Pančevo budućnosti: Favela, Bronks ili zeleni grad?

Kakvi su scenariji življenja u našem gradu mogući? Šta će se desiti ako se nekontrolisano prenaprezanje javnih resursa i prostora nastavi? I zašto građani imaju na samo pravo, nego i obavezu da se izbore za održiv razvoj Pančeva, koji će garantovati stvarni napredak, a očuvati preduslove za komforan život?

Objavljeno 24.05.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 11 mins

Kakva je budućnost Pančeva? Kako će izgledati naš grad u dogledno vreme, za 7-8-10 godina, ako se nastavi intenzivno i nasumično rušenje prizemnih kuća i još intenzivnija neplanska izgradnja višespratnica u svim delovima grada, čemu svedočimo poslednje tri godine? Da li možemo da zamislimo funkcionisanje prenaseljenog Pančeva, u kome je kvalitet života oboren do nivoa „komfora” u favelama? Zamislite ovakve scene u našem gradu, svakodnevne u siromašnim predgrađima megalopolisa: Siluetu gradske panorame pretežno ocrtavaju zgrade oko kojih nema dovoljno zelenih površina, niti ijednog stabla, sve je betonirano. Nema mesta za decu u vrtiću, liste čekanja su predugačke, nema ni dovoljno dečijih igrališta, ni sportskih terena. Kroz zakrčene ulice se probijaju kolone vozila kojima upravljaju nervozni vozači, tuče za parking mesto su česta, očekivana i uobičajna pojava. Nema dovoljno kontejnera, veću količinu komunalnog smeća odnosi isti broj kamiona i radnika na već pretrpano gradsko smetlište. Kroz „kartonske” zidove stanari čuju svaki šum iz komšiluka. Napon struje je slab, kao i protok interneta, kao i pritisak vode iz slavina, prekidi u snabdevanju su uobičajni. Iz šahtova se često izliva sadržaj, jer postojeća mreža fekalne kanalizacije ne može da primi povećane količine otpadnih voda. Posle svakog jačeg pljuska trotoari i kolovozi su poplavljeni iz istog razloga – nepostojanja ili nedovoljnog kapaciteta kišne kanalizacije. Vatrogasna vozila i kola hitne pomoći ne mogu da priđu mestu intervencije. Ukratko, previše buke, nadražaja, nervoze, meteža, previše betona, stakla, čelika i plastike i previše ljudi na premalo mesta, i to ljudi koji se površno poznaju, retko komuniciraju i slabo razumeju. Previše ljudi koji, jednostavno rečeno, loše žive.

Nasuprot ove vizije, stoji skoro pa distopijska slika, neki naš udaljeni doživljaj Bronksa, nešto nalik onome što smo viđali u filmovima s radnjom smeštenom u daleku budućnost, samo što su redovi veličina u obrnutoj srazmeri, ali je ishod jednako loš: Nakon što su shvatili da su za skupe pare kupili nekvalitet življenja u nesolidno zidanim stanovima na vertikali, nakon što su rešili da više ne žive u gore opisanim uslovima, stanari novogradnje su se raselili u druga naselja ili u privatne kuće, nasleđene nekretnine, vratili u svoja sela ili u Beograd, emigrirali u inostranstvo. U polunapuštenim ili sasvim opustelim zgradama, u kojima više niko ne želi da kupi stan i koje preostali vlasnici nemaju kome da prodaju, gori tek po koje svetlo, tek tu i tamo ima znakova života. U mnogima od njih borave beskućnici ili ih povremeno koriste skvoteri, prozori su polupani, ulazi razvaljeni, sve što je „ničije” odavno je razvučeno i popljačkamo. Čitav ambijent je devastiran, sve je zapušteno i prljavo, gradske komunalne službe ne obavljaju svoje poslove jer nema korisnika koji bi im platili usluge. Po divljim deponijama tumaraju čopori izgladnelih pasa lutalica, slučajni prolaznici i preostali stanari strahuju da će ih životinje izujedati. Retko ko prolazi slabo osvetljenim i nebezbednim ulicama, prolazi su mračni i, kao i prizemlja zgrada i fasade, išarani grafitima. Pančevački građevinski bum sada je samo davna i loša uspomena na jednu veliku obmanu…

Razmišlja li ko o održivom razvoju Pančeva?

Nijedan od ova dva scenarija se ne uklapa u aktuelnu mantru gradskih upravitelja o Pančevu kao Gradu Budućnosti (!). Promišlja li iko ozbiljan u ovom trenutku, u kom će se pravcu i na kojim principima grad razvijati? Proučava li iko ozbiljno štetne posledice koje investitorsko divljanje nanosi javnim resursima i prenapreže već preopterećenu infrastrukturu preko granica izdržljivosti? Predviđa li iko, konačno, šta će se desiti s Pančevom kad jednom mine „najezda Beograđana” a cena kvadrata se vrati na „predinvestitorsku” ili daleko ispod nje? I kakvu će pustoš, ne samo u javnim prostorima, nego u društvenim odnosima i po socijalnu dinamiku ostaviti ove promene?

Odgovor je poznat i glasi NE, tim za održivu budućnost grada važnim temama se, nažalost, niko od nadležnih i odgovornih ne bavi, iako im je to u opisu posla; jer da iko traži odgovore na ova pitanja, u ovu situaciju ne bismo ni dospeli. Uzroke koji su omogućili investitorskim predatorima da uništavaju grad treba tražiti u ponašanju i interesima svih u taj proces uključenih aktera, a to su vlasnici kuća, investitori, gradski zvaničnici i kupci stanova. Na društvenom nivou, to su siromaštvo, manji troškovi stanovanja i održavanja stanova, izostanak urbanističkog planiranja, nepostojanje pravne države i vladavine prava, korupcija, klijentelizam… a na emotivnom izostanak pozitivnog odnosa prema sredini u kojoj živimo, ravnodušnost prema istoriji, kulturi, tradiciji i baštini Pančeva, pohlepa, srebroljubivost, želja za brzom i velikom zaradom, dokazivanje, rešavanje stambenog problema… Ti uzroci i njihove uzajamne veze zahtevaju daleko dublju analizu i zaslužuju detaljno sociološko istraživanje, od pukog konstatovanja njihovog postojanja u jednom novinskom tekstu…

Kad građani shvate da imaju moć, stvari će se promeniti…

Postoji li odgovor, nazire li se rešenje, šta je izlaz iz ove nezavidne situacije? Naravno da postoji, i on se zove ljubav prema gradu, zdrav razum i zeleni urbanizam. Za početak, potrebno je da se slobodni građani okupe, povežu, organizuju, da zatim animiraju sporije i neaktivne sugrađane, kako bi raznim institucionalnim i vaninstitucionaonim akcijama zaustavili dalje razaranje prirode i društva, kako bi odbranili svoja naselja i zaštitili najkapilarnije mikrolokacije koje bi se našle na udaru investitorskog urbanizma. Građani treba da raznim akcijama, simultano i koordinirano kritikuju za javni interes i opšte dobro destruktivne planove i projekte, i da istovremeno predlažu i afirmišu rešenja koja su saglasna sa temeljnim vrednostima – i ograničenjima – održivog razvoja. Takvo raspoloženje već postoji u Pančevu, vrlo je ilustrativan primer Inicijative „Odbranimo Teslu!”, ali naznake da se građani bude iz letargije primetne su i na Misi, gde su stanovnici uznemireni zbog teretne tranzitne pruge kojom se praktično kroz naselje transportuju opasne i otrovne materije; zatim među stanarima tzv. Olovke koji su za sada obustavili planove za izgradnju još 112 stanova u centru grada, u okolini koja je već upropašćena prevelikim brojem stambenih objekata; nakon požara u „Promistovom” skladištu mineralnog đubriva u krugu Staklare, okupili su se i stanari Prvomajske ulice iz neposredne blizine, zabrinuti zbog mogućih ponavljanja ovakvih incidenata. Još samo da se pokrenu Vojlovčani, Sodarci, Strelištanci i Kotežanci, jer komunalnih i ekoloških problema ima svuda, ozbiljni su i „zapušteni”, mnogi traju decenijama, tokom kojih se nije našlo ni volje ni novca da budu rešeni…

Kada građani shvate da imaju moć, da imaju neotuđivo pravo da odlučuju u kvalitetu svog života, a da država ima obavezu da štiti njihovo zdravlje, živote i bezbednost, tu moć treba da iskoriste za uticaj na lokalnu vlast i nadležne institucije da donose odluke u njihovom interesu, a ne u interesu privatnih preduzetnika. Gradska uprava za tu vrstu komunikacije nije ni raspoložena ni spremna – učešće javnosti bi ugrožavalo interese klijenata i povezanih lica, koji bi da za kratko vreme, iskorišćavajući javne resurse, zarade velike pare. S treće strane, morala bi da se oglasi i stručna javnost, arhitekte, urbanisti i pejsažne arhitekte, da stanu u odbranu temeljnih principa svoje profesije i kažu nešto o aktuelnom razaranju grada. Treba naterati Gradsku upravu Grada Pančeva da otvori javnu raspravu o vizijama budućnosti Pančeva, u koju bi se, osim gradskih zvaničnika, uključile sve zainteresovane strane – pojedinci, nevladine organizacije, udruženja građana, ustanove i institucije, eksperti za razne oblasti… kako bi se, u saglasju sa trendovima u savremenom svetu, našao model po kome bi Pančevo postepeno postalo zeleni grad. Nakon 60 godina hemijskog rata protiv civilnog stanovništva i aktuelnog urbanističkog razaranja sa dalekosežnim posledicama, to je najmanje što zaslužujemo; ali još i više od toga ova generacija Pančevaca ima obavezu da narednoj ostavi grad u kome će pristojno i ugodno živeti.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

2 Comments to: Pančevo budućnosti: Favela, Bronks ili zeleni grad?

  1. Orvel

    27 maja, 2021

    Size politike okupatorskog sns rezima je „POSLE NJIH POTOP“ i briga ih sta ce posle njihove diktature i genocida nad gradom Pancevom i gradjanima ostati. Posle sloma rezima neki ce se vratiti u mesta iz kojih su dosli, neki ce preleteti u nove stranke na vlasti, kao sto su i sada ucinili a neki ce zasluzeno otici na robiju. Nazalost nama ce ostati devastirani grad, grad bez buducnosti, grad bez mladih jer sa ovom bagrom na vlasti, bagrom sa kupljenim sega-mega diplomama, birtasima iz Beograda, bivsim frizerkama, preletacima uglavnom iz Dinkiceve stranke, koja je i ranije bila odgovorna za unistenje ekonomije mladi ne vide buducnost. Da se i u redovima rezima nesto kuva vidi se i po nestanku bivseg gradonacelnika i jos nekih faca sa vlasti. Faca medju koje treba uvrstiti i Velju nevolju, cija banda je i u Pancevu bila oslonac vlasti.

    Odgovori
  2. On the Waterfront - USA (1954)

    28 maja, 2021

    Na dokovima Njujorka
    Režija: Elia Kazan
    Uloge: Marlon Brando; Karl Malden; Lee J Cobb; Eva Marie Saint
    Kako je snimljen film (Karl Malden, rođ. Mladen Sekulović)
    https://www.xxzmagazin.com/kako-je-snimljen-film-na-dokovima-njujorka

    Budd Schulberg je pisanje scenarija zasnovao na priči američkog istraživačkog novinara (Malcolm Johnson) o kriminalu na dokovima Njujorka tokom četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, koji je serijalom u časopisu New York Sun zavredeo Pulicerovu nagradu za lokalno izveštavanje (1949).
    https://ok.ru/video/778359999069

    Leonard Cohen (1934 – 2016)
    Westmount Montreal – Canada
    You Want It Darker
    This song from the crime series Peaky Blinders
    [U sećanje na Branislava Đekovića Đeku]

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)