Traveling without moving

Jelena Džamić
Objavljeno 02.05.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 16 mins

Živela sam u Moskvi 13 godina i na sveopšte čuđenje rešila da se vratim u Srbiju. S obzirom na to da sam tamo bila od 6. razreda, završila fakultet i master studije, postala sam dvojezično dete, što znači da govorim na podjednakom nivou i ruski i srpski jezik. Planirala sam da se zaposlim u školi i da predajem muzičko ili violončelo, jer sam to završila. Ali život ima druge planove. Počinje korona i ja rešim da upotrebim svoje znanje ruskog jezika i svoje pedagoške sposobnosti na najbolji mogući način. Počinjem da predajem ruski jezik onlajn…

Nedelja, 25. april 2021. godine

U 11:00 se razvlačimo po krevetu, tako celo jutro, dok slušamo ploču Enigma i uživamo u mističnim i toplim tonovima koji sa nje dopiru. Nedelju sam napokon oslobodila od časova, tako da imam bar jedan neradan dan.

Nakon doručka krećemo u potragu za patikama, koja traje već nekoliko meseci. Ovaj put će se potraga završiti uspešno. N fashion je imao „one prave” za mene. Nakon uspešne kupovine razmišljamo gde čemo na kafu. U potrazi za mestom, prolazimo pored „Hedonista”. Svi stolovi su zauzeti, a ljudi sede i vrše fotosintezu, okrenuti kao suncokreti prema suncu. Zaobilazimo to mesto u širokom luku i odlučujemo se za „Coffee shop”. Naručujem moku sa crnom čokoladom i uživam u novim patikama, lepom vremenu i ukusnoj kafi.

20:00 Stiže pizza Sweet and chilli chicken iz „New York Slice-a” i puštamo poslednju epizodu izuzetno dramatične serije MotherFatherSon.

Ponedeljak, 26. april 2021. godine

Ustajem u neko pristojno vreme. Sa kompjutera se čuje francuski Fip radio. Ulazim u kuhinju da skuvam čaj, uključujem električni čajnik koji sam kupila jer sam se u Rusiji navikla na njega. Odjednom sevnu munja iz njega, ja odskočih, a on crče… Probam još par puta, neće žgad da radi. Prisećam se kad sam ga kupila, još je pod garancijom, nema mu ni šest meseci, a već je riknuo. U Rusiji se ne sećam kad smo zadnji put menjali taj čajnik, a ovaj jadan ni pola godine nije doživeo. Još smo ga čuvali i davali mu najčistiju filtriranu vodu. Uzalud! Nakon toga kreće bezuspešna potraga za računom, ali primili su ga na reklamaciju i bez računa, sva sreća.

Utorak, 27. april 2021. godine

U 9:30 zvoni budilnik, teglim se i razmišljam: „Kako je lepo kad ne moraš ujutru da radiš”. Ustajem i ostavljam Njega u krevetu dok ja kuvam fruškogorski čaj i spremam ovsenu kašu. Navika iz Rusije: čaj i kaša za doručak. U glavi već razmišljam o današnjem rasporedu časova koje treba da održim. Prvi čas imam u podne sa jednim četvorogodišnjim dečakom iz Australije.

U 10:00 seckam bademe, urme i banane za kašu i razmišljam dalje: posle Australije imam šestogodišnjeg dečaka iz Izraela. Zatim sedmogodišnju devojčicu Janu iz Srbije, koja je za razliku od druge dece, koja uče ruski zbog roditelja, sama izrazila želju za ruskim. Njena ljubav prema tom jeziku i dalje traje, a ja se tešim da sam malo zaslužna za to.

U podne počinju časovi, i počinje moje žongliranje časovima i kućnim obavezama. Svaku pauzu koristim da raširim veš.

U 14:15 napokon ustajem od kompjutera. Imam vremena samo za ručak pre sledećeg časa sa dečakom iz Moskve. Ručak me čeka spreman, a ja razmišljam kako je dobro kad imaš dečka kuvara u duši, pa me svaki dan čeka jelo kao iz nekog egzotičnog restorana. A i ne moram ja da kuvam. Danas je na stolu heljda. Donela sam je sa sobom iz Rusije. Tamo je jedu klot, eventualno sa malo povrća. Takva je bila i moja porcija, dok je preko njegove bila dodata slanina i jaja. Kažem dečku/kuvaru: „Rusi bi se šlogirali kad bi videli šta si im uradio sa ‘grećkom’ (heljdom)”.

U 17:30 zvoni telefon. Zove mama iz Moskve i kaže: „Videla je komšinica da si objavila da danas imaš sedam časova. Ona je već u glavi izračunala sedam časova puta 30 dana i pitala: ‘Pa koliko tvoja Jelena zaraaađuje?’” Sutradan sam morala da se pravdam da sedam časova imam samo utorkom i da ne zarađujem milione.

Popodnevni časovi počinju u 18:00. Jedan je sa novim polaznicima. Imala sam grupe i do sada, ali prvi put imam jedan mladi par. Iznenadila sam se da su moji sugrađani. Pitam ko me je preporučio, kažu frizerka N. Razmišljam da odem da dam N. neki procenat što mi nabacuje klijente ili barem da joj poklonim neki čas da se odužim za tolike preporuke.

U 20:00 završavam časove, mladi par zadovoljan, ja zadovoljna što me ljudi preporučuju. Svaka preporuka me ubeđuje da dobro radim svoj posao.

Pola sata kasnije brzinski večeram i u 21:00 već cupkam pored kompjutera i čekam učenicu iz Amerike.

Već je 21:15 a nema je…

Na radiju se čuje pesma „Reckoner” od benda Radiohead i na momenat me uvlači u sebe i izvlači iz ove realnosti, podiže iznad svega i kao da sam se pretvorila u pesmu koja lebdi u vazduhu…

U 21:30 spušta me na zemlju zvuk poruke. Piše mi mama od devojčice i kaže: „Izvinite, nema ništa od časa, ona je otišla negde sa babom i ne znam gde su”.

Nakon toga smo pokušali da istražimo nešto od gore pomenute pesme jer nam nije bilo baš jasno o čemu čika Thom Yorke peva. Uzalud čitanje stihova pesme, uzalud pretraga na forumima, nema nigde pravog i tačnog „meaning of song”, tako da smo ubrzo odustali i pustili njega da peva svoje a mi da slušamo.

Ovako se završio moj radni dan, i počelo veče uz Prijatelje koji se ponovo prikazuju ovog puta na HBO.

Sreda, 28. april 2021. godine

U 9:00 Ponovo naspavana i srećna što radim od kuće.

Dok doručkujem u 10:00 zove kurir. Ja skačem prisećajući se naziva filma Poštar uvek zvoni dvaput, za razliku od ovih naših koji zvone jednom, pa ako si tu – imaš sreće. Ako nisi – više sreće drugi put. To je jedna od stvari na koje se još uvek navikavam. U Rusiji se kurir prilagođava tebi, a ne ti njemu. Silazim dole da pokupim kafu. Dok razmišljam koju da nam skuvam, čitam na kutijama „Nespresso world explorations” i mislim u sebi: „U ovo doba korone, samo ovako i možemo istraživati svet”. Zaustavljam izbor na „Stockholm lungo”.

U 11:30 se spremam i odlazim u „Fizio vitalis” na fizioterapeutsku masažu. Otkako radim za kompjuterom, praktikujem masažu jednom mesečno.

Poslednji čas danas sam imala sa novog radnog mesta koji smo napravili u stanu. Radni sto mi predstavlja starinska mašina za šivenje, koju smo jedva dovukli sa vikendice.

U 20:30 u pozadini se čuje drum&bass. Uključuje se devojčica iz Kalifornije na čas i čujem prvi komentar: „Vau! Sviđa mi se muzika kod tebe!” Zatim mi priča kako je bila u Majamiju i ostale svoje dugodovštine. Kad sve saslušam, počinjemo čas. Na kraju mi je pokazala crtež vile koja predstavlja mene. Dobar sam učitelj dokle god me crtaju kao vilu, a ne vešticu.

Kraj dana, naravno uz bar pet spizoda Prijatelja.

Četvrtak, 29. april 2021. godine

Ustajem danas malo ranije, 8:30. Dok pišem dnevnik, mama mi skreće pažnju: „Zamrzeće te oni koji ustaju u 6:00”.

Današnja kafa „Tokio lungo”, a u pozadini David Bowie sa ploče peva o slatkoj ”China Girl”. Kada je počela pesma ”Lets Dance” meni se uključio alarm za početak časova, vreme je da zaigramo…

Četvrtkom čas počinjem sa Slađanom iz Kotora. U njenim časovima uživam jer me opušta pogled na more koje gledam svaki put iza nje. Toliko smo se već sprijateljile, da prvih 10 minuta pričamo šta se kome izdešavalo. Ona uči ruski zbog posla i počela je od nule. Bilo mi je jako drago kada mi je rekla da je jedna Ruskinja pohvalila kako priča ruski. S obzirom da smo se tako združile, ona mi iznosi svoj predlog, na koji ja odmah pristajem. Na leto idemo kod nje na more. Ona nama apartman, ja njoj časove. Usluga za uslugu.

Razmišljam da i sa ostalima napravim sličan dogovor. Ja da vidim svet, oni dobiju besplatne časove. Mogla bih tako da obiđem sve od Amerike, preko Izraela, do Australije.

Danas je dečko a la kuvar spremio testeninu od semena bundeve sa karfiolom. To mi je postalo omiljeno jelo. Ne znam kako se po restoranima ne sete da tako nešto iskombinuju. Svi vrte slična jela.

Popodne prolazi uz časove, a veče uz Prijatelje.

Petak, 30. april 2021. godine

Budim se u 9:30, pijemo ječmenu travu. Ovaj put ne spremam kašu nego palentu ili kako je još zovu – kulja. Kad god je spremam, prisećam se vremena kad sam bila mala. Živeli smo u Cara Lazara i imali bordošku dogu. Tata joj je redovno spremao kulju za obrok, pa sam mislila da je to pseća hrana. Uvek se sa osmehom sećam mog šoka, kada me je prababa ponudila kuljom & „Molim? Pa to je hrana za pse!”

Danas je na redu nespresso „Cape Town envivo lungo” i ploča Chaka Khan. Miris Južne Afrike se savršeno uklopio uz afro-disko ritam.

Subota, 1. maj 2021. godine

Budim se uz zvuke ploče Čajkovskog u 9:30. Dok uživam u laganim i tihim zvucima trube, odjednom čujem neke druge i malo agresivnije trube. Čajkovski kreće da se meša sa melodijom „Bella ciao” i mozak automatski kreće da izgovara tekst pesme. Pritom je mozak od nekud izvukao i pesmu koju su napravili za vreme korone „Korona ćao” i sad mi je sve već totalno izmešano. Ustajem da čekiram ko je uneo pometnju u Čajkovskog, i vidim da su trubači ispred zgrade. Ovako još nisam dočekala 1 maj. U Rusiji sigurno nećete čuti trubače ispred prozora.

Današnja kafa „Buenos Aires lungo”.

U 13:00 odlazimo u Jabuku na ručak.

Napolju je toplo, sija sunce, i ja odlučujem da imam čas u prirodi. Postavljamo u bašti stočić i lap top. Uključujem se na čas okružena životinjskim carstvom. Pričam sa devojčicom na ruskom, čitamo rusku bajku „Kolobok”, dok mi u krilu sedi mačka, a pored nogu leži Meda (pas).

U 16:30 dolazimo kući i uključujem se na čas sa devojčicom iz Amerike. Priča mi o svom putu na Floridu i pokazuje mi fotografije kako drži krokodila u rukama, zamislite moj šok…

Njena mama me je više puta zvala u goste. Razmišljam, ako odem tamo, neću hteti da se vratim. Mislila sam da mi je u Rusiji bilo hladno, ali onda sam ovde doživela košavu. Maštam o nekom toplom mestu.

U 20:00, posle večere, odlazimo na kućno druženje u sklopu kog organizujemo turnir u košarci na soniju. Momci igraju a ja se trudim da držim korak sa njima, borim se i rukama i nogama, šta ću… U pozadini obavezno ide deep house sa Gentleman radija.

Autorka je spletom okolnosti od nedavno freelancerka, zbog ljubavi Pančevka za stalno, a ne samo preko leta

Ostavi komentar

  • (not be published)