Nedelja, 19. novembar 2023. godine
Inače obožavam nedeljna jutra, svi smo kod kuće i smišljamo kako ćemo da provedemo taj dan. Ova nedelja je ipak drugačija, ustajem rano i jedva. Najmlađe dete je tokom noći dobilo temperaturu, pola noći je prošlo u praćenju situacije, u drugoj polovini sam ipak rešila da mu dam lek kako bismo mogli da spavamo. Nekada, pre dece, asocijacija na jesen je bila miris pečenog kestenja, šuštanje lišća pod nogama, kuvano vino, miris cimeta u čaju, sad kad pomislim na jesen, prvo naviru asocijacije… paracetamol, ospamaks, augmentin ili neki drugi antibiotik ________ (upišite sami), povišena temperatura, dispanzer za decu, gužva, neprospavana noć, mnogo neprospavanih noći.
Uglavnom, nedeljno jutro počinje jedva, kotrljam se nekako; doručak, dolaze nam bratanice sa bakom, igranje, pričanje, ispijanje prve kafe. Kad je dečja galama nadjačala sve u kući, smišljam im zanimaciju, pravljenje ogrlica mi se učinilo kao dobra ideja. Pola sata predanog rada i bratanice odlaze kući zadovoljne, s novom ogrlicom oko vrata. Dogovaramo se za neko filmsko veče u petak.
Dan je prošao u praćenju temperature najmlađeg i saznaju da je i srednji sin dobio temperaturu. Stiže veče i ipak ga provodimo svi zajedno, najmlađem crtam auto dok on pokušava u isto vreme da ga oboji, stariji se zaigrao sam, a srednji spava, pošto je temperatura malo spala.
Uveče ih pakujem u krevet, mnogo kasnije nego što inače idemo u krevet, na kraju su izmolili i čitanje pred spavanje Čudesnih podviga Azbučka prvog u trideset slova. Dok čitam prvo poglavlje i glumim nepismenog cara, vidim kako se oduševljavaju i smeju, razmišljam kako bi ova knjiga mogla da se pretoči u fantastičnu predstavu za decu i kako bi svaki učitelj koji bi u prvom razredu deci na početku svakog časa srpskog čitao po jedno poglavlje ove knjige bio MEGA CAR. Završavam sa čitanjem prvog poglavlja o slovu A, negoduju što je tako kratko i polako tonu u san. Ostaje mi malo vremena da posvetim sebi i zakazivanju termina za pregled, hvala bogu što mogu da zakažem i online u nedelju uveče. Na kraju biram da što pre odem u krevet, jer ona četiri sata spavanja od predhodne noći nisu bila dovoljna za dalje funkcionisanje.
Ponedeljak, 20. novembar 2023. godine
Ustajemo rano, spremamo se polako za posetu pedijatru. Vodim srednjeg i najmlađeg sina u dispanzer, sreća što imamo zakazan termin pa ne čekamo dugo. Završavamo pregled za nekih pola sata, vraćamo se kući. U dvorištu zgrade zatičemo bager. Malo kasnije mi deca iz zgrade donose ljuljašku za bebe koju sam pre par meseci kupila za naš zajednički parkić, predaju mi je i kažu da je taj deo parkića predviđen za rušenje. Kako za rušenje? U ovom gradu kao da svaka zelena površina bode oči, kao da one nisu korisne zato što ne odbacuju PROFIT, često se zaboravlja da one odbacuju nešto mnogo bitnije… KISEONIK. Da ironija bude još veća, naš parkić je predviđen za odstrel baš na Međunarodni dan deteta. Srećno nam bilo. Dobijam informacije da je tu predviđena izgradnja puta, ali očigledno nije predviđeno da se to gradilište pravilno obeleži i zaštiti jer se deca igraju u blizini. Zovem komunalnu policiju, oni me upućuju na građevinsku inspekciju, tamo se niko ne javlja. Uglavnom ovaj dan me ostavlja bez odgovora.
Predveče odlazim po dete u školu, do prodavnice i malo da prošetam. Starijem sinu nije jasno zbog čega će rušiti parkić. „Zar je bitniji neki put nego mesto gde se deca igraju? Kako mogu da izvade orah, pa gde će Đorđe da se penje?”, samo su neka od pitanja na koja većeras neću moći da mu dam odgovor.
Posle večere i igranja, pakujemo se u krevet. Čitamo Azbučka prvog, ali ovoga puta dva poglavlja, to ipak nije bilo dovoljno da se odmah zaspi, još malo pričamo, na kraju ipak još malo ubeđivanja oko spavanja.
Negde oko sat vremena posle ponoći najmlađi sin dobija neki napad kašlja, nunam ga i pokušavamo da pronađemo položaj u kome može da zaspi. Već vidim, ovo će biti nedelja kada ću biti neispavana i džangrizava mama. Odlučujem da pogledam „Utisak nedelje” odloženo, pošto više ni jednu emisiju ne mogu da pogledam u realnom vremenu, osim možda „Mentalnog razgibavanja” i to dok obavezno radim još nešto. Noć je prošla u pokušaju da se olakšaju napadi kašlja kod najmlađeg i stomačni virus kod srednjeg deteta.
Pametni sat je ovog jutra pokazao četiri sata sna, uz obavezne savete kako da poboljšam kvalitet sna, kao što je smanjiti unos tečnosti pred spavanje. Ovi saveti me uvek slatko nasmeju.
Utorak, 21. novembar 2023. godine
Ustajem rano. Pre polaska u školu najstariji sin i ja smo odigrali partiju šaha. Pripreme za šahovsko takmičenje teku kroz igru i neobavezno, jer tako se postižu najbolji rezultati.
Prvi deo jutra koristim da uhvatim zalet, dok deca spavaju… u miru ispijam čaj i kafu, pregledam poštu i obavljam neku prepisku. Ustaju dečaci, dan sada zaista kreće.
Još uvek imamo dva različita virusa u kući, jedan stomačni, drugi sa naletima kašlja.
Za ručak se ubeđujemo oko svakog zalogaja. Molim vas recite mi da i vi imate bar jedno dete koje bi moglo da živi na viršlama, pašteti i slatkišima i sa kojim pregovori da se pojede nešto zdravo izgledaju kao pregovori sa šefom za povišicu i to u sred neke ekonomske krize.
Do kraja dana statistika je bila ovakva, najmlađi je skinuo čarape beskonačno mnogo puta, srednji je sa sve virusom obavljao parkour između police, garniture i stočića u dnevnoj sobi, najmlađi je pokušavao da ga prati, u svakom slučaju sprečila sam bar dve ozbiljne povrede.
Uveče smo se svi nekako skrasili, najmlađi gledaju „Radoznalog Džorža”, sa najstarijim igram kviz znanja.
Čitamo pred spavanje Azbučka prvog i dan je gotov.
Sreda, 22. novembar 2023. godine
Danas dan za ”Balkans Go Circular” predavanje o cirkularnoj ekonomiji koja obećava da će nas možda izvući iz ove krize vezane za klimatske promene. Želim da vidim dokle je Srbija stigla u svemu tome, kao i zemlje u regionu. I pogađajte, REGULATIVE, ili ih imamo, a ne primenjujemo ili samo što smo počeli da ih primenjujemo, a EU ih je promenila i mi opet moramo da ih usklađujemo. Interesantno je da se ovo predavanje održava u istoj nedelji kad i Crni petak.
U svakom slučaju, bilo je lepo čuti da postoji i kod nas neki svet koji shvata da ekonomija ovakva kakva postoji postaje neodrživa. Ne možeš tražiti konstantni rast za resurse koji su dati i ograničeni.
Sreća što je predavanje bilo online, i što sam ja ogrezla u multitaskingu pa sam uspela da skuvam ručak, odvedem decu na popodnevnu dremku, organizujem njihovo igranje kako bi sve prošlo bez svađe, ispratim starijeg u školu.
Polako se spušta veče, odlazim do škole po najstarijeg naslednika. Pred spavanje opet čitam Azbučka i naivno mislim da ćemo svi na spavanje, a i da pokažem ovom pametnom satu da i ja umem da odspavam pošteno. Međutim virusi još nisu iščezli iz kuće, napad kašlja opet počinje kod najmlađeg, budi se i ne može da zaspi. Odlazimo u dnevnu sobu, listamo Pažljivka. Kada je napokon pronašao položaj za spavanje, na mojim grudima… odlučujem da pogledam jednu epizodu serije Deca zla. Čuj jednu… Na kraju pogledam tri epizode i jedva odoh na spavanje daleko posle ponoći.
Četvrtak, 23. novembar 2023. godine
Najstariji ustaje u 6h i budi me, jedva čeka da ide u boravak, dogovorio se sa drugarima da ponesu pikado, mozgalice itd. Molim ga da dremne još malo jer je zbog uzbuđenja ustao i pre vremena. Nekako smo se nagodili za još sat vremena sna. Ustajemo, opet partija šaha pred školu. Nakon dvadeset minuta igranja, dobih mat. Učenik je postao bolji od učitelja. Volim što sa njim mogu da prodiskutujem partiju, da vratimo koji potez unazad i vidimo gde je moglo bolje i pametnije, šteta što život nije partija šaha… mnogo bih se bolje snalazila.
Odlazi u školu, pratim ga pogledom sa terase.
Vreme pre buđenja ostatka familije koristim da poslušam predavanje sa CXL instituta za marketing kako bih stekla neku komparativnu prednost u odnosu na ostale kandidate na tržištu rada. Kako stvari sada stoje, posle porodiljskog me ne čeka posao.
Pre podne je prošlo u pokušaju da uskladim aktivnosti jednog petogodišnjaka i jednog skoro dvogodišnjaka, što je ispostaviće se kasnije bila nemoguća misija.
Veće je prošlo u sređivanju kuće tačnije rečeno u pokušavanju toga. Uglavnom uz Svemirka i album Tunguzija može da se sredi cela dnevna soba, trpezarija i kuhinja.
Petak, 24. novembar 2023. godine
Jutro je počelo kafom sa jednom odraslom osobom. Pokupila sam novogodišnji venčić, i sva srećna otišla kući. Baš volim kad kupim neku ručno rađenu sitnicu, još ako osoba radi na lokalnoj teritoriji, još ako mi je ta osoba prijatelj sreća je mnogo, mnogo veća. I sem toga Crni petak sam potpuno ignorisala. Kupoholičarenje nikad nije bila moja omiljena disciplina. I iako trenutno plivam u marketinškim vodama protivnik sam kupovine bez potrebe. Mislim da na kraju svake reklame mora da stoji sledeći slogan „Ovaj proizvod kupite samo ukoliko vam je zaista neophodan”.
Petak veče, odlično vreme za filmsko veče. Odabrali smo crtani film, ušuškali se i gledali do kasno. Neko je zaspao na pola, neko pred kraj. Ostatak većeri sam iskoristila da pogledam još neku epizodu Deca zla i da opet preispitam svoje roditeljske metode. Ova nedelja je baš izazovna, posebno što smo je većinom proveli u kući, što zbog virusa, što zbog hladnog vremena.
Subota, 25. novembar 2023. godine
Dan počinje malo kasnije nego inače. Pošto deci postaje nepodnošljivo da budu unutra, odlazimo kod moje mame… promenili smo lokaciju, igračke i dobili društvo. Dok se deca igraju sa sestrama, ja pokušavam da iščitam nešto vezano za konsolidovanje finansijskih izveštaja. Posle neprospavane nedelje koncentrišem se na mišiće.
Oko pet pokušavam da nagovorim decu da krenemo kući. Pošto su u prvom momentu odbili da pođu, koristim sve svoje pregovaračke sposobnosti da postignemo dogovor u moju korist. Uspevam i krećemo. Opet se preispitujem, da li sam previše popustljiv roditelj, da li baš oko svake stvari treba da se pregovara.
Predveće dvojica najstarijih odlučuju da operu sudove, jer svideo im se nov sunđer. Ovoga puta ih puštam da peru, odbijam da izgovorim ono: „Neka, ja ću”. Znam da ću naći šoljice među tanjirima i da neće biti onako kako perfekcionista u meni zamišlja, ali evo neka bude ubeleženo da sam pokušala tog perfekcionistu da pošaljem na zasluženi odmor.
Do kraja dana još pravimo zgrade od dve kartonske kutije. Seckanje do besvesti dovodi do toga da je parket u dnevnoj sobi prekriven sitnim papirima i kartonom. Govorim sebi da ću sve to srediti već nekako kad oni odu u krevet. Međutim prešla sam se, kuvano vino koje sam skuvala i popila ranije te večeri je učinilo svoje. Nedelja me je opet dočekala nespremnu.
Autorka teksta je mama, ekonomistkinja. Najviše se raduje deci, suncokretima, knjigama i idejama za zeleniji život
