Blam na vodi

Kako Pančevo održava deo grada koji ujedno teži da predstavi kao najreprezentativniji i najperspektivniji u smislu povećanja turističkog potencijala naše varoši? Zaslužuje li Tamiš ovakav kakav je danas bilo koji dodatni sadržaj pre dovođenja u red njegove obale i ispravljanja evidentnih nedostataka koji se mogu svrstati u red najosnovnijih civilizacijskih tekovina?

Dalibor Mergel
Objavljeno 29.05.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Svaki projekat koji za cilj ima poboljšanje kvaliteta života građana zaslužuje sve pohvale, međutim, ako u metaforičkom smislu naprasno odlučimo da gradimo sprat na kući dok ni u prizemlju još nismo uveli struju, vodu i kanalizaciju, takva vrsta „investicije” nužno se definiše kao propala i nedomaćinska. Stoga se moramo složiti da kuća koja je sagrađena po principu zbrda-zdola nije funkcionalna za njene stanare niti se valja s ponosom pokazivati komšijama. Pančevačka obala Tamiša jedan je od primera koji pokazuje da kombinacija izostanka dugoročnog plana i nestručnih ljudi na ključnim pozicijama koji se radije češljaju i prave frizuru ne mareći pritom što im „kuća gori”, za rezultat ima svečano stavljanje u pogon plovila koje jezdi rekom s pogledom na njeno sve samo ne reprezentativno priobalje.

Foto: Nebojša Živković

Živopisni deo tamiške obale koji Pančevci kolokvijalno zovu „Gradska plaža” pre oko dve godine bio je mesto velike tragedije. Tu se, naime, utopio četrnaestogodišnji dečak. Da ovaj događaj nije nimalo naterao nadležne da stave prst na čelo i valjano urede jedno od pančevačkih kupališta, sunčališta, mesta za odmor i rekreaciju, kako boravak i uživanje na ovom prostoru barem ne bi bili opasni po život, govori od tada nepromenjeno stanje koje se tamo može zateći. Da bi se nešto nazivalo kupalištem neizostavno bi trebalo da poseduje najosnovniju infrastrukturu. Pod tim se pre svega podrazumeva postojanje spasilačke i medicinske službe i plaže koja treba da ima jednostavan prilaz. Postepeni ulazak u vodu takođe mora biti obezbeđen, dok se izostanak dubokog mulja i visokog intenziteta rastinja u kupališnom delu reke ne mora ni pominjati. Od 2012. godine kada je tadašnja Gradska uprava na čelu s gradonačelnicom, Vesnom Martinović, svečano Pančevcima dala na upravljanje renoviranu Gradsku plažu, niti je nešto rađeno na njenom daljem uređenju i upristojenju niti se postojeći sadržaji nešto naročito održavaju. Korisnici ove plaže ne sećaju se da je nedavno posut šljunak po obali, što za grad, priznajmo, ne bi bio veliki trošak, a ulazak u vodu kroz travu i mulj koji su se tu u međuvremenu odomaćili preporučuje se samo onima koji nisu mnogo gadljivi. Ko u ovim okolnostima uopšte može i da razmišlja o spasilačkoj službi, javnom toaletu i ostalom „luksuzu” čije postojanje predstavlja preduslov da se ono što trenutno postoji na pomenutoj lokaciji zove plažom? Da u Gradskoj upravi sede neki novi klinci stasali devedesetih koji se ne sećaju vremena kada je Pančevo na ovom mestu imalo zonu za kupanje s nekoliko hiljada posetilaca dnevno u jeku letnje sezone, uz službu za spasavanje, uređene sportske terene, sa sve koncertima i emisijom „Radio plaža” emitovanom subotom, pa da im i oprostimo. Ovako, znajući da su mnogi od njih upravo tu prvi put zaplivali, a sada nemaju nikakvu svest o neophodnosti uređenja tamiške obale, opravdanja za njihov brutalni nemar nema.

Foto: Nebojša Živković

Da komunalnog reda na obali Tamiša odavno nema najbolje govori nepostojanje rampe kod mosta koja je nekada sprečavala vlasnike vozila da svoje automobile voze najnižim nivoom keja. Danas ne samo da se prolazi kolima tik uz reku, nego se njene blagodeti koriste i za ribanje i glancanje četvorotočkaša. Deterdžent za pranje kola i prljavština koja nastaje ispiranjem završava gde drugde nego u našem Tamišu. Služe li svrsi gradske javne komunalne službe i inspekcije? One funkcionišu po principu pozovite nas kada uočite neke nedozvoljene aktivnosti, a mi ćemo izaći na teren za nekoliko dana, utvrditi da kršenja zakona nema i nastaviti da primamo platu za svoju neažurnost. Da javašluku kraj Tamiša nema kraja i da se o nebrizi o našoj reci mogu napisati romani, govori i žalosna činjenica da još uvek nije sprečeno izlivanje fekalne kanalizacije u njene vode, a da su kućne deponije pored obale i dalje realnost. Šta je sa silnim projektima koji su za cilj imali popisivanje najvećih zagađivača Tamiša? „Eko status reke Tamiš“ bio je gradski projekat koji je finansijski podržala Evropska unija čiji su ciljevi između ostalih bili unapređenje ekološkog statusa Tamiša, utvrđivanje hemijsko-biološkog stanja vodotoka i korita reke. Koliko se uradilo na smanjenju zagađenja reke i kažnjavanju zagađivača od 2010. godine kada su njegovi rezultati bili predstavljeni?

Foto: Nebojša Živković

Kej ne samo da je devastiran u užem priobalnom delu, nego se uništavanje vrši i na gornjem nivou, faktički na bedemu ili vodoutvrdnom pojasu, gde vlada totalni urbanistički haos. Pančevci se godinama pitaju ko je dao dozvolu za gradnju ugostiteljskih i poslovno-sportskih objekata na ovom mestu, od kojih jedan još uvek stoji nezavršen poput kakvog Skadra na Bojani. Nejasno je takođe imaju li svi splavovi na Tamišu dozvole za rad, ko te dozvole izdaje, ko su im vlasnici, a ko se brine o tome da njihovo prisustvo ne naruži izgled obale. Plaćaju li svi ti ugostiteljski objekti Gradu dažbine i zakup ili su i dalje nelojalna konkurencija restoranima i kafićima na kopnu? Iz godine u godinu, od mandata do mandata, pokazuje se da nema boljeg primera za nesposobnost gradskih uprava da planski i smisleno upravljaju jednim javnim prostorom nego što je odnos pančevačkih vlasti prema tamiškom keju i njegovoj okolini. Kada se malo mućne glavom, možda baš ovakvo stanje u kome ne postoje pravila ponašanja nekome veoma ide na ruku. Možda neko ima interes od svega toga i iz tog namerno stvorenog haosa pred našim očima zapravo stvara profit za sebe.

Foto: Nebojša Živković

Mnogo će još vode proći Tamišem dok Pančevo ne dobije vlast koja zna da bez obezbeđivanja elementarnih uslova za život i rad većine građana koji ovde žive i iz dana u dan se na bezbroj frontova bore s problemima nastalim što neefikasnošću administracije i komunalnih preduzeća, što nebrigom i lošim odnosom vlastodržaca prema javnim dobrima, nema mesta bajkovitim pričama o povećanju turističkog potencijala i unapređenju turističke ponude. Svako od nas posle šetnje tamiškom obalom svestan je da tu t od turizma biti neće dok taj čitav prostor ne bude doveden u red i ne zaliči na pristojan gradski kej. Dok same Pančevce Tamiš ponovo ne počne da asocira na rekreaciju, kupanje i odmor, umesto na prljavštinu, mulj i otpad, niko sa strane pored brojnih drugih uređenih obala u Srbiji i u svetu neće želeti da poseti Pančevo i boravi kraj njegove čuvene reke.

Ostavi komentar

  • (not be published)