Kada je 29. juna 2018. godine odbornička (naprednjačko-satelitska) većina u Skupštini Grada Pančeva usvojila predlog da se promeni namena prostora na kome se (sada već 60 godina) nalazi Letnja pozornica i da se taj plac pretvori u parcelu na kojoj je dozvoljena izgradnja poslovno-stambenih objekata, postalo je jasno da će uslediti velike promene – i to na gore – u fizionomiji i strukturi ovog grada, što znači i u lokalnim običajima i načinu i praksama življenja ovdašnjeg stanovništva.
Toga dana i tim činom – usvajanjem izmena i dopuna Plana generalne regulacije, celina 1 – širi centar (krug obilaznice) u naseljenom mestu Pančevu, čemu se protivila tadašnja opozicija – simbolički je otpočeo najnoviji – i do sada najdestruktivniji – talas nekontrolisanog divljanja investicionog urbanizma. Koncept „razvoja” i „širenja” grada implozijom tokom ovih nekoliko godina neobnovljivo je razorio izgled Pančeva, otežao rad komunalnih službi, preopteretio infrastrukturu i naneo nepopravljivu štetu urbanoj strukturi naselja koje na levoj obali Tamiša nadomak ušća u Dunav postoji, evo, bar 870 godina. Letnja pozornica – koja se već osmu godinu ne koristi za izvođenje kulturnih događaja – još uvek nije uklonjena iz fizičkog sveta, za razliku od bar desetak objekata važnih za istoriju, kulturu, tradiciju i baštinu ove sredine – i stotina porodičnih kuća širom grada – koji su porušeni do temelja da bi ustupili mesto stambeno-poslovnim zgradama. A i Letnja pozornica do sada nije srušena samo zato što u krugovima onih koji o tome odlučuju – i na zloupotrebi i prenaprezanju javnih resursa zarađuju ogroman novac – još nije dogovoreno koji će preduzetnik – i pod kojim uslovima – doći u priliku da utrži ovaj plac u centru grada. Isti je slučaj i sa sadašnjom Autobuskom stanicom, koja treba da bude premeštena u novi objekat, podignut u neposrednoj blizini tzv. Novog buvljaka i gradskog smetlišta (!), što bi oslobodilo prostor i omogućilo izgradnju novog tržnog centra s garažom i poslovne dvanaestospratnice na mestu sada postojeće stanice…
Uništavanje grada činjenjem
Zanimljivo je da direktor Javnog preduzeća „Urbanizam” Slave Bojadžievski nalazi opravdanje za bespoštedno urnisanje grada u dokumentima koja su usvojena još 2009. godine, dakle u vreme u kome je gradom upravljao „žuti ološ”. Nasuprot tvrdnjama da su i svi danas nerešeni problemi posledica lošeg rada, neodgovornog gazdovanja i pljačkaškog otimanja „žutih”, ovu „tekovinu” Demokratske stranke i koalicionih partnera, začudo, sadašnji naprednjački gradski zvaničnici, u čije redove je prešao veliki deo te „žutice”, nisu spremni da promene. „U vreme kada su planovi donošeni, niko nije očekivao da će Pančevo doživeti ovako intenzivnu stambenu izgradnju”, objašnjava Bojadžievski trenutni građevinski bum koji je toliko promenio „pejzaž” pojedinih ulica da sarkastični Pančevci Ulicu Lava Tolstoja, na primer, ne zovu više ulicom, nego Kanjonom Lava Tolstoja.
Skupštinska većina, po nalogu naprednjačkih funkcionera, nije predusretljiva samo prema potrebama i interesima privatnih investitora – što se, na primer, belodano vidi na primeru izmena i dopuna Plana detaljne regulacije „Gradski stadion” – nego i prema prohtevima domaćih kompanija i međunarodnih korporacija. Odluke o pristupanju izradi ili izmene i dopune planova generalne regulacije i planova detaljne regulacije, donošene su da bi bile infrastukturno opremljene severna industrijska zona (dalekovodima, trafostanicama…) jer su tu fabrike podigle nemačke firme Brose i ZF, ili da bi bio podignut filmski studio „Fire Fly” ili da bi firme SMB Energy Solution, Vetroelektrana Banat 4, Vetrozelena, Elicio wind, Wellbury Bela Anta i Panuka instalirale vetroparkove i vetroelektrane u katastarskim opštinama Banatsko Novo selo, Dolovo, Kačarevo, Starčevo i Pančevo, ili da bi bilo izgrađeno skladište za privremeno odlaganje opasnog otpada u Rafineriji nafte… Uz to, tokom poslednje dve i po godine, skupština većina je više puta dopunjavala programe otuđenja i davanja u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini, usvajala liste parcela za otuđenje, saglašavala se sa direktnim pogodbama o prodaji, a bez jasnog opravdanja zašto bi lokalna samouprava uopšte smanjivala broj nekretnina u svom vlasništvu, a time i celokupnu vrednost javne imovine, osim razloga koje možemo da pretpostavimo…
Desetine tačaka koje su legalizovale ove projekte i učinile planska dokumenta verodostojnima skupštinska većina je usvojila glatko i, praktično, bez rasprave i kritičkog procenjivanja ostalih zastupnika građana. Odbornici Srpske radikalne stranke i Grupe građana „Za svoj grad”, koji ne čine vladajuću većinu, ali za koje se ne bi moglo reći ni da su opoziciono nastrojeni – mada pojedini klasični radikali svoj angažman intimno doživljavaju baš takvim – uglavnom ćutke prihvataju volju – i odluke – svojih naprednih kolega. „Diskusije povodom navedene tačke dnevnog reda nije bilo”, najčešća je konstatacija iz zapisnika sednica Skupštine grada.
Primera radi, odbornička većina prethodnog saziva Skupštine usvojila je Predlog odluke o izmenama i dopunama Generalnog urbanističkog plana Pančeva, na sednici Skupštine Grada održanoj 4. marta 2020. godine, bez diskusije, čak se ni predlagači nisu javili za reč. Ta sednica, na kojoj su odbornici kao na traci usvojili čak 98 odluka, trajala je sat i deset minuta.
Manir otaljavanja demokratskih procedura zadržao je – čak i unapredio – i novi, aktuelni, saziv Skupštine. Tako je na sedam sednica održanih tokom 2020. godine, od deset PGR-a i PDR-a, bilo razgovora o samo dva, godinu dana kasnije, na deset sednica za reč su se javljali predlagači i odbornici deset puta, a 12 tačaka dnevnog reda o ovim planovima je prošlo bez diskusije, dok za jednu tačku na 15. sednici nije jasan ishod, jer javljanje za reč nije zabeleženo u zapisniku. Prošle godine, malo su aktivniji bili gradonačelnik Stevanović i direktor Bojadžievski, pa su na devet sednica obrazložili deset planova, dok su dva prošla u ovom „diskusije nije bilo” modu.
PLANOVI PROTIV ZDRAVOG RAZUMA
– Pored Plana detaljne regulacije naselja Tesla, koji se kosi sa zdravim razumom jer predviđa podizanje zgrada na zelenim površinama i na dečijim igralištima, tako je protiv zdravog razuma i Plan generalne regulacije celina 3 proširena Misa, koji predviđa promenu namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko, sve sa novom trasom pruge kojom bi bile transportovale opasne materije, i to vrlo blizu nizu porodičnih kuća.
Prekršen i Zakon o zaštiti životne sredine i to odlukom da nije potrebno da bude urađen dokument Strateška procena uticaja na životnu sredinu za ovaj PGR. To je još jedan dokaz da svi mehanizmi i institucije ne vode ni najmanje računa o javnom interesu i to sledećim redosledom: JP „Urbanizam”, Komisija za planove (koja je dužna da proveri da li je sve u skladu sa propisima), Gradsko veće i na kraju odbornici Skupštine Grada. Neverovatno da nikog od njih nije bilo ni najmanje briga za ovako opasan plan i projekat – kaže Dobrivoje Milosavljević, arhitekta i član Inicijative Odbranimo Teslu.
On dodaje da „ovakve urbane politike i odluke dovode do konflikta u našem gradu, ali i na širem prostoru. Primer za to je i prodaja parcela na Divčibarima u vlasništvu Grada Pančeva i simptomatično baš nakon toga se u Valjevu menjali prostorni planovi koji su srećom za sada zaustavljeni uz pomoć Valjevaca i organizacije RERI”.
Opozicioni odbornički glasovi se ne čuju jer je opozicija bojkotovala lokalne izbore juna 2020. godine, ali i da nije, teško da bi u postojećim okolnostima bio uspostavljen normalan parlamentarni život – u kome vlast pažljivo sluša primedbe opozicije, i prilagođava svoje politike stavovima javnog mnjenja – jer odbornici vladajuće većine jednostavno sprovode naređenja otuđenih centara (finansijske, što znači i političke) moći; drugim rečima, njima je namenjena uloga žetončića koji u prividu demokratskog skupštinskog odlučivanja učestvuju tek kao sprovodioci volje stranke i poslovnih interesa sa njom povezanih pojedinaca.
Uništavanje grada nečinjenjem
U opisanom smislu, paradoksalno je – a ipak istinito – da Gradska uprava i sama Skupština Grada, zapravo, više doprinose uništavanju Pančeva nečinjenjem nego činjenjem. Važećim planovima regulacije (po tzv. celinama), a to su dokumenta o kojima direktor „Urbanizma” priča, dozvoljena je izgradnja objekata u centru na placu površine od svega 250 kvadratnih metara, koji treba da najmanje 20 odsto bude pokriven zelenilom. Novogradnja ne sme da bude viša od 23,50 metara nivoa venca i 27,50 metara nivoa slemena, što omogućava spratnost od prizemlja (P), četiri sprata i potkrovlja (Pk) ili mansarde (Man) ili povučenog sprata (Ps), dok je za objekte koji će zahvatati sam ugao dve ulice ili za garni hotele dozvoljenа čak i etaža više!
Ni gradski Sekretarijat za urbanizam, niti Javno preduzeće „Urbanizam”, niti članovi famozne Komisije za planove, nijedan odbornik ili odbornička grupa, nijedna institucija ili stručnjak koji je neposredno zadužen za planiranje razvoja grada nije – u skladu sa pravilima profesije i ličnim moralnim standardima – podneo predlog ili pokrenuo inicijativu za izmene ovih planova spuštanjem kote slemena i venca – što bi značilo obaranje spratnosti na, recimo, P + Pk, ili Man ili Ps.
Takve korake nisu preduzeli ni nezavisni stručnjaci, arhitekte i urbanisti, aktivisti nevladinih organizacija ili zainteresovani građani, komšije čiji kvalitet života uništavaju višespratnice na sledećem kućnom broju, jer jednostavno ne veruju da bi skupštinska većina prihvatila predloge o spuštanju grada u ravnici na nižu spratnost, o ozbiljnom ozelenjavanju i o ustanovljavanju obaveze doslednog uklapanja novog objekta u stilske karakteristike postojeće urbane celine. Kada bi se to desilo, bila bi sačuvana silueta grada i negovana identitetska dimenzija arhitekture, ali bi profiti ulagača bili drastično umanjeni, što nije realno da se desi u ovom periodu istorijskog maksimuma investitorske pohlepe. Demoliranje jednog grada kao preduslov za sticanje brzih miliona, što da ne, tim pre što ni gradoupravitelji ni investitori prema tom gradu niti išta plemenito osećaju, niti ga razumeju; oni samo gledaju kako da ga što više iskoriste. S druge strane, velika većina Pančevaca je ili nezainteresovana za svoj grad ili pomirena sa sudbinom koja mu je namenila burnu urbanističku tranziciju, što se vidi po izostanku masovnih reakcija na aktuelne a destruktivne procese. Džepovi otpora pojavljuju se u vidu Inicijative građana Odbranimo Teslu, u kritički intoniranim tekstovima na profesionalnim i stoga nekontrolisanim lokalnim sajtovima i u preretkim reagovanjima, uglavnom saopštenjima, ostataka opozicionih partija.
Uništavanje grada ćutanjem
Još jedna ozbiljna pretnja ne samo da je ugrozila, ona je značajno doprinela potpunom uništenju solidnosti lokalnog demokratskog parlamentarnog – ali i uopšte političkog – života: magičan pojam javnosti rada institucija sistema. Trenutno je nemoguće da novinari medija koji kritički promišljaju pančevačku društvenu svakodnevicu o gore nabrojanim temama razgovaraju sa šefom odborničke grupe SNS-a, na primer, ili sa nekim od gradskih funkcionera. Gradski zvaničnici su obavezani omertom partijskih poverenika i nalogodavaca, a svi dosadašnji pokušaji ovdašnjih novinara koji još gaje etiku profesionalnog žurnalizma da sa njima stupe u kontakt ostali su bez rezultata. Čak se i dobijanje najobičnije – i najbezazlenije – informacije pretvara u avanturu sa neizvesnim krajem, jer takve su avanture: u više slučajeva je, na pritužbe novinara o ćutanju administracije po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, morao da reaguje Poverenik. Gradska uprava – i Gradska skupština – praktično su zatvorene za javnost od septembra 2019. godine, od kada sa građanima komuniciraju preko saopštenja za javnost, informacija na gradskom sajtu, konferencija za (samo podobne) medije i ponuđenim/naručenim intervjuima.
Stoga neupućenog posmatrača ne treba da čudi što se Pančevo veoma brzo pretvorilo iz relativno uređene srednjeevropske varoši u provincijalnu kasabu, u zajednicu koja pre liči na zbeg nego na grad, u naseobinu u kojoj se više živi provizorno, kao na stacionarnom buvljaku ili na trajnom vašaru, nego kao u organizovanom gradu koji svakodnevno podiže nivo kvaliteta života svojih građana. I vodi računa o njihovom dostojanstvu.
Tekst je preuzet sa sajta PanPress
Orvel
Poslednji neka ugasi svetlo uz pitanje misli li polupismena naprednjačka vrhuška da li će i njihovi potomci živeti, životom dostojnim čoveka u ruglu u koje grad pretvaraju.