Umetnost je terapija

Miljana Vidosavljević
Objavljeno 07.12.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 4 mins

I Grafika

Dosta koraka je trebalo preći da bih u rukama držala gotovu grafiku. Prvo sam ucrtala skicu svetionika na išmirglani, ljubičasti komad linoleuma, pa nožićima za linorez uklanjala ono što se na slici neće videti. Crna boja je prekrila preostale površine, kako bih mogla da napravim sedam otisaka na presi za duboku štampu. Centralna tema radionica bila je kulturna baština Pančeva ili asocijacije koje imamo na svoj grad, te sam odabrala motiv iz najdraže porodične vožnje čamcem. Moja prva grafika će se uskoro naći na jednom od zidova stana i podsećati me na taj topli oktobarski dan koliko i na vikende koji su usledili i, uprkos temperturnom zahlađenju, umetnošću grejali moju moju dušu.

Zapravo, u avgustu sam dva puta banula na časove crtanja koje u Domu omladine drži Zoran Deranić. Crtala sam čajnik čiju ručku nikako nisam mogla da prenesem kako treba na papir i odustala. No, vratila sam se na mesto zločina kako bih odštampala svoj svetionik i, iznad švargle koju sam prvi put okusila, obećala da se moja olovka i ja vraćamo u atelje u januaru.

II Slikarstvo

Prvi put sam stajala pred praznim platnom. Bojažljivo sam na njega prenosila fotografiju jednog ljubičastog zalaska sunca. Sećam se rađanja tog aprilskog sumraka kao da se juče odigralo. Uvek me iznova osvoji pogled na kej koji se razliva po obalama Tamiša, ali su ovog puta oblaci nadmašili sebe. Kada sam videla da se među lila paperjem nazire mesec, nisam mogla da odolim – sišla sam na stanici koja mi uopšte ne odgovara i štiklicama lupkala po mostu, dok nisam našla savršen kadar. Pokušala sam da ga preslikam akrilnim bojama, ali se moje neiskustvo nije moglo sakriti. Učiteljica slikanja je prokomentarisala da sam ta slika potpuno ja, a mene je obradovalo što sam uspela da, iako nespretno, oslobodim svoje boje.

Filmovi puštani u okviru bioskopa Doma omladine su mi ove jeseni predstavili ili me bolje upoznali sa dosta umetnika. Iz projektora Apola izlazili su Van Gog, Pikaso, Baskijat, Kramb i Banksi, pa je ciklus Slikarstvo i film bojio moje srede iz nedelje u nedelju, podstičići svrab u prstima i otvarajući um za umetničke radionice koje je organizovalo ULU Svetionik.

III Keramika

Želela sam da se držim rečne teme koju sam spontano sebi zadala, pa sam odabrala da napravim sidro koje sam svakodnevno viđala dok sam odrastala. Grudvu gline je trebalo umesiti, pa je razviti oklagijom. Nakon rađanja ni iz čega i urezivanja inicijala, usledilo je farbanje. Dok sam čekala da se boja osuši, za oko mi je zapala slika na instagramu sa efektnim natpisom – Art is therapy. Iako sam znala da umetnost prija, tek ove jeseni sam razumela njen terapeutski aspekt. Nekad je lakše isprazniti se prstima, nego glasom. Nakon pečenja, na simbol nade ću nanizati narukvice koje me podsećaju na posebne ljude i mesta.

Bili smo baš heterogena grupa, ali nas je umetnost zbližila i učinila da nam vreme koje smo proveli stvarajući deluje prekratko. Naši radovi će gostovati na godišnjoj izložbi udruženja čiji su nas članovi – Milan Bulatović, Jelena Lalić i Ivana Štopulj – ohrabrili u vizuelnom izražavanju. Otvaranje izložbe je 10. decembra u 19 časova u foajeu Kulturnog centra, a dela će biti dostupna oku javnosti do kraja godine. Pogledajte kako osećamo naše Pančevo.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)