Spa princeze i nepodnošljiva nelagoda postojanja

Objavljeno 21.05.2022.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

Svakodnevno prizivanje i isčekivanje još gorih vremena, najstrašnijih zima koje nam dolaze, Trećeg, Četvrtog, Dvadeset i petog svetskog rata, nuklearnih katastrofa i ostalih grozota. 

Nepodnošljiva nelakoća postojanja.

I u moru svega toga naiđete još i na novi srpski trend u proslavljanju rođendana devojčica predškolskog uzrasta gde se iz igraonica rođendani sada sele u spa centre.

Devojčice za proslavu dobijaju priliku da u princez-roza kompletićima budu podvrgnute manikiru, pedikiru, šminkanju, nekim krunicama i šljokicama. Bukvalno se rođendan svodi na male lavore (princezica mora biti zdrava, biti, biti) u kojima im radnice spa centra neguju mala stopala dok umotanih glava u roza peškirima i roza bade-mantilima ispijaju roza dečiji šampanjac. Ovakvi kompleti za rođendane koštaju 3.000 din po princezi.

Da su rođendani i druge proslave odavno atak na porodični budžet, stara je vest. Danas se podrazumeva da bez animatorki, „kaveza”, igraonica, višespratnih torti od šarenih fondana ne možete na „pravi” način proslaviti dečiji rođendan. Moramo pratiti trendove i sada svemu tome dodati i celodnevni spa tretman. Uostalom kako adekvatnije proslaviti ćerkin četvrti ili peti rođendan!? Ovakvi vidovi proslava problematični su i štetni na više nivoa poput višespratnih torti od fondana. Pored konzumerističkog i finansijski zahtevnog, nepotrebnog izdatka, šta poručujemo i čemu učimo devojčice?

Budi privilegovana pasivna roza princeza kojoj će neke druge neprivilegovane žene služiti. Od malih nogu (zapravo od malih manikiranih i pedikiranih stopala) devojčice učimo da budu negovani pasivni ukrasi, fizički izgled postavljamo im kao imperativ, učimo ih da budu budući mali trofeji i male pokretne lutke.

Nemoguće je ne podvući paralelu sa svojevremeno vrlo poznatim svetskim reality programom „Toddlers & Tiaras” prikazivanog na TLC televiziji od 2009-2013. godine kome je sledio i nastavak „Another Toddlers and Tiaras” 2016. godine. Reality program se bavio malim todlerima-predškolkama (devojčicama od dve do pet godina) koje su se takmičile na izborima za mis. Uopšteno bilo koje takmičenje izbora za mis ili mistera izuzetno je štetno usled svođenja tela na objektivizirani komad mesa, ali ovakvi dečiji prikazi naročito su uznemirujući u kojima možete videti dojučerašnje bebe našminkane u „fulu”, seksualizovane, umotanih lokni i u „dečijim” štiklama kako hodaju pistom, nosići lente i tijare. (Kakav užas!)

 Srećom 2016. godine ovaj program je ukinut.

Potrošačko društvo ne pušta decu da budu samo deca. Patrijarhat od malih nogu devojčice priprema isključivo  za buduću ulogu: majke, spremačice i/ili „uspavane” lepotice.

Hajde da učimo devojčice da budu spretne, da se penju po drveću, da se igraju napolju, kupujmo im rodno neutralne igračke kakve uostalom i sve igračke treba da budu.

Male roza pegle, usisivače, ogledalca i ostale grozote ne poklanjajmo devojčicama. Stimulišimo ih da budu istraživačice, da budu radoznale, postavljaju pitanja, ne treba da ih učimo pasivnosti i ne ograničavajmo im svet samo na šljokičavi. Devojčice ne treba učiti površnosti. Devojčice koje odgajamo kao poslušne ikebane u roza spa centrima, neće moći da ponovo vode neke nove, a iste bitke za reproduktivna prava koja se non stop ugrožavaju, neće moći da se bore za druga prava i slobode, niti revolucije neće moći da vode devojčice, devojke i žene umotanih peškira oko glave jer u tim glavama nećemo gajiti ideje već samo sjaj, šljokice i prazninu.

Negde skriven tvoj je svet
Ti nisi princeza
Tvoja reč čini čuda.

One Comment to: Spa princeze i nepodnošljiva nelagoda postojanja

  1. Bugsy Malone (1976) GB

    25 maja, 2022

    Trailer
    https://www.youtube.com/watch?v=O8mlZmHQl14

    My Name is Tallulah
    https://www.youtube.com/watch?v=ulEG7bd1H60

    Alan Parker potpisuje scenario i režiju i kaže da mu je inspiracija došla dok je gledao „Kuma“. Film, međutim, uviđa decu više no gangstere. Naime kada se igraju, deca to čine stvarno i jedna od stvari koju gubimo kada odrastemo jeste sposobnost da dvorišta pretvorimo u poprišta simpatija.
    Bez prevoda koji nije neophodan (1:29:05)
    https://www.youtube.com/watch?v=49fKPUiEKfY

    Film sam upamtio po trinaestogodišnjoj Džodi Foster od koje sam stariji par godina (tek da neko ne pomisli da se ložim na devojčice).
    Parker je, naime, uspeo da uhvati nit koja decu odvaja od onih koje ona imitiraju, u suprotnom bismo dobili karikaturu o kakvoj Mima piše.
    Ni bendovi nisu kao što su bili, kamoli dečje žurke.

    Fat Sam’s Grand Slam

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)