Šifonjer

Nikola Petkov
Objavljeno 09.11.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 4 mins

E, nedam! Pustio sam im da se lotre iznesu iz špajza, eno razvlače se po avliji pa će i da istrule k’o što sam i kaz’o. Žene. Same su ofarbale onu komodu, a kaz’o sam da dovedu majstora, nemože sve da se farba s’onom masnom farbom za tišleraj. Komoda bila lagirana, dal’ firnajz il’ šelak, štajaznam, to majstor zna. A one je zamazale, ninašta ne liči. Na kraj moram kod majstora da nosim, samo će da košta.

E, ovaj šifunjer im nedam. Taj šifunjer moja mati, bogdajojdušuprosti, donela u miraz kad se udala. Cela sprema u njega stala. A jel si vid’o ovo. Gle šta piše na vrata iznutra. Kad sam se ja rodijo, ona druga baba moja uzela mastiljavu olovku i zapisala moje ime i kad je to bilo. O’de gore je zapisala za mog brata. To stoji tako više od po’ veka i nedam nikom da dira. Šta fali ovom šifunjeru. Imam još jedan isti, na njega bilo ogledalo. Sutra ću da zovem onog majstor Miklija, taj je tišler, a da vidim i sa Arpadom, taj zna kak’e su ovo farbe. Da bude k’o što je bijo.

Pamtim, bijo je tu prambabin šifonjer, veliki, trokrilni. Prambaba donela kad je došla, mislim kad se udala za prandedu. Jedva ga doneli, ne što je baba imala velik štafir neg’ što je bijo od nekog mlogo dobrog drveta. Opravijo ga jedan zdravo dobar majstor, Jozef iz Francfelda. To da si vido’, trakslovani stubići na ćoškove, svuder neke lajsne, ja take mustre nisam više vid’o, pa sav naslikan na neku lozu i na ruže. Pa izlagiran, sija se tako da noću kad upalim lampu k’o pet lampi da sija. Na onu manju stranu bilo jedno čikmeže di je pos’e baba držala dedina pisma s’robije pa i’ noću spram sveće čitala i plakala, al’ se krila k’o da mi ne znamo. A mi sve vid’li samo nismo nikom pričali. Na onaj dvokrilni deo, dole bila jedna ladla di su bile naše zimske stvari. A da si vid’o te šarke i beočuge, sve tako rađeno k’o zlatno, pa kad se ispolira… lepota jedna.

E, taj je tako završijo prvo ušupu pa ondak kod pilića. U ladlu se nasađivale kvočke.

Jel, ti nineznaš šta je to mastiljava olovka? To više ni nema. Nju kad uzmeš, pa je lepo zarežeš i zašiljiš, pa lizneš jezikom i kad zapišeš to bide večito. Kad nelizneš, k’o običan plajvaz.

Baba na taj stari šifunjer bila zapisala i kad je deda doš’o s’robije, a to što na ovaj drugi piše kad sam rođen dobro je, ja bi’ zaboravijo kol’ko sam mator.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)