Niko bez doma!

Ana Vilenica
Objavljeno 12.05.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Nedelja 5. maj 2019. godine

Nedelja je dan za još jedan „Otvoreni dan” Združene akcije „Krov nad glavom” u „Magacinu”. Tema današnjeg razgovora su previsoki računi za komunalne usluge koji dovode do akumulacije dugova u domaćinstvu. U uvodu je jasno objašnjeno da nije u pitanju dug koji nastaje zbog nesavesnosti dužnika, već da je u pitanju sistemski problem koji je nastao zbog uništavanja privrede, velike nezaposlenosti, niskih primanja i neadekvatnih mera socijalne zaštite. Na „Otvorenom danu” je bilo reči o problemima sa kojima se suočavaju stanari socijalnog naselja Kamendin koji su suočeni sa plaćanjem ogromnih računa za komunalne usluge, neprimerenim visini socijalne pomoću koju oni primaju. Zbog ovog problema mnogi u naselju žive bez struje. Takođe mnogima nisu obnovljeni ugovori o stanovanju zbog čega žive u konstantnom stresu zbog pritisaka i mogućnosti da ostanu na ulici. Pored toga bilo je reči o situaciji sa kojoj se suočavaju oni koji ne mogu da plate račune za grejanje i o organizovanoj borbi stanara u Nišu koji su uspeli da se izbore da se oni koji nisu u stanju da prenaduvene račune plaćaju „skinu” sa Toplane. Iako su trenutno Združenoj akciji poznata samo dva slučaja izvršenja nad jedinim krovom nad glavom kao posledica komunalnog duga, zaključak je da će ukoliko se nešto ne promeni komunalni dug postati uzrok broj jedan za proizvodnju beskućništva u Srbiji. Dug se u Srbiji u hiljadama slučajeva danas naplaćuje prinudnom prodajom jedinog krova nad glavom.

Ponedeljak, 6. maj 2019. godine

Danas finalizujemo novi set zahteva za izdavanje informacije od javnog značaja i ponovo šaljemo zahteve pančevačkim institucijama u vezi sa situacijom u kojoj se nalazi porodica Poznatov Merča ali i, kako smo od nadležnih saznali, mnogi drugi stanovnici Pančeva. U pitanju su oni koji se nalaze u statusu privremenih beskućnika zbog sistematskog uništavanja socijalne države i privatizovanja i ono malo javnih socijalnih stanova koji su preostali. Porodica Poznatov Merča uselila se samoinicijativno u socijalni stan koji je dve godine stajao prazan iz krajnje nužde. Ova porodica traži samo ono na šta bi svako trebalo da ima pravo – a to je krov nad glavom. Socijalno stanovanje je na nivou Srbije u rezidualizovanom stanju. To znači da je manje od jedan odsto ukupnog broja stambenih jedinica u javnom vlasništvu a deo toga su socijalni stanovi. Umesto da se dodeljuju onima koji su u nuždi, sa ovim stanovima se spekuliše, ostavljaju se prazni kako bi se za male pare prodali u ortačkim dilovima koji nastaju u sprezi s vladajućim strukturama. Popisi javne imovine ne postoje upravo da bi se ova situacija prikrila i izbegla javna kontrola. Novo iseljenje porodice Poznatov Merča je zakazano za 14. maj u 12 sati. Združena akcija zahteva od institucija hitno zaustavljanje iseljenja ove porodice dok im se ne nađe alternativni smeštaj. Dođite u Kikindsku 25 da zajedno sprečimo da ova porodica ostane na ulici!

Utorak, 7. maj 2019. godine

Porodice kojima preti izbacivanje na ulicu trpe ogromne psihičke pritiske. Umesto pružanja solidarnosti javnost postaje moralni sudija čime dodatno otežava situaciju žrtvama na kojima se prelamaju sistemski problemi. O žrtvama se često izmišljaju priče na osnovu ne proverenih rekla-kazala informacija dok se od njih zahteva moralna čistota kako bi zaslužili solidarnost. U ovakvim situacijama pojedinci manifestuju internalizaciju kaznenog sistema koji često poprima oblike masovne histerije slične lovu na veštice. Takve situacije često indukuju botovi koji rade u interesu onih koji žele da se dokopaju jeftine nekretnine. Režirani pritisci koji proizvode masovnu histeriju često su kobni za one koji se suočavaju sa iseljenjima i koji se bore za minimum ostvarenja socijalne pravde. Neosnovana društvena osuda često je odlučujuća za odustajanje od borbe i zato je potrebno da joj se svim silama suprotstavimo.

Sreda, 8. maj 2019. godine

Danas je dan za još jedan sastanak aktiva Združene akcije (ZA). Jedna od tačaka dnevnog reda je priključenje ZA Evropskoj akcionoj koaliciji za pravo na stanovanje i grad. Koalicija je nastala 2013. godine kada se internacionalna grupa stambenih aktivista sastala u Kanu i javno protestovala protiv internacionalnog sajma MIPIM na kome se sastaju investitori i predstavnici vlasti kako bi se dogovarali o prodaji zajedničkih dobara. Danas koalicija broji više od 30 članica. U pitanju su organizacije koje se na evropskom prostoru bave različitim aspektima tzv. stambene krize: od nasilnih iseljenja zbog duga, nerealno visokih cena za iznajmljivanje stanova, do artikulisanja alternative postojećem stanju.

Četvrtak, 9. maj 2019. godine

Na Dan pobede nad fašizmom dolaze nem u goste Iox i Roland, stambeni aktivisti iz Rumunije. Na sastanku su sa nama podelili svoja iskustva borbe protiv masovnih nasilnih iseljenja čiji je glavni uzrok restitucija. Proces restitucije je u Rumuniji ostavio stotine ljudi bez doma. Iako su bile dužne da svima koji su ostali bez krova nad glavom obezbede socijalne stanove državne institucije su umesto toga promovisale narative koji su za ovu situaciju krivili one koji su ostali bez doma. Restitucija je u Rumuniji produbila socijalne nejednakosti i pogodovala pojavi tzv. restitucijske mafije koja spekuliše sa nekretninama.

Petak, 10. maj 2019. godine

Danas organizujemo javni razgovor sa aktivistima iz Rumunije u Radničkom muzeju „Trudbenik” koji se nalazi u radničkoj koloniji Trudbenik na Konjarniku. Bivši radnici „Trudbenika” godinama žive u strahu od iseljenja nakon privatizacije nekada veoma uspešne građevinske firme „Trudbenik gradnja”. Bivši radnici su zajedno sa smeštajnim kapacitetima „Trudbenika” postali predmet privatizacije. Danas im preti gubitak tog jedinog doma. Danas smo u Radničkom muzeju razgovarali o borbama izbačenih stanara Vulturilor ulice u Bukureštu. Nakon nasilnog iseljenja zbog restitucije stanari su organizovali protesni kamp na ulici ispred svojih nekadašnjih domova, gde su živeli u improvizovanom smeštaju tokom dve godine. Na ulici su živele porodice sa malom decom i stariji ljudi. Svi su zajedno od države zahtevali da im obezbedi neophodan socijalni smeštaj. Nakon dve godine borbe samo pet porodica je dobilo socijalni stan.

Subota, 11. maj 2019. godine

Pripremo se za put u Zagrebu gde ćemo učestvovati na forumu „Evropa na rubu: Prema kakvoj ekonomiji?” Na ovom susretu razgovaraćemo o tome kakva je to nova i drugačija ekonomija koja je potrebna Evropi kako bi postala mesto koje je dobro za život svih građana. Predstavnici Združene akcije „Krov nad glavom” će govoriti o dugu kao o glavnom oružju za vođenje stambenih ratova. Više od polovine radno sposobnog stanovništva u Srbiji nalazi se u nekom vidu dužničkog odnosa, a ovi dugovi se često ne nalaze u svom osnovnom obliku već su opterećeni kamatama, troškovima izvršnog postupka i nagradama za izvršitelje. U jednom broju slučajeva dužnici su takozvana treća lica koja se terete za tuđi dug. Dug se danas može naplatiti celokupnom imovinom uključujući i jedini krov nad glavom. U ovoj situaciji država je važan faktor koji učestvuje u guranju ljudi u dužničko ropstvo. Pored suprotstavljanja izvršenjima nad jedinim domom neophodno je razmišljati u pravcu ukidanja nelegitimnih dugova koji su nastali zbog sistematskog uništavanja privrede i privatizovanja javnih institucija.

Autorka je istraživačica i stambena aktivistkinja iz Pančeva

Ostavi komentar

  • (not be published)