Koji ga je vrag terao, đavo će ga znati, tek, slobodni građanin i ponosni sin Starčeva Petar Andrejić, po zvanju, znanju i zanimanju (samoproglašeni) menadžer u medijima i novinar i idejni tvorac starčevačke turističke ponude, podneo je 4. oktobra t. g. dve žalbe Savetu za štampu, a proću našeg medija Pančevo Si Ti. Šta je ponukalo ovog poniženog i uvređenog raba božijeg i pratioca (ali i kreatora, jer to sad više nije teško) medijskih sadržaja, da se žali ovom nezavisnom samoregulaturnom telu, čija Komisija za žalbe procenjuje, na osnovu prijava građana koji se osećaju oštećenima, da li su (štampane) novine i internet sajtovi prekršili odredbe Kodeksa novinara i novinarki Srbije? Našem Peci se nisu dopali, pod jedan: serija od deset fotografija sa skupa protiv blokada potpisane sa „Današnji tzv. miting tzv. lojalista u Starčevu. Spavaš li mirno, Andrejiću Petre, starčevački kmete?”, objavljena na PST FB stranici 28. septembra u 20.34, a povodom opskurnog okupljanja naprednjačkog četvrtsveta tog popodneva na Trgu neolita. U odgovoru Savetu na Andrejićeve žalbe, pošto očigledno nije shvatio u čemu je štos, naš novinar Živković je objasnio „šta je pisac hteo da kaže”: Da li ti smeta što su ti se u selu okupili, tj. što su dovedeni, simpatizeri SNS-a, koji osporavaju Ustavom garantovano pravo nekih drugih građana na okupljanja i mirne proteste? Da li ti, kao bivšem članu Demokratske stranke, smeta to što se u tvom mestu okupljaju članovi SNS-a, koji vrlo često članove Demokratske stranke nazivaju „žutim ološem”? Da li „spavaš mirno” kada se „na tvom terenu” odvija jedan ovakav događaj? „Starčevački kmet” je pomalo šaljiva metafora za njegov vredni rad za Starčevo, na koji je toliko ponosan… A i skoro da se rimuje sa „Petre”…
Imenovani Petar je našao za shodno da iste večeri u 21.06 odgovori postom na svojoj stranici na društvenoj mreži Fejsbuk (koja je, ne zaboravimo to, medij, dostupan najširoj javnosti), u kome je, u oprobanom naprednjačkom manipulativnom stilu, jednostavno krivotvoreći činjenice, a da nije trepnuo, i uz to intrigantski, iracionalno i invazivno izneo čitav niz neistina o našem novinaru Nenadu Živkoviću (o kojima će kasnije biti reči). Zanimljivo je da je Andrejić taj svoj sopstveni post menjao čak dva puta, a da o tim izmenama u žalbi Savetu za štampu nije rekao ništa. Prvo je posle Živkovićevog imena i prezimena dopisao osnivač sajta Pančevo Si Ti, a kada je shvatio da bi tu ispravku naš novinar mogao da iskoristi kao obrazloženje zašto na samom sajtu komentariše taj njegov post, onda ga je brže-bolje uklonio. Bez obzira na to, niko još nije utvrdio razlog zbog kojeg bilo koji medij ne bi komentarisao post bilo koje ličnosti, pogotovo javne – pa to se dešava svakog dana i masovno: od tzv. influensera i lajf-koučeva, preko selebritija i vrhunskih sportista, do mislilaca i svetskih političkih lidera. Možda bi neko mudriji od Andrejića mogao da objasni: ako mediji analiziraju svaki zarez u nekom Trampovom tvitu, zašto bi Andrejićeva stranica na FB bila izuzetak, pogotovo kada tretira teme za koji je naš sajt zainteresovan?
Ali Andrejiću ni to nije bilo dovoljno da stiša taštinu, pa je 1. oktobra na svom FB profilu objavio još jedan prema Živkoviću vrlo uvredljiv post. Da i ta objava obiluje neistinama, to čak ne mora ni da bude konstatovano, to se podrazumeva, jer znamo sa kakvim sojem ljudi imamo posla, evo već 13 godina; zabeležimo, čisto kurioziteta radi, dve najveće: Živković nije pisao „šiptarske parole”, nego je u noći 17. na 18. mart 2004. godine, kao reakciju na vesti sa Kosova, na severnoj fasadi zgrade Gradske (tada Opštinske) uprave, u društvu Dunje Šašić, ćiriličnim pismom ispisao parolu „Živelo srpsko-albansko prijateljstvo”, na šta je i dan-danas ponosan. A osim toga, pre će nebo pasti nego što će Živković, ako je to uopšte važno, podržati ijednu ideju nacionaliste Mile Lompara, što Andrejić sugeriše. Svoje nemaštovito sočinjenije on ilustruje montažama Živkovićeve glave sa kečetom („Žix Šiptar”) i šajkačom („Neša četnik”), uz odgovarajuću muzičku pratnju. Čovek ima 53 godine.
KO JE PETAR ANDREJIĆ?
G. Petar Andrejić je u starčevačkoj i delu pančevačke javnosti poznata i prepoznatljiva ličnost skoro 35 godina, tokom kojih je promenio više (bar četiri) politička entiteta, što je podrobno opisano u, po njemu, spornom tekstu od 3. oktobra (nismo mu tom prilikom uračunali i Bele orlove, ali dobro, kad smo već kod orlova, kuća časti jedno preletanje). Po prirodi stvari, jer je (bio) poslanik u četiri mandata Skupštine Vojvodine (!), odbornik u više saziva Skupštine Grada Pančeva (i kao član Demokratske stranke i kao član Srpske napredne stranke) i član i predsednik Saveta MZ u bezbroj mandata, njegova javna dela, kao i njegovo ne-činjenje, predmet su javne kritike. On se često u javnosti hvali svojim doprinosima i postignućima kojima je, navodno, podigao kvalitet života meštana Starčeva, te pokušava da se predstavi kao zaštitnik, zastupnik i branitelj interesa i prava građana ovog mesta, zbog čega je u toj istoj starčevačkoj i u delu pančevačke javnosti dobio titulu starčevački kmet (ili Kmet od Starčeva, svejedno je).
Pod dva, Pjotr se požalio i na tekst objavljen 3. oktobra na našem sajtu, koji je odmah šerovan na PST FB stranici. Već sutradan, 4. oktobra g. Andrejić je poslao svoje reagovanje na taj tekst koje je redakcija sa zadovoljstvom objavila, odmah po prijemu, u istoj rubrici i sa istom nosećom fotografijom, i istog časa promovisala na PST FB stranici. Nismo želeli da propustimo priliku da omogućimo Peci da se ponovo izblamira, ovog puta na stranicama našeg sajta, a on je tu priliku veličanstveno iskoristio. I opet gomila laži i obmana, evo samo jedne: Živković nije, dok je uređivao časopis Decentralizator, tražio i dobio intervju od Andrejića, u vreme kad, što bi rekao Peca, „niko nije hteo da se druži s njim”, nego je, upravo obrnuto – Živković ponudio Andrejiću, kao zagovorniku i u vreme (tada njegovih) demokrata marginalizovane ideje decentralizacije, da napiše tekst o tom za budućnost Srbije suštinski važnom procesu (što se može utvrditi uvidom u broj 2, maj/jun 2010. g., strane 8 i 9). Dan kasnije, 5. oktobra popodne, Peki je sopstveni uradak objavio na svom FB profilu, ali ga je, kao i ostale postove, zatvorio za slobodno komentarisanje, što takođe govori o njegovom doživljaju javnosti rada i pravu na kritiku javnog rada javnih ličnosti.
Živković je izjavio Savetu za štampu da mu stoji na raspolaganju za sve dodatne informacije, preko mejla, preko telefona ili lično. Ne da nemam ništa protiv, nego i ja želim da se Savet za štampu izjasni o žalbama… Odluku Saveta za štampu ću objaviti na sajtu Pančevo Si Ti, jer naš sajt bezuslovno prihvata nadležnost Saveta, napisao je u tom dokumentu. Sledi, stoga, deo Zapisnika sa 164. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 30. oktobra, a o predmetnoj stvari:
„12.-13. Komisija je objedinjenu raspravu vodila i o dve žalbe Petra Andrejića. Prva žalba odnosila se, kako je naveo žalitelj, na objavu na Fejsbuk profilu portala, tačnije na naslov uz fotografije sa skupa Srpske napredne stranke u kojem nije učestvovao, a druga na komentar urednika, koji je neovlašćeno preuzeo njegovu privatnu objavu sa Fejsbuka i iskoristio je da ga targetira. Milena Vasić je u toku diskusije ocenila da je i ovo granični slučaj, ali da Kodeks ipak nije prekršen. Po njoj, najproblematičnije je preuzimanje sadržaja sa privatnog profila, međutim, s obzirom na to da je njime na neki način targetiran i medij i da je profil zatvoren za komenatare, bilo je opravdano komentarisati ga. Posebno je ukazala na to da je objavljen odgovor na sporne tekstove. Sanja Pavlović je rekla da je i za nju najveća dilema bila to što se u mediju odgovara na post na privatnom profilu i navela da je u žalbi navedeno da je prekršena odredba „novinar ne sme da zloupotrebi medijsku moć zarad ličnih obračuna ili koristi“, koja dobro zvuči, ali zapravo ne postoji u Kodeksu. Rekla je da je prevagnulo to što je odgovor uvredljiv, a urednik je ipak odlučio da ga objavi. Olivera Milošević je ukazala na to da je Andrejić u toj sredini javna ličnost i da zato ima manji stepen zaštite, kao i na to da je dobio dosta prostora za odgovor u kojem je mogao da kaže sve što je hteo. Dodala je da često nalozi na društvenim mrežama javnih ličnosti služe kao polazište za medijske napise. Nadežda Budimović je takođe ocenila da Kodeks nije prekršen, dodajući da joj je čitanje ovih tekstova bilo „mentalno razgibavanje“. Objasnila je da je uvek osetljivo preuzimanje sa društvenih mreža, ali kada je reč o javnim ličnostima i o tome da javna ličnost targetira novinara, opravdano je da taj novinar odgovori. Komisija je potom u dva odvojena glasanja jednoglasno odlučila da Kodeks nije prekršen.”
Ako je neko baš posebno zainteresovan, preko ovog linka može da vidi snimak sednice Komisije Saveta za štampu – rasprava o slučaju Andrejić vs PST je počela na 42.09 i trajala do 53.33.
Ukratko i sve u svemu – naš sajt se ne bavi ličnim svojstvima i osobinama javnih ličnosti, niti ih targetira, proziva, diskredituje i/ili diskriminiše zbog tih svojstava i osobina; nas ne zanima da li je neko plav ili crn, da li je gej ili je strejt, da li je vegetarijanac ili mesojed, da li stanuje u Starčevu ili u Svetozarevu, niti da li navija za Partizan ili za Zvezdu; nas zanima koliko ti ljudi rade ili ne rade u javnom interesu i za opšte dobro. Izvini, starčevački kmete Andrejiću Petre, ali tvoj javni rad i/ili ne-rad, tvoje javno činjenje i ne-činjenje, legitimne su teme novinarske znatiželje. Sam je odabrao teži put koji je morao da prođe da bi to shvatio.
