Osnovci u Pančevu su nalik onima u Beogradu. Imaju svoje snove, drugare, simpatije, prve ljubavi… Ima tu i poneka jedinica, koje na kraju uglavnom postane dvojka, ali mnogo više petica i četvorki… Utisak je da se znanje još uvek vrednuje i da je roditeljima stalo da njihova deca budu što obrazovanija… Možda je to zaostavština nekih prošlih vremena, ali stare, dobre stvari se dobro opiru ovim, novim, brzim vremenima…
Osnovci u Pančevu imaju i neke ključne razlike u odnosu na beogradske vršnjake. Na primer, prevoz im nije besplatan. Udžbenici im nisu besplatni. Ne dobijaju po 20.000 dinara kao poklon od grada. Čak u toku časova nisu bezbedni, jer im hidranti u školama ne rade kako treba, ali to je druga tema… Da se mi držimo udžbenika.
Ako je obrazovanje besplatno, zašto nisu i udžbenici, pitaće najveći broj građana. Zašto se ne pribegne Kavčićevom modelu, pitaće drugi. Zašto se knjige ne nasleđuju, kao u državama sa visokim nivoom obrazovanja, pitaće se treći. Četvrti će glasno uzviknuti da se Grad Pančevo ponosi najvećim budžetom u istoriji grada, tako da nema razloga da udžbenici ne budu besplatni. Peti će samo konstatovati da model da Grad izglasa besplatne udžbenike rešava momentalno pitanje besplatnih udžbenika za sve osnovce na teritoriji celog Grada Pančeva (dakle, i okolnih sela).
Do sada su i vrapci na granama počeli da cvrkuću da je pančevačko proleće proletelo u skupljanju potpisa za narodnu inicijativu za besplatne udžbenike. Podsećanja radi, razlika između narodne inicijative i peticije je u zakonskoj regulativi ˗ peticija nije obavezujuća, dok narodna inicijativa jeste. Potrebno je skupiti pet odsto potpisa građana koji su prijavljeni da žive na teritoriji Pančeva i onda je gradska skupština dužna da glasa o predlogu za besplatne udžbenike.
I opet će neki primetiti ˗ kakva je to vlast kojoj treba podsećanje za besplatne udžbenike. Opet, podsećanja radi, u Gradu se već nalaze dve predate peticije ˗ Roditelja opštine Pančevo i Kreni-Promeni Pančevo. Što se tiče tih peticija, narodski rečeno, pravili su se mrtvi.
Kako je narodna inicijativa ozbiljna, zakonska stvar, tu ne bi smelo da bude cile-mile. No, skupiti pet odsto potpisa je vrlo težak zadatak, pošto se potpisi overavaju u gradskoj upravi (ili u mesnim zajednicama po okolnim selima).
Ovde moramo da istaknemo ulogu Tigrana Kiša, predsednika Skupštine Grada Pančeva, koji je javno priznao da ne poznaju zakon i da nisu spremni za ovaj format skupljanja potpisa. Bilo je potrebno 25 dana da se ustale zakonski formati u kojima će se skupljati potpisi. Tako da, umesto 90 dana, koliko zakon garantuje, potpisu su skupljani 65.
Skupljeno je 5.713 potpisa, što je mnogo više od potrebnih 5.305 potpisa. Voleo bih da u narednom periodu pišemo o opstrukcijama koje smo imali, jer su neke bile na nivou predškolskih smicalica. No, idejni tvorci tih smicalica imaju ime i prezime. Pomenimo Mariju Petrović, načelnicu Gradske uprave. Nije odobrila skupljanje potpisa u popodnevnim terminima, jer „temperature nisu tropske”. Ko voli da bude pedantni statističar, može da pogleda da je najmanje 10 dana od tih 65 temperatura bila viša od 36℃. Naravno, u hladu na dva metra visine. Na opštinskom betonu to je preko 50.
No, opstrukcije su bile neskrivene i brojne, ali su potpisi skupljeni. Predati su u dogovorenom formatu u roku u kojem smo se dogovorili.
Za sve to vreme, opštinari nisu odgovorili ni na jedan jedini mejl, insistirajući da ne ostave nijedan pisani trag za sobom. Jedini zvanični dokument je bila potvrda da skupljanje kreće sa 25 dana zakašnjenja, a ne od prvog dana, kada zakon nalaže.
Posle predaje potpisa, očekivano je bilo da se narodna inicijativa usvoji, što bi značilo da će se o besplatnim udžbenicima MORA glasati na prvoj narodnoj sednici (koja će biti održana u septembru).
No, Tigran Kiš se opredelio za prljavu i bahatu igru. Odlučio je da nas obavesti da potpisi nisu predati u zakonskom roku (ponavljam, predati su u formatu i terminu koji su opštinari odredili). Prljava, jer je iskoristio rupu (vakum, ili kako god to pravnici zovu) u zakonu i odbio da se odluči o predlogu narodne inicijative. Bahatu, jer je ovde reč o 5.713 validnih, zakonski overenih potpisa, legalnih i legitimnih, koji nisu sporni. Čak i da je njegova formulacija tačna, u iole uređenom, demokratskom društvu sam broj validnih, zakonski overenih potpisa (ponavljamo, oni nisu sporni) bio bi dovoljan okidač da se glasanje o besplatnim udžbenicima ODMAH stavi na glasanje.
Znamo šta mislite ˗ „u iole uređenom, demokratskom društvu”… To mnogo bode oči i uši. Pančevo nije izuzetak od Srbije. Pančevo nije uređeno, demokratsko društvo. Ovde će se pogaziti svi pravni principi, sve zakonske norme, sve demokratske prakse i sve to sa ciljem da…
Hm, ajde baš da vidimo koji je cilj i šta stoji iza odbijanja glasanja za besplatne udžbenike.
Podsetićemo, Pančevo ima najveći budžet u istoriji (preko 10 milijardi dinara!). Dakle, novac nije problem, novca ima. Šta onda može da bude?
Očigleno ˗ nekome se (gradskoj vlasti, za one koje mrze da čitaju između redova) ne sviđa da deca dobiju besplatne knjige. Gradska vlast više voli da roditelji daju i po celu platu da opreme osnovce za septembar i početak školske godine. Zna se kome ide taj novac (posebna tema, koja je itekako ozbiljna).
No, najvažniji razlog se krije možda u odgovoru Aleksandra Stevanovića, gradonačelnika Pančeva, zašto ne želi da da svoj potpis za besplatne udžbenike ˗ „Naša i vaša politika se razlikuju i uvek će se razlikovati!”
To je verovatno suština „njihove politike”. Očigledno su protiv besplatnog obrazovanja. Da mogu, dodatno bi ga i oporezovali. Njima su pretnja svi oni koje misle svojoj glavom i koji znaju da žive od svog znanja. Dobar, učen osnovac, sa radnim navikama i plodnim tlom za ideju o slobodi i borbi za svoju zemlju će kasnije postati ozbiljna pretnja mulju koji se podigao sa dna na vrh. Mulju je, po zakonu gravitacije, mesto na dnu. Kad god se desi da se voda uzburka, mulj se podigne. Mulju je potrebno što više mutivoda da bi što duže izbegavao dno. No, gravitacija je nepogrešiva, radi svuda, pa i u vakumu. Čak i ovom pravnom, na koji se trenutno pozivaju. Na kraju, vrlo izvesno, mulj će opet pasti na dno.
Ovde nije kraj borbe za besplatne udžbenike. Podneta je tužba Ustavnom sudu, a pouzdani poslanici u Skupštini Pančeva će pokrenuti priču o narodnoj inicijativi na sednici. Potpisi nisu sporni, zakonski su važeći i legitimni, tako da nema razloga da se o besplatnim udžbenicima ne glasa.
No, budimo realni. Da li iko očekuje išta od ovih ljudi? Da li iko ima ilizuju da će deo najvećeg budžeta u istoriji Pančeva otići kao zalog za budućnost i to baš sad, kad se čita o proneverama gradskog novca, sa konkretnim imenima i sumama. Jasno je da je taj novac umesto kod naše dece završio u bitkoinima i da je odavno iznesen iz Srbije (ko nije siguran o čemu se radi, može da izgugla Ivan Ninić Pančevo bitkoini Kina).
Kreni-Promeni Pančevo
