Između logaritma i mature

Objavljeno 31.05.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 11 mins

Nedelja, 24. maj 2020. godine

Dan provodim u animaciji i matematici, što se ne razlikuje mnogo od prethodnih dana, jer sve što poznajem u poslednje vreme su rad na blok nastavi, priprema za maturski ispit i priprema prijemnog za „Višer”.

Matematika će me u potpunosti izludeti. Pretpostavljam da je to zato što „Višer” nije moj faks iz snova, ali kako je odabir tog u polednjih nekoliko meseci prošao kroz neverovatne turbulencije, od kriminalistike, preko psihologije, režije i medicine, pa ponovo sve do psihologije, odlučila sam da upišem bilo šta da bih za to vreme shvatila šta zaista želim, što se danas konačno dogodilo, tako da čak iako me matematika u potpunosti izluđuje, osećam se vrlo euforično.

Predveče pravim pauzu od matematike i sa mamom pravim mafine, nakon čega konačno uspevam da pronađem malo vremena za dve epizode animea, pa se nakon toga vraćam matematici, a negde oko ponoći dajem sebi odušak i gledam par epizoda serije koju pratim.

Ponedeljak, 25. maj 2020. godine

Danas sam nakon ručka konačno odlučila da snimim naraciju koja mi je potrebna da bih mogla da montiram video za blok nastavu. Oduvek sam se držala podalje od kamere i mikrofona jer biti ispred njih za mene stvara vrstu nelagode, tako da sam bila prilično skeptična što se toga tiče. Dala sam sve od sebe da zvučim što je prirodnije moguće i ne mogu reći da sam bila nezadovoljna rezultatima, čak se radujem daljem montiranju videa.

Potom sam pogledala jednu epizodu animea, samo jednu, a nakon toga sam se posvetila matematici. Jedina stvar koja mi se u vežbanju matematike trenutno dopada jeste ta što svaki put kada prelistam svesku mogu da čujem onaj predivan zvuk prevrtanja ispisanih stranica.

Od razredne sam saznala da ćemo imati nekoliko dana pripreme nastave u školi, zbog čega mi je zaista laknulo, jer nikada nisam bila baš vična u povezivanju kablova.

Nešto kasnije u toku dana slušam muziku i gledam preslatka videa pasa i tako uživam ne radeći baš ništa inovativno.

Dan završavam montiranjem videa.

Utorak, 26. maj 2020. godine

Mama me je jutros oko 7:40 probudila rečima: „Boko, nešto nije u redu sa Kukijem”. Kuki je moj pas koji se inače zove Dino. Kada sam ustala mogla sam videti da je kod vrata povratio ono što od sinoć nije svario, ali to nije ništa čudno, i ona i ja znamo da psi s vremena na vreme treba da povrate da bi izbacili iz sebe sve dlake kojih su se nagutali.

Problem je bio u tome što je on bio potpuno ukočen, jedva je hodao, nije okretao glavu, a kada bi konačno prošetao, to bi bilo užasavajuće sporo. Tako je jedva ušao unutra, smestio se u dnevnu sobu do kauča i bilo mu je, čini se vrlo neprijatno. Iz frižidera sam donela kanticu pavlake, njegovu omiljenu postasticu i pokušala da mu dam da malo oliže sa mog prsta. Nije hteo, okretao je glavu, a kasnije se premestio pod sto.

Tada sam već počela da brinem, on nikada ne odbija pavlaku. Mama je već zvala tatu da i njemu kaže da nešto nije u redu sa Kukijem. Nekih deset minuta kasnije pokušala sam ponovo i polizao je sve sa mog prsta. Tada sam već osećala olakšanje, mogla sam da osetim da mi se glas menja od sreće. Par minuta nakon toga moj brat je ustao, i tada sam ponovo otvorila kanticu pavlake, i ovoga puta je dobio repete, mogla sam da vidim da zaista uživa u svojoj poslastici, a kada bi polizao sve sa mog prsta, gledao bi me očima koje su porasle za tri broja. Bilo je divno videti ga ponovo radosnog, razigranog i podignutog repa. Nije bilo teško zaključiti da mu je nešto palo teško na stomak.

Za tih sat vremena koliko je njemu trebalo da se oporavi, ja sam prošla kroz pravi rolerkoster emocija.

Do kraja dana sam se igrala sa Kukijem, radila matematiku i završavala projekat za školu.

Sreda, 27. maj 2020. godine

Probudila sam se jutros sa samo dva sata sna, noć pre sam pronašla tutorijal za pravljenje lokni (kaišem od ogrtača!) jer sam ovog jutra imala slikanje za maturski pano, pa sam odlučila da pokušam, činila se kao sjajna metoda, a ja oduvek žudim za loknama. Metoda je bila izvanredna, imala sam bolje lokne nego ikada ranije u životu, ali prespavati sa tim na glavi bila je prava tortura, jedva sam zaspala i probudila sam se pola sata pre nego što bi mi alarm uopšte zazvonio.

Nisam bila preterao zadovoljna slikama, ali nadam se da je to samokritični subjektivni osećaj. Kada sam se konačno vratila kući, odmah sam se bacila u krevet i moja planirana dva sata sna, pretvorila su se u tri ili tri i po.

Kasnije tog dana, oko sedam sati, otišla sam sa roditeljima kod tetke i teče na proslavu njihove dvadesetopetogodišnjice braka.

Sve u svemu, što se maturskog i prijemnog tiče, nisam uradila mnogo zbog čega se pomalo osećam kao da varam, kao da namerno izbegavam pripremu, mada znam da nije tako.

Četvrtak, 28. maj 2020. godine

Ovog jutra sam se probudila sa crnim brkovima i obravama, shvatila sam da je to bratova osveta istom merom za moju zanimaciju od prošle nedelje.

Nešto kasnije tog dana kada sam konačno privodila kraju poslednji deo za blok nastavu slušalice su mi pukle dok sam ih pomerala, levu da je stavim iza uveta ne bih li odgovorila mami na pitanje. U tom trenutnu osetila sam se kao da se pola mog sveta urušilo. Šta god ja radila, moje slušalice su sa mnom. Slušam muziku dok usisavam, perem sudove, idem u školu ili negde drugde, svaku epizodu i film gledam sa slušalicama. Suštinski, pola dana provedem sa slušalicama na glavi.

Tata mi je obećao da će pokušati da ih namesti nakon ručka, pa da me služe dok ne kupim nove, što će biti, iskreno se nadam do kraja iduće nedelje. To obećanje je ispunio u roku od dva sata.

Za vreme ručka mama mi je rekla da izgledam kao da je neko umro. Ja sam se svakako osećala tako.

Petak, 29. maj 2020. godine

Kada bih morala da opišem današnji dan u samo tri reči, one bi definitivno bile logaritmi, logaritmi, maturski.

Dobra stvar je u tome da mi logaritmi uopšte nisu toliko nejasni kao što mi se isprva činilo. Rekla bih da sam veliki broj časova matematike provela odbrojavajući do zvona ili šarajući po svesci.

Takođe, danas sam ozbiljno počela da pripremam teorijski deo za maturski ispit. Treba da pređem 160 pitanja koja bi mogla da se nađu na ispitu. Tih 160 pitanja – to je 160 zvezdica oko moje glave.

Počela sam od audiotehnike. Ona je definitivno bila moj omiljeni stručni predmet tokom protekle četiri godine. Volela sam je i pronalazila određeni smisao u njoj.

Danas sam konačno uspela da odvojim malo više vremena za svoje grešno zadovoljstvo, pa sam tako pogledala, rekla bih četiri epizode animea.

U neko doba dana morala sam da usisam. Od kada slušam muziku dok usisavam, mnogo mi je lakše da podnesem usisavanje, ali i dalje je moja najomrženija kućna obaveza.

Subota, 30. maj 2020. godine

Ceo dan radim matematiku i učim za maturski ispit naizmenično. Uskoro ću početi da vidim logaritme kako se vrte oko moje glave poput zvezdica. Poslednjih nekoliko nedelja radim matematiku više neko ikada ranije u životu. Jedva čekam prijemni ispit i dan kada ću konačno završiti sa toliko intenzivnim učenjem. Makar na neko vreme.

Između matematike i pripreme za maturski u neko doba dana gledam dve epizode i konačno završavam anime. Nije mi se nikako dopao, a tome svakako ne pridodaje činjenica da sam svoja očekivanja podigla do neba budući da ima neverovatno dobru ocenu. Jedva sam dočekala kraj, radujem se nekoj novoj seriji.

Autorka je maturant ETŠ u Pančevu, veliki obožavalac, gotovo zavisnik o serijama i filmovima

PRETHODNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)