Protesti protiv režima su nužni, ali šibanje sa pandurima ne vodi u promene

Kada se za demokratske promene slobodni građani Srbije konačno izbore svakako neće biti moguća aktuelna zloupotreba praktično svih resursa (privatizovane) države koji su stavljeni u pogon s jednim jedinim ciljem, a to nije očuvanje ustavnog poretka i stabilnosti, nego zaštita političke moći i ekonomskih interesa klana braće Vučić

Nenad Živković
Objavljeno 09.07.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 8 mins

Nekadašnji, iz perioda onog mrskog jednoumnog socijalizma, Dan ustanka naroda Srbije deo naroda Srbije je, sada u novim društvenim i istorijskim okolnostima, obeležio zaista ustanički. Na vest o ponovnom uvođenju celovikendnog policijskog časa, koju je u sklopu jedne od svojih klasičnih patetično-plačljivih farsičnih jadikovki saopštio onaj-koji-je-umislio-da-je-vlasnik-Srbije preko frekvencija sa nacionalnom pokrivenošću, nezadovoljni građani su se okupili u centru prestonog grada da bi protestovali zbog najavljenih novih mera. Ispred objekta najvišeg zakonodavnog tela, sedišta i središta zakonodavne vlasti, ispred jedne od temeljnih Institucija Sistema, dakle ispred Doma Narodne skupštine, u kome je smeštena odavno uništena i upokojena institucija Narodne skupštine, okupilo se nekoliko hiljada Beograđana, kako bi jasno poručili da nisu više spremni da provode desetine sati u kućnom pritvoru samo zato što je Krizni štab izgubio kontrolu nad krizom izazvanom koronavirusom. Ta ekipa stručnjaka pod predsedništvom jednog od šefova kartela braće Vučić zaista je tokom poslednjih meseci donosila protivrečne odluke: od kineskog modela – od karantina, ograničenja kretanja, zatvaranja pijaca (kao da se na našim tržnicama prodaju potencijalno zaražene životinje-prenosioci virusa) i obustavljanja nastave u školama do prekonoćne liberalizacije bliske švedskom pristupu: odjednom može skoro sve, sportska takmičenja, karnevali, kafane, svadbe, đačke ekskurzije i maturske večeri, e da bi se stvorio utisak da postoje regularni uslovi za održavanje demokratskih – a kakvih drugačijih? – izbora (na kojima se niko nije zarazio, jelda…) Drugim rečima, ljudi se sakupiše da poruče da više nikome ne veruju, ni struci ni političarima, da ne žele da iko od njih više pravi budalama i da im se sprda sa zdravim razumom…

I tu sad počinje niz pitanja koja mogu da imaju kontroverzne odgovore: OK, ako je protest spontan, onda nema formalne organizatore, ni plan, ni vođstvo, nema ni zahteva vlastima, ni ultimatuma, ni ako-onda, ni jasne ideje šta su demonstranti hteli upadom u predvorje Skupštine (osim ako u njega nisu pušteni)… kao što nema ni razumnog odgovora na pitanje zašto bi građani provocirali policiju u opremi za razbijanje demonstracija, sem ako nisu želeli da izazovu njenu reakciju, koju će režim da iskoristi da demonstracije okarakteriše kao nasilne i rušilačke. Daleko od toga da među demonstrantima nije bilo onih koji su bili raspoloženi samo za fajt sa čuvarima reda, što se vidi iz strukture učesnika protesta – njegovom početku svakako je prisustvovao i veliki broj miroljubivih građana nesklonih nasilju, koji su ga napustili čim je prema policijskom kordonu poletela prva konzerva – ali je sigurno bilo i onih kojima inače nije potrebno mnogo da bi pokazali kratkoću živaca i snagu mišića… šta nikako ne opravdava policijsku brutalnost i prekomernu upotrebu sile. Treći je problem što ta uniformisana lica i njihove naročito nasilne kolege u civilu pristaju da za nekoliko stotina evra plate mlate i vijaju isto takvu sirotinju po beogradskim bulevarima, kao da i jedni i drugi nisu seljački i proleterski sinovi, jer vlastela ruke ne prlja…

Naravno, ovakve događaje prati ne samo velika količina lažnih vesti, nego se razne spekulacije namerno umnožavaju kako bi unele dodatnu zabunu i pojačale šum u komunikaciji. U novom obraćanju javnosti 8. jula, Vladalac je kao nešto reterirao, kao neće biti višednevnog policijskog časa, ali je uveo u priču „strani faktor”, ta mističnost tajnih službi i špijunaže uvek prolazi kod lakovernog sveta. Organizatore i inspiratore nereda je smestio među ekstremne desničare, antivaksere, mrzitelje migranata, protivnike 5G mreže, ravnozemljaše i slične (egzotične) skupine, naspram kojih se on doima kao nedužan predškolarac (kao da upravo on i povezana lica nisu stvaranjem atmosfere raspada u društvu stvorili idealne uslove za bujanje upravo takvih ideja, stavova i ponašanja i rast broja sledbenika tih opskurnih pokreta). Na trenutak se pojavila i opozicija da bi pozvala pristalice na proteste, ali to je trajalo trenutak. Te večeri protest se odvijao po istom scenariju, samo što je makljaža počela ranije, bila je masovnija i okrutnija. Ukratko, protesti protiv režima su nužni, razloga ima bezbroj i kartel ih pravi svakog dana poslednjih osam godina, ali šibanje sa pandurima i razbijanje uličnog mobilijara ne vode u željene promene…

Kada se za te promene slobodni građani Srbije konačno izbore svakako neće biti moguća aktuelna zloupotreba praktično svih resursa (privatizovane) države koji su stavljeni u pogon s jednim jedinim ciljem, a to nije očuvanje ustavnog poretka i stabilnosti, nego zaštita političke moći i ekonomskih interesa pomenutog klana. Ne samo da su tokom 8. jula dugački konvoji žandarmerije iz Niša i Novog Sada stigli u Beograd, nego su pojačane bezbednosne mere primećene tog dana i na ulicama Pančeva. Policija je postavila kontrolne punktove na starom putu za BG i na obilaznici, a trojicu građana (imena poznata policiji i našoj redakciji) koji su u sredu uveče, nakon akcije zasipanja sedišta Gradskog odbora SNS-a u Pančevu jogurtom (iz 12 plastičnih čaša) legitimisala je dežurna patrola policije u civilu koja čuva Vodnu upravu (baš kao što je u leto 2000. godine stojadin sa civilnim tablicama svake noći bio uprakiran preko puta Gradskog odbora SPS-a, sve sa pištoljima naoružanom posadom. To je dakle dobar znak, znamo kako je Sloba prošao na jesen). Biće zanimljivo da jednog dana saznamo da li su ovim događajima u Beogradu i u kom broju prisustvovali zaposleni u pančevačkim javnim komunalnim preduzećima, oni masivni, mišićavi, ćelavi i istetovirani, koji radno vreme provode u teretanama i kafićima, čekajući da ih pozovu nadređeni da „rade za državu”. Za razliku od njih uloga bota i tzv. narodne poslanice u ovoj novom sazivu nelegitimne Narodne skupštine Sandre Božić više je nego očigledna – žena uzela da troluje u komentarima u TV prenosu N1…

Naše društvo je jako bolesno, i to ne samo od korone, prvi korak u izlečenju jeste uklanjanje ove štetočinske vlasti nizom nenasilnih akcija građanske neposlušnosti…

One Comment to: Protesti protiv režima su nužni, ali šibanje sa pandurima ne vodi u promene

  1. Avatar

    ŠIROM ZATVORENIH OČIJU Stenli Kjubrik, GB /USA, 1999

    10 jula, 2020

    Drugi Valcer (Dmitrij Šostakovič)
    https://www.youtube.com/watch?v=_UO7qzwH_RM
    Never Just Dream
    https://www.youtube.com/watch?v=oOavwvGUDTM
    Baby Did a Bad Bad Thing (Chris Isaak)
    https://www.youtube.com/watch?v=dPZQ7ZLy3MI

    Za potrebe okultnog maskenbala kompozitorka Džoselin Puk snima vokale Božanske liturgije Rumunske pravoslavne crkve u gradu Baja Mare da bi ih, potom, reprodukovala unazad.
    Found footage Kubrick´s Eyes Wide Shut (17:19)
    https://www.youtube.com/watch?v=GBUjW40Y_Vc
    After (0:13)
    – Postoji nešto veoma važno što bi nas dvoje trebalo da učinimo, čim pre.
    – Šta, to ?
    – Fuck.
    https://www.youtube.com/watch?v=kX6jGxpXgOI

    20th Anniversary – Official Trailer
    https://www.youtube.com/watch?v=VSS47StLOhk
    Roman Traumnovelle Artura Šnicllera (1920), te istoimeni film (1965) inspirisali su Kjubrika da snimi svoj.
    https://www.youtube.com/watch?v=rySfR8AbDQo
    The Beauty Of … (4:21)

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)