Statistički podaci iz Osnovnog i Višeg suda u Pančevu 2018-2019. i karakteristike presuda donetih u korist potrošača

U Osnovnom sudu u Pančevu tokom 2018. godine u tzv. „P” materiji (parnični postupci) u korist „Grejanja” kao tužioca rešeno je pet postupaka, nije bilo rešenih postupaka u korist tuženih fizičkih lica, jedan tužbeni zahtev je odbijen a dve tužbe su povučene, dok je u tzv „Pl” materiji (platni nalozi) u korist „Grejanja” kao tužioca rešeno osam postupaka, nije bilo rešenih postupaka u korist tuženih fizičkih lica i bio je jedan odbačaj tužbe. Tokom 2019. godine, u „P” materiji je u korist „Grejanja” kao tužioca rešeno 14 postupaka, nije bilo rešenih postupaka u korist tuženih fizičkih lica, i šest tužbi je povučeno, a posebno se napominje da su „dve prvostepene odluke u korist tuženih fizičkih lica ukinute”. U tzv. „Pl” materiji bio je jedan odbačaj tužbe

Jovan Ristić
Objavljeno 28.01.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 11 mins

Prethodni nastavak feljtona možete pročitati ovde

U 2015. godini, kada je izgledalo da se u pančevačkim sudovima formira praksa u korist isključenih potrošača (te godine doneto je pet povoljnih presuda po njih, uključujući dve pravnosnažne), „Grejanje” se u žalbi na jednu od prvostepenih odluka pozvalo na odluku Ustavnog suda iz 2013. godine, koja je pomenuta u ranijim izlaganjima. Ona se odnosila na pravnu situaciju u Velikoj Plani, a njeno dejstvo je svejedno dovedeno u pitanje stupanjem na snagu sistemskog Zakona o zaštiti potrošača iz 2014. godine. U drugostepenoj odluci kojom je prvostepena ukinuta i vraćena prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje[1], pominje se da „žalba ide na to da se u sudskoj praksi već iskristalisalo pitanje plaćanja fiksnih troškova cene grejanja”. Ko je i gde tu sudsku praksu formirao – Viši sud ne kaže. Ali, činjenica je da nakon toga nijedan potrošač nije dobio spor sa „Grejanjem”. To govore presude u koje je ovaj istraživač imao uvid. To govore i statistički podaci Osnovnog i Višeg suda u Pančevu iz 2018. i 2019. godine koje je ovaj istraživač dobio preko zahteva za informacije od javnog značaja.

Naime, u Osnovnom sudu u Pančevu tokom 2018. godine u tzv. „P” materiji (parnični postupci) u korist „Grejanja” kao tužioca rešeno je pet postupaka, nije bilo rešenih postupaka u korist tuženih fizičkih lica, jedan tužbeni zahtev je odbijen a dve tužbe su povučene, dok je u tzv „Pl” materiji (platni nalozi) u korist „Grejanja” kao tužioca rešeno osam postupaka, nije bilo rešenih postupaka u korist tuženih fizičkih lica i bio je jedan odbačaj tužbe. Tokom 2019. godine, u „P” materiji je u korist „Grejanja” kao tužioca rešeno 14 postupaka, nije bilo rešenih postupaka u korist tuženih fizičkih lica, i šest tužbi je povučeno, a posebno se napominje da su „dve prvostepene odluke u korist tuženih fizičkih lica ukinute”. U tzv. „Pl” materiji bio je jedan odbačaj tužbe.

U Višem sudu u Pančevu su tokom 2018. i 2019. godine po žalbama na prvostepene presude rešena četiri postupka u kojima se kao tužilac javlja „Grejanje” – po dva svake godine. Od ta četiri postupka, tri su rešena tako što je prvostepena presuda doneta u korist tuženog fizičkog lica preinačena „zbog pogrešne primene materijalnog prava” od strane prvostepenog suda. Viši sud u svom izjašnjenju nije naveo kako je rešen četvrti postupak.

Karakteristike presuda donetih u korist potrošača

Ključni uspeh u 2015. godini, najveći u celom ispitanom periodu, jeste pravnosnažna presuda, doneta u korist jednog od potrošača sa obustavljenom uslugom. Njome je eksplicitno utvrđeno da je ugovorni odnos potrošača sa „Grejanjem” prestao još 2000. godine[2] kada je on, nezadovoljan kvalitetom grejanja, zatražio i dobio isključenje sa sistema daljinskog grejanja, što je formalno podvedeno pod obustavu zbog neplaćanja. Potrošač u stanu nema nikakve cevi, greje se na struju a plaća daljinsko grejanje koje ne prima.

Prvostepenom presudom koju je donela sadašnja predsednica Opštinskog suda u Pančevu Jasmina Petrović[3], sudija koja je u periodu 2000-2010. takođe donela važnu presudu u korist isključenih potrošača (i upravo je ta presuda potvrđena čuvenom, medijski eksponiranom odlukom Višeg suda iz 2010. godine), utvrđeno je da član 39 Odluke iz 2010. godine vezuje fiksni i varijabilni deo za pruženu uslugu, tj. da se on plaća „za isporučenu energiju, što kod tuženog nije slučaj jer mu se ništa i ne isporučuje”[4]. Sudija Petrović je došla do zaključka da je ugovor raskinut, i da tuženi nije dužan da plaća naknadu u skladu sa članom 15 i članom 122 Zakona o obligacionim odnosima, a takođe je navela da tužilac „nije dokazao da je eventualno na sebe preuzeo obavezu da održava grejne instalacije u stanu tuženog za ugovorenu naknadu u fiksnom iznosu cene”.

U pravnosnažnoj presudi kojom je ovaj stav sudije Petrović u potpunosti potvrđen, veće Višeg suda (kojim je predsedavala Vladislava Sajkov Baroj) navelo je da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada se pozvao na član 39 tačku 1 alineju 1 Odluke koja govori o isporučenoj toplotnoj energiji, pa je dodalo: „Pravilno prvostepeni sud ceni okolnost da je raskinut ugovor između stranaka povodom pružanja usluga grejanja da tuženi nije u obavezi da plati tu cenu, za uslugu koja mu nije pružana shodno čl. 15 st. 1 i čl. 122 Zakona o obligacionim odnosima, u vezi čl. 39 citirane Odluke.”

U čemu je to onda sudija Marijana Trifu toliko pogrešila u svojoj 10 meseci kasnije donetoj presudi u slučaju drugog isključenog potrošača? Šta se desilo u Višem sudu, ako se uzme u obzir da su u sudskom veću koje je potvrdilo presudu Jasmine Petrović u korist potrošača i sudskom veću koje je ukinulo sličnu presudu Marijane Trifu sedele iste dve sudije – Slavica Maksić i (sada penzionisana) Vesna Vuković[5]? A upravo je Slavica Maksić predsedavala sudskim većem koje je 2010. godine potvrdilo prvostepenu odluku Jasmine Petrović i jasno utvrdilo da tada važećom Odlukom nije bila regulisana situacija u kojoj se potrošač isključuje zbog neplaćanja, i da se sa tom situacijom ne mogu praviti nikakve analogije koje „Grejanju” daju za pravo da potrošačima isključenim zbog neplaćanja naplaćuje 50 odsto od pune cene.

Kamata na kamatu

Na kraju ovog sumornog izlaganja vredelo bi pomenuti tračak svetlosti za potrošače u jednoj inače nepovoljnoj presudi: Viši sud je u odluci sa kraja 2015. godine[6] utvrdio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo u korist „Grejanja” kada je „odlučio o sporednom traženju, tj. plaćanju zakonske zatezne kamate na celokupan iznos duga jer je u tom iznosu već pridodata zatezna kamata zbog docnje u isplati pojedinačnih mesečnih računa koji čine zbir ukupnog potraživanja tužioca”. Viši sud je u ovakvom postupanju tužioca, tj. „Grejanja” prepoznao kršenje zabrane anatocizma, propisane članom 279 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima. Postavlja se samo pitanje koliko je ova pojava – zaračunavanje kamate na kamatu – bila raširena, i koliko puta se „Grejanje” s tim provuklo na sudu.

U sledećem nastavku, 4. februara: Zaključci u vezi sa primenom materijalnog prava na obrađene sudske slučajeve zbog grejanja u Pančevu


[1]Viši sud u Pančevu, 3GŽ 875/15 od 23. 2. 2016. (p.v.s. Vesna Vuković, s. Slavica Maksić, s. Olga Bukvić)

[2]Viši sud u Pančevu, 2GŽ 102/15 od 31. 3. 2015. (p.v.s. Vladislava Sajkov Baroj, s. Slavica Maksić, s. Vesna Vuković)

[3]Za vršioca dužnosti predsednika Osnovnog suda u Pančevu Jasmina Petrović je imenovana u martu 2015. godine.

[4]Osnovni sud u Pančevu, 8P 379/14 od 26. 1. 2015. (s Jasmina Petrović)

[5]Viši sud u Pančevu 2GŽ 102/15 od 31. 3.2015. (p.s.v. Vladislava Sajkov Baroj, s. Slavica Maksić i s. Vesna Vuković), Viši sud u Pančevu 4GŽ 44/16 od 15. 8. 2016. (p.s.v. Olga Bukvić, s. Slavica Maksić, s. Vesna Vuković)

[6]Viši sud u Pančevu 1GŽ od 22. 12. 2015. (p.s.v. Slavica Maksić, s. Vesna Vuković, s. Olga Bukvić)


Tekst je preuzet iz studije Jovana Ristića „NEVIDLJIVI ZAKON (neprimenjivanje propisa o zaštiti potrošača usluga od opšteg ekonomskog interesa pred sudovima u Beogradu i Pančevu)”, koju je oktobra 2020. godine objavilo Udruženje potrošača i bankarskih klijenata Efektiva, Beograd, uz podršku Centra za evropske politike, Naleda i European Western Balkans, kroz projekat „Pripremi se za učešće” koji finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Pančevo Si Ti će u narednim mesecima objavljivati delove knjige koji se odnose na nezakonit rad JKP „Grejanje” (naplata fiksnog dela cene grejanja isključenim potrošačima) i na praksu sudova u Pančevu po ovom pitanju. Oprema teksta redakcijska.

Jovan Ristić (1973, Beograd) je diplomirani pravnik, angažovan u udruženju potrošača Efektiva. Pravna specijalnost su mu usluge od opšteg ekonomskog interesa i izvršni postupak. Dugo je bio agencijski i istraživački novinar, i prevodio je sa engleskog jezika.

Ostavi komentar

  • (not be published)