Između Exita i „Amareta”

Žarko Jelisavčić
Objavljeno 16.07.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 6 mins

Nedelja, 9. jul 2017. godine

Nedelja je dan za spavanje. Nema alarma. Zvuk na telefonu je isključen.

Dva popodne. Ustajem. Ručam.

Pakujem ranac i sa društvom odlazim na Exit festival. Novi Sad je moj omiljeni grad posle Pančeva. Uvek me iznova oduševljava. Pretoplo je.

Šetnja Trgom slobode, hladno pivo u jednom od kafića i nakon toga čuveni prelazak preko mosta koji vodi do Petrovaradinske tvrđave. Sjajna atmosfera. Muzika. Ljudi – obožavaoci slobode i ljubavi. Exit nije samo festival, Exit je stanje uma.

Ponedeljak, 10. jul 2017. godine

Sati je devet. Završen je 17. Exit festival. Tokom pet dana festivala kroz Tvrđavu  je 215.000 ljudi što je rekordna poseta. Svaka čast!

Pošli smo za Pančevo. Volim svoj krevet posle ovakvih avantura.

Utorak, 11. jul 2017. godine

Vraćam se poslu. Kafić „Amareto”, Njegoševa broj 10. Ovde je uvek zanimljivo i veselo. „Amareto” je moja druga kuća. Ili prva. Nisam siguran. Sve je pod kontrolom.

Nešto malo posle ponoći ulazim u kuću. Nalazim se za računarom na kom čitam materijal za sednicu Skupštine Grada zakazanu za četvrtak.

Noću imam najveći mir i koncentraciju.

Sreda, 12. jul 2017. godine

Sredu ceo dan provodim u čitanju i analiziranju Skupštinskog materijala. Sutra je na dnevnom redu prvi rebalans budžeta, izmene odluka o zaduživanju grada, kao i reorganizacija Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva koja bi od jeseni trebalo da prestane da postoji. Tražićemo dopunu dnevnog reda. Mnogo je gorućih i važnih pitanja u Pančevu.

Zasedanja se jako retko održavaju. Skupština se pretvorila u mašinu za glasanje. Vladajuća večina je komunikaciju svela na minimum.

Četvrtak, 13. jul 2017. godine

Tačno je deset sati. Nalazim se u Velikoj Sali Skupštine grada Pančeva.

Skupštinska većina je kao i svaki put do sada odbila predloge za dopunu dnevnog reda. Odbili su raspravu i zahtev za formiranje Radnog tela za rešavanje problema Apoteke Pančevo. Svi objekti su zatvoreni, račun je u blokadi 560 dana na iznos od 473.684.484,91 dinara, dve trećine objekata nema struje, poslednju platu 69 zaposlenih primilo je u novembru 2016. godine, Upravni odbor ne postoji, a Nadzorni se ne sastaje. Apoteka je predmet brojnih kontrola, kazne se nižu.

Većina ni ovog puta nije imala hrabrosti da raspravlja o dodeljenom novcu na konkursu za javno informisanje, koji su dobili samo podobni mediji.

Pogledi su bili spušteni i kada se jasno i glasno postavilo pitanje zbog čega je ukinut internet prenos skupštinskih zasedanja, ali i kada smo u raspravu želeli da uvrstimo koriščenje javnih gradskih prostora i pitanje kanalizacije u naselju Misa.

Ne želeći da budemo deo neme glasačke mašinerije i taoci većine napustili smo sednicu.

Petak, 14. jul 2017. godine

Nakon nekoliko sati, a posle više od dve nedelje, konačno završavam sa čitanjem Saramagovog romana – alegorije „Slepilo“.

Slepilo u Saramagovom romanu je alegorija o nesposobnosti da se vidi.

„Zašto smo oslepeli,

Ne znam, možda ćemo jednog dana to otkriti,

Hoćeš da ti kažem šta ja mislim,

Reci,

Mislim da nismo oslepeli, mislim da smo slepci,

Zar slepci koji vide,

Slepci koji znaju da gledaju, ali ne vide.0

Kako se talas slepila neobjašnjivo širi, društvo se raspada, a pojedinci, u borbi za opstanak, otvoreno ispoljavaju animalne crte svog karaktera. Iza ove prilično mračne slike ljudske prirode skriva se i Saramagova groteskna karikatura diktatorskih režima. Dole diktatura! J

Dan nastavljam u „Amaretu”. Petak je popodne, vikend je pred nama i vreme je za nabavku.

Puno različitih ljudi. Priča. Kao što je naš glumac Voja Brajović u jednom intervjuu rekao: „Kafana je simbol slobode”. U kafani su svi ravnopravni.

Nakon vesele večeri, sat otkucava 02:00 što označava kraj našeg radnog vremena vikendom. Podignute stolice, ugašena svetla. Standardnu proceduru prilikom zatvaranja i veselu ekipu za stolom u bašti (naši prijatelji koji čekaju da zatvorimo) prekidaju komunalni inspektori u pratnji policije. Došli su u kontrolu radnog vremena. Komunalna inspekcija nam je izdala opomenu jer nakon isteka radnog vremena niko sem zaposlenih ne sme da bude u lokalu, a muzika koja svaki put prati proceduru zatvaranja mora da bude ugašena. Policija pretresa goste i proverava lična dokumenta.

Nakon klope „Kod keve“ polako se razilazimo.

Subota, 15. jul 2017. godine

Volim da popijem (jutarnju) kafu u svom dvorištu. Prošetao sam Ahila. Psa. Spremio sam kajganu sa sirom. Mmm.

Odlazim do „Amareta”. Mare i Sneža drže sve pod kontrolom.

Subotom me u bašti s vremena na vreme dočeka bračni par Srećković. Čovek i žena u tridesetim godinama koji svakog vikenda pobegnu iz Beograda. Kada su u Pančevu uvek svrate kod nas. I tako već nekoliko godina. Volim da pričam sa njima. Kupili su kuću na selu. Zaustavili su vreme. Ne podnose Beograd.

U 02:00 smo zatvorili „Amareto“.

Ostavi komentar

  • (not be published)