Početkom ove godine pokrenuo sam inicijativu (o kojoj već nekoliko godina razgovaram sa kolegama u pančevačkom Muzeju) da se časopis koji izdaje Narodni muzej Pančevo Glasnik muzeja Banata preuredi, unapredi i postavi na put koji će mu doneti kategorizaciju, redovno izlaženje, kvalitetne radove i priloge, prestiž, veći značaj. Navedeno bi se odrazilo i na poboljšanje stanja istraživanja prošlosti u Banatu, a naročito u Pančevu gde je na jako niskom nivou (pre svega zbog partijskog zapošljavanja i partijskog pritiska u institucijama koje su zadužene za proučavanje prošlosti). Osnovna ideja je bila da se okupe i umreže stručnjaci koji se bave prošlošću Banata i panonske regije i da ovaj časopis postane jedno žarište naučnih istraživanja navedenog prostora. Banat je inače trenutno jedino područje u Srbiji koje nema nijedan kategorizovan časopis u oblasti istorije, arheologije, etnologije i istorije umetnosti! To samo po sebi mnogo svedoči o stanju nauke, institucija i kadrova u Banatu.
Inicijativa, koju je podržao prethodni direktor Muzeja g. Miroslav Birclin, ali i neke druge kolege iz ove institucije (naročito one svesne značaja, ali i funkcije jednog časopisa), kao i van nje, donela je odlične rezultate. Prethodni broj časopisa (za 2024. godinu) koji je kasnio i koji nije mogao da izađe zbog nedostatka radova (ovo podvlačim zbog nastavka priče) uspeli smo u kratkom roku da snabdemo sa nekoliko radova (iako sam imao brojne obaveze, i ja sam poslao jedan rad napisan u koautorstvu sa kolegom Jovanovim – sve u cilju da pokušamo da vratimo časopis u neki kontinuitet) i priloga i da ga objavimo u roku. Nakon toga je krenuo nimalo lak posao oko reforme časopisa…
Određen je novi urednik koji je doktor istorijskih nauka i viši naučni saradnik u institutu. Muzej je sa njim potpisao čak i dvogodišnji ugovor!!! Oformljena je redakcija (24 člana) koju su činili stručnjaci iz Srbije i mnogih stranih država. Sastavljena su nova uputstva za autore, recenzentski list, objavljen je javni poziv na sajtu Muzeja. Pozvane su kolege da šalju svoje radove. Neki su ih čak i poslali i radovi su već ušli u proces recenzije.
U međuvremenu se promenio direktor Muzeja, iznenada. Već tada sam pomislio da će se dobar put kojim smo krenuli zaustaviti. Međutim, i novi direktor Miroslav Prvulj je podržao ovu inicijativu. I rad na unapređenju časopisa je nastavljen, sve do pre nekoliko dana. Tada me je novi direktor pozvao i pitao da li možemo časopis da vratimo „na staro“. Kustosi iz Muzeja su se pobunili i nisu želeli časopis u kome će se objavljivati naučni radovi – njima je dovoljan časopis u kome će objavljivati stručne radove (i oni im se boduju za zvanja – bitni su bodovi, zvanja, plate – nauka nije bitna). Ovih radova je bilo „toliko mnogo“ da je časopis jedva opstao u prethodnim godima, o čemu najbolje svedoči to da je izlazio jedanput u dve godine (i to jedva, sa jako malo radova). Zašto bi se jedna ovakva institucija koja je stara 102 godine plašila naučnih radova? (Inače, spomenica posvećena stogodišnjici Muzeja još nije izašla, što takođe svedoči o stanju u našoj varoši kraj Tamiša i Dunava). Kome bi smetalo unapređenje časopisa i naučni radovi u njemu? Kome smeta urednik doktor nauka i ugledna redakcija? Kome smeta jedini ispravan način vođenja jednog časopisa sa višedecenijskom tradicijom? I šta ćemo sad?! Ugovor sa urednikom, redakcija, javni poziv, nova uputstva, poslati prilozi, urađene recenzije, obmanjena javnost, čast kolega koje su prihvatile poziv da pomognu časopisu, moje potrošeno vreme – ko će snositi posledice za to? Ima li među tim protivnicima naučnih radova srama zbog ovakvog razvoja situacije? Osećaju li se loše što unazađuju sopstveni časopis? Osećaju li se loše što unazađuju nauku koju bi trebalo da unapređuju za šta, pored svega, primaju platu? Da li će se odazvati nadležno ministarstvo da preispita stanje stvari i utvrdi šta se desilo sa ovim časopisom i zašto Banat toliko zaostaje u Srbiji? Da li će gradonačelnik Pančeva i ostali lokalni nadležni organi ispitati situaciju i utvrditi ko je odgovoran što smo propustili priliku da Pančevo dignemo na jedan viši nivo u pogledu proučavanja prošlosti i uopšte u pogledu nauke i kulture?
Ovo nije prvi put da sam se razočarao u svoju varoš. Pre par godina sam proteran iz pančevačkog Arhiva jer nisam želeo da se učlanim u vladajuću stranku. Međutim, ovo mi sada još teže pada jer se ne radi samo o mojoj malenkosti. Nadam se, i tražim da se ovaj slučaj preispita, da se utvrdi ko je to i iz kojih razloga upropastio ovako lepu priču i ko je to doprineo da se Glasnik muzeja Banata „vrati na staro“, a možda i ugasi.
Ovom prilikom se izvinjavam kolegama koje sam pozvao u redakciju, koje sam pozvao i molio da pišu i šalju radove i podrže Glasnik muzeja Banata, odnosno nauku i kulturu u Banatu.
msr Nikola Koneski
istraživač saradnik
član Redakcije Glasnika muzeja Banata sa kojom sada ne znamo šta da radimo i koja sada izgleda puj pike, ne važi više
