Lažne vesti – realni problemi

Veliku ulogu u prepoznavanju lažnih vesti i dezinformacija ima kritičko razmišljanje: ne treba da uzimamo sve što videmo/čujemo u medijima zdravo za gotovo, već treba da razmislimo o istinitosti sadržaja, da izvučemo sopstvene zaključke i da ne dozvolimo medijima da manipulišu nama. Donosimo pregled lažnih vesti koje su objavljivane u pančevačkim medijima

Objavljeno 06.04.2022.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 11 mins

Verovatno više nego ikad pre primećujemo da je naš život oblikovan od dva sveta – sveta stvarnosti i sveta (različitih) medija, kako je još Džejms Poter govorio. A pošto tehnologija krupnim koracima ide napred, medija je sve više, sve su intrigantniji, te se čini kao da više vremena provodimo u tom drugom svetu nego u svetu realnosti.

U želji da svoju svakodnevicu obojimo drugačijim bojama i obogatimo je svakakvim sadržajima, često prihvatamo tu drugu stvarnost kao istinitu i medijima slepo verujemo. To da je nešto istina „jer su tako rekli na televiziji”, uverili smo se mnogo puta da nije tačno. Važno je da prepoznajemo šta nam se sve servira, jer internet je, pored obilja važnih saznanja koje nam pruža, veliko i učinkovito polje za manipulaciju. Otkako su se mediji preselili u digital, postali su i neodvojivi segment našeg informisanja na društvenim mrežama.

Lažne vesti i dezinformacije, bez obzira na format u kom se javljaju na internetu (foto-montaža, gif, izmišljeni intervju, klikbejt…), sve su uverljivije zahvaljujući tehnološkom napretku i nekada ih je teško detektovati. Međutim, one svoju svrhu nisu promenile. I dalje su oruđe u informacionom ratu, sredstvo za političku mobilizaciju ili ostvarivanje profita. A činjenica je da se iza dezinformisanja kriju različiti vidovi manipulisanja javnošću.

Šteta sa dalekosežnijim učinkom

Kako je Nenad Živković konstatovao u tekstu u kom je dekonstruisao nedavnu pojavu lažne vesti u Pančevu, našem gradu, bar u poslednje vreme, nije bilo svojstveno fabrikovanje ovakvih sadržaja. Međutim, arhive Fake News tragača, Raskrikavanja i Raskrinkavanja.ba pružaju nam uvid u to da pančevački mediji već godinama šire dezinformacije, manipulišu činjenicama, prenose lažne vesti, šire propagandu, a neki od njih, kao što su RTV Pančevo i ePančevo.rs, ozbiljno krše profesionalne i etičke novinarske kodekse. Naravno, tu su i nezaobilazni senzacionalistički naslovi – tzv. klikbejt, koji se smatra najrasprostranjenijim vidom manipulacije u onlajn-medijima.

Kao primer prenošenja lažnih vesti, u onlajn-arhivi Fake News tragača nalazi se medijski falsifikat tradicije Vučićevog „Zlatnog lava”, gde su mediji izostavili podatak da je jedina nagrada pod tim nazivom gran-pri Venecijanskog filmskog festivala. Tu je i analiza izveštaja o tome da mediji nisu razlikovali radijskog voditelja od političara Nove stranke, pa su objavili tvit da se Marinika Tepić na protestu #1od5miliona fotkala sa Daškom Milinovićem, kao i opovrgnuta vest da je čovek koji je branio Srbiju na protestu #1od5miliona brutalno pretučen.

Kada je reč o virusu kovid-19, pančevački mediji preneli su lažnu vest da je Kina krajem marta 2020. proglasila kraj epidemije, tvit genetičara Miodraga Stojkovića o revolucionarnom otkriću – leku protiv kovida, kao i pogrešnu informaciju o stupanju na snagu „kovid-pasoša” od 17. marta ove godine.

Među poslednjim vestima, netačna informacija utvrđena je u tekstu o broju mladih ljudi koji je trebalo da dobiju pomoć od 100 evra, a takođe i u članku povodom godišnjice bombardovanja SRJ, gde se po ko zna koji put od 1999. godine pominje naziv NATO operacije kao „Milosrdni anđeo”. Ta vojna operacija nosila je naziv „Saveznička sila”.

Na ovaj način, neproveravanjem činjenica, nepotpunim i pristrasnim izveštavanjem, prenošenjem lažnih vesti, dezinformacijama i drugim vidovima obmanjivanja javnosti, mediji generalno gube svoj legitimitet. Ne samo što navode javnost na pogrešne zaključke nego često pospešuju vidljivost izvora koji se ne mogu označiti kredibilnim. U digitalnom oblaku sve ostaje zabeleženo, greške su vidljivije, šteta koju mediji prave je dalekosežnija, posebno jer se mnogi sadržaji dele na društvenim medijima.

Jedan od primera na koji nailazimo u medijima, a još više na Fejsbuku od marta 2015. godine, jeste čuveni tekst o tome kako nikada nećete pogoditi koji je „najinteligentniji grad” u Srbiji. Građani i građanke Pančeva već znaju da je o našem gradu reč, jer nema toga ko ovu lažnu vest nije pročitao ili je nije šerovao do današnjeg dana. Nažalost, Pančevo je do te titule došlo isključivo senzacionalističkim izveštavanjem i pogrešnim tumačenjem podataka, o čemu je kolega iz Fake News tragača pisao.

„Fejsbuk” – mesto fejk-sadržaja i netolerancije

Na osnovu onlajn-ankete koju je redakcija Pančevo si ti sprovela prošle godine o navikama mladih na internetu i društvenim mrežama, kao i njihovoj medijskoj pismenosti, saznali smo mnogo. Sedamdeset i pet ispitanika i ispitanica između 16 i 25 godina izjavilo je da se najviše informišu na internetu (84%) i društvenim mrežama (89,3%), ali da do različitih vesti i podataka dolaze i u svakodnevnim komunikacijama (62,7%).

Pored zabavnog sadržaja, mlade na društvenim mrežama interesuju aktuelni događaji u našoj zemlji i svetu. Prate medije, edukativne sadržaje, aktivističke i društvene teme, politiku, kulturna dešavanja… Fejsbuk ih ne privlači – samo 9,33% naših ispitanika i ispitanica ga bira kao primarnu mrežu, iako 98,7% njih ima otvoren nalog.

Kažu da ovu društvenu mrežu koriste kako bi se informisali o dešavanjima na fakultetu ili u poslovne svrhe, pa i radi komunikacije. Fejsbuk danas smatraju marketinškim alatom, platformom za starije osobe, poligonom za političke rasprave, gde vladaju govor mržnje, netolerancija i „fake-sadržaji”.

Kada je reč o lažnim vestima, bezmalo četvrtina mladih rekla je kako ne zna šta je lažna vest, ne prepoznaje je ili ne može nijedne da se seti. Ostatak je konstatovao da ih primećuje svakodnevno i da „novine daju lažne vesti kao i internet”, da su lažne vesti „vrlo česta pojava na društvenim mrežama”.

Uočavaju sve češće lažne naslove, koji nemaju mnogo veze sa sadržajem članaka na internet portalima, ali i lažne vesti poput onih o smrti pevača/pevačica i drugih poznatih ličnosti, vanzemaljcima koji su sleteli u Bugarsku, besmislenim antivakserskim „ugradiće nam čip” stranicama, o teorijama zavere u vezi sa koronavirusom i dr Nestorovićem, migrantima, kao i o „različitim izmišljotinama koje vlasti i opozicija iznose jedni o drugima”.

Kritičko razmišljanje – jedan od alata protiv lažnih vesti

Da je neka vest lažna, znaju jer su „podaci predstavljeni (bez izvora) sa iskrivljenim zaključkom”, „nakon dubljeg pretraživanja ispostavi se da je dosta toga lažno”, da je vest od pre nekoliko godina… Isto tako, učesnici i učesnice naše ankete rekli su da proveravaju informacije na više izvora, u različitim državama, te da onda shvate da se podaci ne podudaraju. Smatraju da su lažne vesti uvek nejasne – „blurovane” kada su u pitanju činjenice, da je nekada potrebna samo „minimalna doza zdravog razuma da se uoče”. Takođe, prepoznaju i da neretko te vesti nemaju izvor, bez konteksta su, datuma, a često su podeljene na društvenim mrežama sa stranica koje nisu zvanične. Kao potvrda da su u pravu, nekada bude objavljen demanti, ali nekada im je dovoljno i što znaju da dezinformacije dolaze od nekredibilnih izvora koji su u prošlosti već širili lažne vesti.

Zahvaljujući istraživanju, otkrili smo da četvrtina naših ispitanika i ispitanica ne veruje nikome u potpunosti, već sve informacije do kojih dolazi na internetu i društvenim mrežama uzima sa rezervom. Ostali veruju naučnim sajtovima, stranicama koje su „objektivne, proverene, zvanične”, ponekim medijima i agencijama, određenim novinarima i novinarkama, ali i ljudima u čije kognitivne sposobnosti ne sumnjaju.

Jasno im je da veliki udeo u prepoznavanju lažnih vesti i dezinformacija ima njihovo kritičko razmišljanje. No uglavnom su svi svesni da ne treba da uzimaju zdravo za gotovo sve što vide/čuju u medijima, da treba da izvlače sopstvene zaključke, da razmisle o istinitosti sadržaja i da ne treba da dozvole medijima da manipulišu njima. Isto tako, društvene mreže doživljavaju kao jedini kutak koji pruža kakvu-takvu medijsku slobodu, jer informacije dolaze sa različitih strana, a ne samo iz tradicionalnih medija.

Tekst je objavljen u okviru projekta „Jačanje kapaciteta srpskih lokalnih medija za suzbijanje strane propagande i dezinformacija”, uz podršku DT Instituta.

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)