Rodila je breskva

Milica Đorđević
Objavljeno 09.08.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 13 mins

Dan: 2. avgust 2020. godine (nedelja)

Svanula je sunčana nedelja. Posle sat vremena lenčarenja u krevetu, rešila sam da konačno ustanem (već je uveliko prošlo podne). Ne znam zašto ali i pored svih obaveza koje imam, kada sunce sija, prosto ne mogu da budem neraspoložena. Tako je i sa godišnjim dobima, sve mi lakše pada preko leta.

Posle gledanja par epizoda serije, rešila sam da za promenu malo izađem iz kuće i prošetam se sama do centra, a usput možda nađem nešto zanimljivo za fotografisanje. Već duži period razmišljam o starom mlinu, sagradili su ga još nemačkih kolonisti. Konačno mi se pružila prilika da ga fotografišem iz svih mogućih uglova. Na trenutak sam se vratila u prošlost i setila i nekih davnih dana kada je na ovom mestu vrvelo od ljudi i čula se huka mašina ogromnog mlina koji brašnom snabdeva selo i okolinu. A danas tako tužno i usemljeno izgleda, kao gorostas zarastao u korov i šiblje dok se u njegovim polomljenim prozorima gnezde ptice. Kao oronuli starac koji priča priču o davno prohujalim lepim vremenima. Došla sam kući puna utisaka ali pomalo tužna zbog ljudskog nemara…

Veče sam provela uz film i malo ranije otišla da spavam.

Dan: 3. avgust 2020. godine (ponedeljak)

Jutro je prilično vetrovito i vazduh je jako topao. Planirala sam da učim ceo dan ali posle podne me je pozvala baka i zamolila da odem u kupovinu umesto nje. Dala mi je spisak i zamolila da se ne zadržavam previše. Iako sam došla biciklom, do prodavnice sam otišla pešaka jer je u blizini njene kuće. Međutim, prodavnica nije radila i morala sam da idem do prve sledeće pa mi je trebalo više vremena da se vratim. Na moje iznenađenje, baka me je čekala pred kućom i bila je zabrinuta što sam se duže zadržala. Meni je bilo pomalo smešno a istovremeno i čudno kako je osetila da nisam kupovinu obavila u obližnjoj prodavnici. Ali moja baka nepogrešivo zna koliko nekome vemena treba da se vrati iz prodavnice i čim prekoračiš to vreme, ona te sačeka na ulici i malo te izgrdi što si se zadržao. Pošto smo bile same, iskoristila sam priliku i pitala je da mi priča o svojoj mladosti, o tome kako je zbog ljubavi napustila svoj rodni kraj i došla da živi u Vojvodinu.

Kasno uveče sam došla kući, veoma raspoložena i oduševljena hrabrošću svoje bake. Ostatak večeri sam provela dopisujući se sa društvom, tema je naravno bila trenutna situacija u zemlji. Pokušala sam koliko toliko ranije da legnem.

Dan: 4. avgust 2020. godine (utorak)

Ustala sam i na brzinu se spremila jer sam obećala baki da ću doći ranije kako bih joj pomogla oko spremanja kiflica. Njeno dvorište će me zauvek asocirati na najranije detinjstvo, igranje sa braćom i na razgovore sa bakom i dekom. Prosto bih želela da sve u njemu ostane onako kao što je bilo nekada. Ali promene se neminovno dešavaju, jedna od najvećih novina je veliko drvo breskve, za koje mi se čini da je preko noći izraslo i rodilo ogromne ukusne plodove.

Baka želi da mi otkrije tajne svoje kuhinje i uvek me zove da joj pomognem. Danas su na red došlo kiflice ali ona ih pravi na malo komplikovaniji način, što se testa tiče. Radi sve ručno i postepeno, testo razvlači viljuškom da bi bilo vazdušasto i mekano a sam postupak razvlačenja testa je malo fizički naporan ali baka insistira da se ispoštuje ceo postupak. A šta da kažem, meni je to naporno a kamoli njoj. Veliki trud se na kraju isplatio, kiflice su bile jedinstvenog ukusa a to nam je potvrdila i bakina komšinica koja joj je došla u posetu.

Posle divno provedenog popodneva, vest o nesreći u Bejrutu me je jako potresla i ostatak dana sam provela čitajući kako je do te katastrofe uopšte došlo… Uveče sam slušala muziku i dogovarala se sa drugaricama, gde da otputujemo kada se sve malo stiša oko korone. Iskreno, uvek bih glasala za Prag jer je grad sa dušom i velikom tradicijom, odiše arhitektonskom prefinjenošću i očaravajućom lepotom.

Dan: 5. avgust 2020. godine (sreda)

Kiša pada celo jutro. Dan je kao stvoren za lenčarenje u krevetu, čitanje, gledanje omiljene serije i uživanje u omiljenom slatkišima.

Ovaj tmuran dan razvedrile su fotografije rođaka iz Ohrida, koji kao da su znali šta mi trenutno jako nedostaje. Poslali su mi snimke prelepog sunčanog dana i plaže pune kupača. Na trenutak sam bila tamo i uživala u plavetnilu jezera koje sam posmatrala sa najviše tačke Samuilove tvrđave, koja mi je ostala u lepom sećanju posle posete ovom divnom istorijskom gradu. Sada me ne čudi što je Vladika Nikolaj Velimirović toliko voleo i opisivao ovaj grad u svojim knjigama.

Ali, ni današnji dan nije mogao da prođe bez tužne vesti, preminula je naša poznata spisateljica, Isidora Bjelica. Pomalo čudna i neshvaćena ali ipak draga i bliska našem narodu. Uvek me je impresionirao njen damski stil odevanja.

Veče sam provela gledajući domaće serije na televizoru, trudeći se da uz smeh, zaboravim na tužna osećanja.

Dan: 6. avgust 2020. godine (četvrtak)

Četvrtak sam provela učeći fizičku antropologiju. Analiza skeleta, određivanje pola i starosti na osnovu skeletnih ostatka, latinski nazivi… Na trenutak se osećaš kao pravi naučnik i ponosan si na sebe. Moram priznati, nije lako biti u dodiru sa individuom koja je mrtva preko 2000 godina, ali se vremenom opustiš i setiš zašto si to izabrao.

Čak pomislih, možda bih mogla i da se prijavim za neku praksu kada prođu ispiti ali da, ponovo me misao na aktuelnu zdravstvenu situaciju vrati u realnost i da teren može da čeka.

Vest koja mi je najviše privukla pažnju, bilo je obeležavanje 75. godišnjice bombardovanja Hirošime i prosto je neverovatno da se na prostoru gde je pala atomska bomba, danas živi i šalje poruka mira. A takođe me je nasmejala i vest da je Crna Gora otvorila svoje granice za građane Zimbabvea dok Srbi i dalje strpljivo čekaju a leto neminivno prolazi. Očigledno ako ne idemo u Crnu Goru na letovanje, ići ćemo na zimovanje.

Veče sam provela na jezeru sa drugaricom, šetajući i pričajući o školskim danima prepunim divnih uspomena. U povratku smo na putu naišle na malo mače koje je izgleda zalutalo. Neprestano je mjaukalo i nismo znale kako da mu pomognemo. Srećom, našu nedoumicu je rešila mačka koja je zabrinuto pojurila prema svom mačetu, zatim ga uhvatila za krzno iznad vrata i odnela u nepoznatom pravcu. Šta reći na ovakav prizor, nego se samo nasmejati i pomisliti „jedna je majka”.

Dan: 7. avgust 2020. godine (petak)

Prilično miran petak, sedim na svom prozoru i gledam kako pada letnji pljusak. Ovaj dan sam rezervisala za učenje i pripremu ispita iz srednjovekovne arheologije. Pokušavam crtanjem i skiciranjem fibula (deo za pričvršćivanje odeće, kopča), da napravim razliku između njih jer većina na prvu loptu deluje slično. Pokušavam da zapamtim što više godina, kada koji narodi dolaze u Karpatsku kotlinu, osvajanje Sirmijuma od Avara, opsada Konstantinopolja… (Kad već pomenuh ovaj večni grad, setih se skorašnje odluke turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da Aja Sofiju ponovo pretvori u džamiju. Žao mi je što je nisam posetila dok je bila muzej, nadam se da će posete ovoj svetinji biti dozvoljene iako je sada verski objekat).

Uveče je bilo strašno nevreme sa kišom i grmljavinom, velika količina vode pala je za kratko vreme. Sada mi je tek jasno zašto je dan bio prilično težak i sparan. Za sve to vreme, ja sam učila o materijalnoj kulturi mađarske populacije (period doseljavanja na prostor Panonske nizije), na prostoru današnje Vojvodine.

Dan: 8. avgust 2020. godine (subota)

Ustala sam prilično kasno jer volim da učim noću i neretko ostanem budna do 5 ujutru. Ponese te materija i izgubiš pojam o vremenu. Ovaj dan planiram da provedem sa porodicom, danas se ne radi zbog verskog praznika Svete Petke Trnove, zaštitnice žena.

Popodne sam provela u cvetnoj baštici ispred kuće i divila se bogatstvu boja oko mene. Sa obližnjeg jezera se čula dečija graja i cika. Dan je bio lep i obećavao je i isto tako divno veče. Šarenilo cveća uskoro je zamenilo zlatno-žuto nebo sutona. Kroz neko vreme, zlatnu žutinu nebeskog svoda, zamenila je noćna tama u čijem središtu se pojavio ogroman žuti mesec, koji je kao fenjer osvetlio toplu letnju noć.

Autorka je večiti zaljubljenik u starine i u sve što ima dušu

Pesma nedelje 🙂

PRETHODNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)