ljude. Naši ljubimci mogu izmeniti naše navike i pogled na život, učiniti nas srećnijima, doneti nam dozu avanturizma u običan dan. Rezultati jedne studije pokazali su da vlasnici pasa dnevno naprave oko 2.800 koraka više od ostalih ljudi. Tokom šetnje sa njima više komuniciraju s drugima (čime obogaćuju svoj društveni život) i kroz interakciju sa njima snižavaju nivo anksioznosti. Kućni ljubimci podstiču osećaj optimizma. Njihovo iskreno ispoljavanje radosti apsolutno je „zarazno” za ljude.
Pored Bete, redovni posetilac našeg doma, moj je miljenik, mačor Oto. Sivi debeljuškasti mačak, prgavog temperamenta, neodoljivih okica, koji počne da se umiljava čim čuje kako šuška kesica sa omiljenim poslasticama. Sve su ovo ljubimci koje sam prisvojila, a koji nisu moji, što ne umanjuje moju želju da ponovo imam i svog ličnog kućnog ljubimca i najboljeg prijatelja kojeg čovek može imati. Životinje su bolji deo planete!
Sreda, 12. oktobar 2022. godine
Sreda je, skoro po difoltu, „Dan D” kad je posao u pitanju, jer tada ubedljivo imam najviše radnih zadataka u toku dana, i čini mi se, kao da ne prestaju da mi stižu novi projekti ili mejlovi… Uvek sam posebno na oprezu kad dođe sreda… Čuvaj se srede, čak kad i deluje kao da je miran dan… Ali, danas sam svoju pauzu iskoristila da se spustim put Tamiša i keja koji dobija novi izgled posle dugih radova na rekonstrukciji, koji traju kao i sve kod nas, kao zidanje Skadra… Ali, posle toliko godina, zapravo, od kad sam se doselila u ovaj kraj, dočekala sam da će moj voljeni Tamiški kej dobiti neki novi izgled, samo se nadam da će isti i potrajati…
Posle dugog dana i još dužeg sedenja ispred ekrana, napetosti se najbolje oslobađam šetnjama do Narodne bašte i duž Keja, ali i baveći se jogom, koja mi je najbolji saveznik u borbi protiv nagomilanog stresa. Joga osim fizičkog benefita (istezanja tela) najviše utiče i na umni relaks i balans. Joga mi je otvorila neke nove dimenzije i naučila me koliko se fokus može preneti na svoje unutrašnje biće, ako se veoma strpljivo i pažljivo radi na tome. Sve u granicama prijatnosti i do granice bola.
Dogovor je pao da se večeras nađem na kafi sa prijateljicom i dogovor je pao na restoran „Trešnjica” koji sam veoma zavolela zbog velike kubature prostora i prijatne atmosfere, neopterećene bukom i preteranom količinom duvanskog dima. Druženje sa Katarinom uvek je ispunjeno pričom o nekim zanimljivim temama iz sveta umetnosti. Ovog puta mi prepričava utiske iz Jugoslovenske kinoteke gde su domaćini na tribini o Jugoslovenskom filmu i njegovom uticaju u nekadašnjoj Čehoslovačkoj bili reditelji Goran Marković i Srđan Karanović. Njoj je kao istoričaru umetnosti, veoma zanimljiva bila izložba plakata za naše kultne filmove, koji su više bili nalik na neke satirične karikature nego na klasičan plakat, što je Katarinu još više oduševilo. Jedno lepo i ispunjeno veče posle duge i naporne srede.
Četvrtak, 13. oktobar 2022. godine
Godine prolaze, a sa njima i život. Trudim se da što je moguće više budem prisutna u sadašnjem trenutku, da osetim emociju, zapamtim doživljaj. Ta promena dolazi sa iskustvom, dok si mlad juriš za zacrtanim ciljevima, sve prihvataš olako, nesvestan da vreme prolazi. Da život prolazi, da dragi ljudi često već sutra mogu da odu, da lepe stvari koje danas imamo sutra neće biti tu. Srećna sam što moja porodica i ja živimo kako želimo i da smo svi zdravi. Uživamo u malim stvarima i bezrezervna smo podrška jedni drugima.
Prijatelji su tu da delimo zajedničke radosti i lepe ali i tužne trenutke… Moja bliska prijateljica Bojana živi daleko u Dubaiju. Otišla je davno, kao i mnogi mladi ljudi, u potrazi za boljim prilikama, koje ovde nisu mogli da pronađu. Daljina ne razdvaja prava prijateljstva, koja sasvim lepo funkcionišu zahvaljujući novim tehnologijama i kada nas toliko kilometara razdvaja. Utešno je znati da su ljudi koje volimo uvek u našem srcu ili samo jedan let daleko. I taj jedan let me uskoro očekuje, posle mnogo godina će se konačno realizovati. Boko, vidimo se vrlo skoro u Dubaiju!
Petak, 14. oktobar 2022. godine
Kriza i korona su otuđile ljude, mnogo su ih udaljile od sebe samih, od porodice, prijatelja. Mediji, kako pisani tako i vizuelni podstiču agresivnost i primitivizam svakodnevno bombardujući nas naslovima:
„Jedna osoba skočila sa Brankovog mosta”
„Lažni kladioničari prevarili ljude za čak 56 miliona!”
„Preti nam finansijski smak sveta”
Treba ostati normalan! Ali kako? U 21. veku društvene mreže, portali, brzi protok neproverenih informacija, stvaraju privid dobre obaveštenosti, koju postižemo upravo samo čitanjem između redova.
Ja pravim selekciju, biram pozitivne naslove, priče o humanim ljudima i lepim događajima.
Biram Biseru Veletanlić i „Zlatan dan”, od muzike, za danas. Vanvremenska pesma, himna ljubavi. Sjajna energija žene od osamdeset godina koja i dalje ima besprekoran glas. Na nedavno održanom koncertu na Kolarcu obeležila je 50 godina rada, pokazala je da i dalje poseduje isti smisao za humor, originalnost, vitalnost ali i britak jezik. Uz bend Vasila Hadžimanova i gošću Bojanu Stojmenov pružila je svojim obožavaocima, kojih je bilo iz svih generacija, veče za uživanje!
Subota, 15. oktobar 2022. godine
Subota jutro, još relativno rano, budim se oko pola osam i odlučujem da se ne lenjim u krevetu, već rešavam da zgrabim ovaj sunčani dan i da svoju prvu kafu popijem natenane, u miru i suncem okupanom jutru. Hvala ti Sunce, za ovo lepo i toplo oktobarsko jutro.
Posle celodnevnog druženja sa prijateljicom i njenim sinčićem, sestre i ja odlučujemo da odgledamo neki film, što je jedan od naših rituala za subotu uveče. Listamo naslove na HBO-u i Netflix-u. Lista filmova je sve duža, a sve siromašnija. Lično, nisam fan naučne niti epske fantastike, koju moju sestre vole, pa nam je izbor uvek sužen kad je potrebno naći nešto što bismo sve tri gledale. Najnoviji film o Merlin Monro, koji sam odgledala nedavno, ne ulazi u uži izbor, posebno kad sam izložila svoje utiske. Film me je prilično uznemirio, posebno sa stanovišta načina na koji je autor želeo da predstavi Merilin, ikonu Holivuda tog doba. Ona je prikazana kao žena sa svojim demonima, do te mere plastično i brutalno, da uprkos sjajnoj glumi i transformaciji Ane de Armas u Normu Džin, kasnije Merlin Monro, to nije bio dovoljan argument da se taj film nađe u našoj selekciji. Aleksandra (za prijatelje i sve koji je znaju Saška), koja je veliki ljubitelj Harukija Murakamija, njegovih dela i Japana uopšte, predlaže da odgledamo najnoviji naslov Povezi me, film nastao po motivima dela Muškarci bez žene pomenutog književnika. Uz našu dobru volju da se udubimo u film, rešavamo da je za večeras podesniji malo laganiji film, sa nekom rasterećenijom tematikom. U pomoć uskače Marina, „filmski moljac”, sa veoma širokim poznavanjem filmske umetnosti i predlaže film za koji je nedavno pogledala trejler i koji je režirao Pol Tomas Anderson. Film Pica od sladića, u kojem se pojavljuju najveće holivudske zvezde i neočekivani akteri (da ne spojlujem više, kako se to već danas kaže) bio je dobar izbor za subotu uveče kod kuće. Uz kvalitetno crveno vino, iz Saškine vinoteke, i priču o ljubavi smeštenoj u rane sedamdesete u Americi, uživale smo u vizuelno i muzički kreiranoj atmosferi i likovima. Bravo Marina na izboru filma i bravo Saška na izboru vina! Živele sestre!
Autorka je veliki ljubitelj prirode, putovanja, umetnosti, redovni učesnik kvizova, esteta, sanjar…
