Božanstvena 2019.

Miljana Vidosavljević
Objavljeno 04.01.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

I Pakao

Poljupcem je počela 2019. godina. No, magija novogodišnje euforije nije mogla da razbije probleme koji su nam držali sveću. Bili su brojniji od mehurića rozeg šampanjca kojim sam nazdravljala na reprizi dočeka. Svađe su postale gromoglasne poput vatrometa, ali ih više nije pratilo svetlucavo pomirenje.

Sve fotografije i snimci nastali otkad smo zajedno, usled nespretnosti kvazi programera, izbrisani su. Poslovno je putovao sve dalje i ostajao duže. Znakovi su bili svuda, ali sam okretala glavu kada se pojave.

Trudila sam se kao što bih da sam i dalje srećna. Na cigaretama sam pisala zašto ga volim, organizovala zabavu iznenađenja sa njegovim najdražim prijateljima i pravila tortu od omiljenog piva. Onda sam se trudila da se ne trudim – davala sam mu vreme i prostor za kojima je vapio. No, šta god da sam radila, bio je na istom odstojanju.

Otišao je par dana pre jubileja kojem je trebalo da se radujemo. Pustila sam ga, svesna da je to trebalo da uradim mnogo ranije. Pazite šta želite u Bogojavljenskoj noći – možda se i ostvari.

II Čistilište

Govorili su mi svašta u pokušaju da pomognu, ali nije vredelo. Rešila sam da odživim svoj bol; dopustila da me obuzme, ispije i ispljune. Razlila sam se pišući, pakujući sve one detalje koje ne želim da zaboravim u stihove. Prošla sam kao duh gradom koji sam godinama želela da posetim. Nisam bila nervozna zbog prvog leta avionom, jer nisam osećala – ništa.

No, jedan savet sam ipak usvojila. Drago biće mi je reklo ostvari sve sa ovogodišnje liste želja i učini 2019. najboljom godinom u životu. Slomljeno sam se nasmejala; delovalo je nemoguće. Ipak, bojažljivo sam krenula – posetila Narodni muzej, počela da obilazim Banat, dobila ovu kolumnu.

Nema boljeg vremena za zaceljenje od leta. Suze se suše brže kad sunce pleše iznad tebe, a mesec im ne dozvoljava da kaplju u džin-tonik. Moj život je postajao sve čistiji; odlazili su ljudi zaljubljeni u svoja ograničenja, uskakali oni opijeni neograničenim mogućnostima. Usmeravala sam ih kao svaki dobar dispečer, shvatajući da kroz moju trenutnu stanicu samo prolaze, ostajući kraće ili duže.

Između majskog i avgustovskog poslovnog puta stalo je desetak koncerata, još toliko zora dočekanih u izlascima, par meditacija na bazenu, prva seda vlas i pregršt spontanih čarolija, kao što je upoznavanje omiljenog pisca. U Minhen kao da se vratila druga osoba; i dalje sam bila na oprezu, ali sam dopuštala sebi da udišem sve dublje i budem svoja.

III Raj

Tek kada sam dozvolila lošim osećanjima da se stope sa mnom, počela su da se smanjuju, oslobađajući mesta za ona lepa. Uživala sam u slobodi da radim ono što želim i govorim ono što mislim. Shvatila da sam u najboljim godinama i pitala se kako je moguće da jedna loša stvar zamagli toliko divnih. Još veća enigma je bila što mi je ova godina u isto vreme najgora i najbolja do sada proživljena.

Naravno da nije bilo sve savršeno; padovi su umeli da budu bolni, razočaravali su me i iscrpljivali. No, nisu mogli biti veći od onog koji sam već preživela, pa me nisu mogli dugo lomiti.

Muškarci? Nailazili su. Oni koji su palili vatre u prošlosti, delovali kao savršeno društvo za lagan prelaz u nešto lepo ili mirisali na zauvek. Mahnuli bi mi i produžavali, svesni da im ne mogu posvetiti svaku svoju ćeliju. Još uvek.

Bila sam jednorog na maskenbalu i gostovala na izložbi, krotila intuiciju tarot špilovima i organizovala čajanku, otkrila slobodu samostalnih putovanja i dve divne, a tako različite zemlje: Dansku i Hrvatsku. Ovu božanstvenu godinu sam ispratila na obali mora, u novom omiljenom gradu, uz pevača čiji se koncert našao na mojoj listi od 19 želja. I, završila se poljupcem.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)