Nedelja izgubljen u jednoj nedelji

Vladimir Nedeljković
Objavljeno 23.09.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

Nedelja, 16. septembar 2018. godine

Ako čovek ne ustane u rano izjutra propušta stari buvljak. Odlazim na buvljak i kupujem lavabo.

U odličnom je stanju. Po prvi put u životu ja menjam sam lavabo. Nije neki problem. Ostatak dana prolazi u senci mog malog uspeha.

Ponedeljak, 17. septembar 2018. godine

Čuo sam se sa Vesnom. Nikola i Milica su najavili dolazak. Nikola je polomio ruku, ali dobro izgleda, kao i Milica. Sačekujem ih na novoj željezničkoj stanici u Beogradu. Idemo prvo do Pančeva gde nas očekuje Verica. Nakon Pančeva idemo do Miljakovca da vidimo porodicu Erski. Miljakovac je sav u šumama i tu smo se malo šetali po parku koji je predivan i čiji je arhiekta jedan Italijan. Već pada noć i vozimo za Konjarnik do porodice Štambuk. Tu nas dočekuje jedno štene iz Crepaje koje je predivno i umiljato. Zove se Brohnilda po Tarantinovoj Bronhildi. Nakon toga opet vozim Nikolu i Milicu do stanice – dugo se ljubimo. Tata – nisi mi rekao da me voliš, a ja sam tebi rekla.

Utorak 18. septembar 2018. godine

Nisam spavo celu noć, verovatno zbog popijenih kafa. Neispavan sam i tek oko tri idem do grada do Centra za kulturu. Tu me čeka Boban Tanasijević. Bistrimo lokalnu kulturnu politiku. Sanjamo grad s šetalištima do Dunava i oko Dunava. Sanjamo mostove prema Beogradu. I sanjamo lovu koju Pančevo šalje u Novi Sad. Oko 30 posto budžeta Vojvodine. Pratim Bobana do ulice Žarka Zrenjanina. Sad se tamo čeka autobus, a ne ispred „Snežane”.

Sreda, 19. septembar 2018. godine

Menjam vrata. PVC. Nerado. Stara drvena ulazna vrata u kuću su postavljena dok su mi roditelji bili živi i deo je njihovih zamisli. Ali, sve ima svoj kraj – i drvo, i telo i PVC. Komšinica se buni zbog buke.

Četvrtak, 20. septembar 2018. godine

Odlazim do Narodne bašte, a u poslednje vreme to i redovno činim zbog kiseonika. Obožavam trim stazu u Narodnjaku. Ta predivna stabla igraju beskonačnu igru s izlomljenim zracima sunca. Nema lepšeg bekstva od betona i ljudi nego park. Pod stare dane glumim sportistu, ali sem tela, psiha je ovde u prvom planu. Zelena boja naročito opušta oči. I smiruje.

Popravljam zid oko vrata. Komšinica se buni zbog buke. Predveče dolazi Milan Novakov. Kaže da Dušan Novakov nije dobio neku tezgu u Beogradu. Ja sam spremio neko crno vino, a on maslinke, buđavi sir i pečenice. Mislim da smo pričali o pobuni, ali nam nije bila jasna koncepcija. Priznajem, vino nije bilo baš najbolje, ali mi smo bili jako izdržljivi i skromni u kriterijumima.

Petak, 21. septembar 2018. godine

Susrećem se s Mićom Kreculjem Ringom. Ringo je bio najznačajniji DJ grada i držao je čuveni „Orfej”. Pokazujem mu postere pančevačkih grupa. To će biti izloženo u foajeu Kultrnog centra Pančeva 19. oktobra. Te crno bele fotografije iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bude nevorevatnu emociju. A, tek reč Bitlsi. „Je l’, znaš da je moja mama morala da pusti ‘Peny Lane’ od Bitlsa, inače ja ne ustajem iz kreveta. Sećam se velikog vatrometa za 1. maj 1963. Pored današnje picerije „Kula” svirali su Feniksi. Svoj prvi značajan pevački koncert. Bitlse. Ja sam bio u publici. Dosta je ljudi bilo. Šezdesete i sedamdesete su moje vreme”, priča Ringo.

Farbam terasu. Komšinica se buni, a u jednom momentu pojavljuje se i muž. Po meni nepotrebna rasprava. Sumrak poslednjeg dana produženog leta. Odlazim u šetnju.

Subota, 22. septembar 2018. godine

Trebalo je već da budem u Novom Sadu, ali me frka opet zbližila s Pančevom. Arsenije Šedko me voda kroz grad. I danas je lep dan. Arsin ortak Perke koji je upravo stigao iz Nemačke nas časti pivom i nekim skupim, skupim slatkišima. Tabanali smo dok se nismo zakucali pored gradskog parka. Tu sam popio crni čaj s limunom. Počinje da duva hladan vetar. Arsa je moj drug.

Prevedeno s engleskog pomoću Google translatera: Autor uglavnom igra svoju muziku za koju piše, a takođe igra i peva. Naravno, uvek vas iznenadi sa nekim poklopcem.

One Comment to: Nedelja izgubljen u jednoj nedelji

  1. Avatar

    vladimir

    23 septembra, 2018

    Kratko i jasno, hvala ti. Mala korekcija, Bitlse je pustala moja baba Ljubica da bih ustao i stigao na prvi cas u gimnaziji. Kod kule nije bio vatromet vec prvomajska bakljada.
    Srdacno

    Gesendet: Sonntag, 23. September 2018 um 09:03 Uhr
    Von: „vladimir nedelkovic“
    An: „Miodrag Kreculj

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)