Doživljaji prosvetarke na letnjem raspustu

Isidora Tornjanski
Objavljeno 16.08.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 15 mins

Nedelja, 9. avgust 2020. godine

Klasična spora nedelja. Cimanje s gombocama i doterivanje za sutrašnji put. Uzbuđena sam zbog izleta jer nisam izašla iz grada od februara (posete Beogradu ne računam, nisam se baš nešto provela).

Uveče sam odgledala nove Ratove zvezda, više zato što je red, nego zato što mi se gledao. Baš mi je „tanka” poslednja trilogija. Utisak nije uspela da popravi ni ta slatkica džedaj.

Međutim, kad smo već kod ženskog pitanja, danas sam videla nešto veoma osvežavajuće: novu reklamu za Libresse uloške. Svojim učenicima/ama često spominjem reklame za uloške kao dobar primer seksizma. Obično je glavna prednost reklamiranih uložaka to što su nevidljivi, jer mi žene treba da skrivamo menstruaciju, kao da ne postoji. Funkcionisanje naših reproduktivnih organa treba da ostane misterija, jer je većina tih elemenata nešto prljavo i sramotno. „U te dane” ne treba da idemo ni u pravoslavnu crkvu, ne znam šta ostale crkve misle o tome, ali verujem da su sličnih stavova. Novi modeli uložaka, bar na reklamama, imaju tu nevidljivu notu, ali su super jer odlično upijaju tečnost. E onda ja objasnim deci da, dokle god je to tečnost, a ne menstrualna krv i dokle god na reklami super upijanje empirijski dokazuju epruvetom sa plavom tečnošću, mi ćemo živeti u svetu u kojem se stidimo aktivnosti svojih jajnika. Dakle, reklame nas suptilno uče da se stidimo svojih reproduktivnih organa, odnosno, svog identiteta. I danas, slučajno, doživim revolucionarnu reklamu bez devojaka izazovno obučenih i nasmejanih u diskoteci. Reklama prikazuje žene kao takve. Scena zbunjene devojčice u svlačionici kojoj kapne crvena kap na pod, gospođa koja se preznojava, porodilja u onim kretenskim higijenskim gaćama sa ogromnim postporođajnim stomakom… Žene u životnim fazama koje su važne i lepe, faze koje nas menjaju, koje su naporne, ali nove i divne i posebne… I crvena tečnost na ulošku. Bravo! Eto, možda su tome doprinele premijerke nekih država koje su u korona krizi pokazale izuzetnu sposobnost, racionalnost i empatiju, dok su muške vođe najmoćnijih država pokazale sve suprotno. Ne znam šta je bio razlog da se odnos prema ulošcima u marketingu promeni, ali znam da od danas kupujem Libresse i kad nisu na akciji!

Ponedeljak, 10. avgust 2020. godine

Ujutru smo se skupile nas četiri druge i krenule u Obrenovac. Maja, Ivana, Boka i ja. Fali nam još jedna Ivana, ali ona već mesecima prolazi kroz pakao zbog bolesne mame (medicinske sestre u penziji) i čeka preglede, analize, upute i krevet i operaciju. Horor zdravstvenog sistema ne osete samo ljudi sa koronom. Korona je samo još više ogolila stanje u zdravstvu, za koje smo mislili da ne može biti gore.

No, mi dobro raspoložene stižemo u brvnaricu u šumici kod Save, u divnom vikendaškom naselju Zabran. Vikendica je potpuno uništena u poplavama, ali su je polako sređivali i ponovo je funkcionalna. Posle kupanja u Savi i druženja na plaži, sedamo na splav na kojem uz kafu i limunadu brčkamo noge u vodi, neko skoči i okupa se (Ivana ne izlazi iz vode). Milina u zelenilu, na vodi dok sija sunce. Osećam kako se i moje brige i stres lagano ulivaju u Dunav i kapiram da će uskoro biti u Crnom moru, a odande povratka nema.

Malo smo se promuvale po gradu i zaglavile uveče uz muzikicu i vino. Vrištimo od smeha. Život ne može biti bolji.

Utorak, 11. avgust 2020. godine

Ustajemo, pijemo kafu u zelenilu i uživamo.

U Obrenovcu je krajem 19. veka, sasvim slučajno, otkriven izvor termalne sumporne voda izuzetnih lekovitih svojstava. Pre par godina prostor oko izvora je ograđen, popločan, napravljeni su tuševi, WC, klupe, dva mala bazena, sve je ukrašeno cvećem. I sve je besplatno i dostupno svim građanima. Na tim tuševima, mada ih ima puno, prilična je gužva i čeka se na red. Međutim, kada neko vidi da čekate, skloni se i pokaže vam da priđete. Svi su pažljivi i izuzetno je čisto. Građani cene i čuvaju ono što im je pruženo. Građanska svest je visoka na mestima gde se ljudi osećaju kao građani. Bahatost je prelazna bolest tamo gde su ljudi tretirani kao ovce. Ovde se oseti divna atmosfera opuštenih i prijatnih ljudi različitih generacija. Stariji se malo tuširaju, pa ćaskaju na klupicama, ili se sunčaju, a klinci se brčkaju u plitkim bazenima. Grad im je obezbedio besplatan provod, banju. Sinoć smo prošetale po centru, koji je renoviran u SNS maniru. Ivanina komšinica nam je svratila na terasu sinoć i žalila se na to što su obećali rekonstrukciju centralnog trga starog preko sto godina, a onda sve popločali i unakazili. Sigurna sam da gospođa ima pravo. No, moram da primetim da su u Obrenovcu trotoari prohodni i ravni, putevi bez rupa, bazen velik, renoviran, sa toboganima za decu, od Save do grada je posebna biciklistička staza. Plaža na Savi je sređena posle poplava i svake godine se uradi još nešto: drvene ležaljke uz obalu, klupe, tuševi, sve čisto i održavano. U Zabranu je i uređena šuma sa stazom od 1,5 km. Predivno! Njihov gradonačelnik liči i govori kao medved iz češkog crtaća. Ne mislim da su srećni s njim i da je u gradu sve OK. Ali, iz perspektive Pančevke koja prati aktuelne urbanističke košmare u svom gradu (a bogami i Beogradu i Novom Sadu), Obrenovac mi liči na Ženevu.

Sreda, 12. avgust 2020. godine

Trebale smo sinoć da se vratimo kući, ali nam se nije dalo. Suviše nam je dobro. Smejemo se kao blesave, jedemo kao prasice i još nismo rekle sve šta imamo. U restoranu na obali pada dogovor o još jednom dolasku do početka škole. Ali i Ivana mora biti s nama.

U „Isidorinoj” sam počela da radim pre osamnaest godina, tako da je ovo druženje proslava punoletstva s mojim najboljim drugaricama i koleginicama. Njih četiri su uvek tu kad treba, za šta god mi treba. One su pametne, lepe, vredne, duhovite, informisane, svaka je za nešto ekspert, svaka je posebna i značajna za druženje, sve su neizmerno dobre, plemenite, mudre. U njihovom društvu ja sam svoja najbolja verzija. Ne znam čime sam zaslužila da ih imam.

Četvrtak, 13. avgust 2020. godine

Jutros sam morala u školu zbog ispita devojčice iz Doma, koja je nepohađač.

O predstojećoj školskoj godini više nemam mišljenje. A ja o svemu imam mišljenje! Ministarstvo prosvete je ponovo rešilo da javnosti obećava nešto što je u praksi neizvodljivo. Znam samo da opet nećemo izgubiti ni jedan nastavni dan, kao da je to tačno i kao da je to kriterijum bilo čega. Na podcastu Agelast (divni ljudi kod Galeba Nikačevića), pre par nedelja sam pogledala Dejana Ilića i odmah poručila njegove dve knjige koje se bave predlozima za „popravljanje” školskog sistema. Zbog toga mi je ovo vraćanje u realnost mnogo teže. Od svih reformi škole za 20 godina rada, sve se svodilo na metodiku rada, odnos prema učenicima/ama i roditeljima i pretumbavanje lekcija, tj. kupovinu novih udžbenika. Niko nije dirnuo u planove i obim gradiva. Zašto? Zato što je tu upleteno više interesnih grupa i ni jedna od tih grupa se neće odreći svog interesa dokle god se za to pita. A namešteno je tako da se samo oni pitaju. Perpetuum mobile kapitalizma.

Petak, 14. avgust 2020. godine

Ujutru sam se šetala s koleginicama u Narodnoj bašti. Nismo se videle juče, što znači da ima puno tema za razgovor. Glavna tema je, naravno, nova školska godina i tumačenje dopisa iz Ministarstva prosvete. Preporuke su takve da svako može da radi šta i kako hoće, a da Ministarstvo nije odgovorno ni za šta. Genijalno.

Pustili su uhapšene demonstrante u Belorusiji. Svaka čast hrabrim i ponosnim ljudima s integritetom! Ne smeju stati, a deluje mi da neće jer im se priključuju radnici. A to je ključno u svakom pokazivanju otpora vlasti. Ono što ljudi ne razumeju je da vlast i kapitalisti zavise od građana i radnika, a ne obrnuto. Čovečanstvo je tako brzo zaboravilo baš tu lekciju iz istorije, a to nikako nije smelo da se desi. Naročito u našoj zemlji, nije mi jasno kako. Danas ti se smeju kad spomeneš bolju budućnost, radnička prava, socijalnu pravdu. Komunizam, partizani i feminizam su ružne reči. I zato smo tu gde smo. Ja sam u osnovnoj pevala o Mladoj Vojvođanki koja nosi pušku i baca bombe boreći se za pravdu, a danas moji učenici/e moraju da znaju kukavnu sudbinu Kosovke devojke kojoj je upropašćena svaka šansa za dobru udaju!

Što je najgore, fašizam je popularan u najmoćnijim državama na svetu. Znam da se to ne zove fašizam, što ne znači da nije. Kada krenu rasprave na temu prelakog korišćenja te reči (često je koristi i naš predsednik kad opisuje protivnike, što je baš primereno), ja se setim svog omiljenog filma Kavez za ptice. Kada sin ocu homoseksualcu govori da se ženi ćerkom „tradicionalnog konzervativca”, a tata (Robin Vilijams) se zgrozi: „Ženiš se sa nacistom!”. Jer tradicionalizam i konzervativizam su eufemizmi za fašizam. I to je to, bar meni. Čim pomislimo da nam neka privilegija pripada više nego nekom drugom, mali fašista u nama i dalje suvereno vlada. Ubedili su nas da smo obezbedili svoje privilegije samim rođenjem, ili da smo ih zaslužili i zaradili. Ne prija nam da preispitujemo svoje privilegije, to radimo samo sa tuđim. Teraju nas da osvajamo nove privilegije, a ne da razmotrimo kako možemo da ih podelimo s nekim ko ih nema. Masovno podležemo propagandi protiv svega što nam nije blisko. I tako smo svi uplašeni i agresivni na sve druge, dok poslušno radimo sve što od nas traže naši poslodavci u idiličnom braku s našim vladarima.

Utakmica Barselona – Bajern je bila sjajna i baš sam uživala, a ja to ne kažem često, jer mi je fudbal obično dosadan.

Subota, 15. avgust 2020. godine

Današnji dan je obeležila informacija o uspešnoj akciji Pokreta „Odbranimo reke Stare planine”. Žitelji sela Rakita i okoline isekli su dve cevi mini-hidroelektrane. Po sudskoj presudi država je to trebala da uradi još pre godinu dana. Iz Beograda su ljudi došli autobusom u organizaciji Inicijative „Ne davimo Beograd”. Solidarnost i građanska svest su pobedili. Vremenom će takve zajedničke akcije postati normalne i uobičajene. Mali lokalni pokreti koji se bave poboljšanjem kvaliteta života postaće ozbiljan politički faktor. I imaćemo za koga da glasamo.

Setila sam se da se u ponedeljak Daško i Mlađa vraćaju sa godišnjeg odmora i silno sam se obradovala!

Autorka je promoterka TO Obrenovac, Libresse higijenskih uložaka, Podcasta „Agelast” i internet radija „Daško i Mlađa”

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

2 Comments to: Doživljaji prosvetarke na letnjem raspustu

  1. Avatar

    Alex P,

    16 avgusta, 2020

    Isidori treba dati redovnu nedeljnu „Doživljaji prosvetarke“ kolumnu. Odlican tekst. Hvala!

    Odgovori
  2. Avatar

    Boba

    20 avgusta, 2020

    Divan tekst, životan, jednostavan, a tolikih ste se važnih tema dotakli. Sve mi se sviđa – stavovi, teme, stil.
    Bravo!

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)