O transparentnosti i drugim čudima

Lokalna samouprava u Pančevu najtransparentnija je u uzorku od 15 gradova i opština u Srbiji - a vest nije objavljena u rubrici „Verovali ili ne”

Nenad Živković
Objavljeno 30.05.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Činjenicu iz podnaslova pokazuju rezultati istraživanja koje je tokom nekoliko proteklih meseci sprovela Transparentnost Srbija u saradnji sa Misijom OEBS-a i koji su predstavljeni javnosti 29. maja u beogradskom Medija centru. Ovogodišnje istraživanje, ocenjivanje i rangiranje gradova i opština na osnovu kriterijuma transparentnosti na uzorku nije uporedivo sa istraživanjem koje je obavljeno 2015. godine, jer je tada lokalni indeks transparentnosti (LTI) analiziran u svih 145 jedinica lokalne samouprave (JLS) u Srbiji (bez teritorije Kosova i Metohije). Pre dve godine Pančevo je zauzelo četvrto mesto sa osvojenim 61 poenom (tada je prvoplasirani bio Paraćin, sa 74 boda od sto mogućih), a ovog proleća je ubedljivo prvo sa ukupnim skorom od 67 bodova (tabelu indikatora sa bodovima videti ovde). Sledi je opština Raška, sa 62 boda.

Jasmina Radovanović i Saša Pavlov

Važno je istaći da pomenuti indeks predstavlja zbir pozitivnih poena dobijenih iz 86 indikatora (14 nose po dva poena, a 72 po jedan) koji podrazumevaju analizu sajtova, dokumenata, odgovora dobijenih na zahteve za slobodan pristup informacijama i neposredan uvid u funkcionisanje uprave, odnosno uslužnih centara, kao i podataka dobijenih od drugih organa. Stručnjaci Transparentnosti Srbija su na promociji dokumenta konstatovali da uprkos određenom napretku kod većine posmatranih opština i gradova postoji ogroman prostor i potreba za unapređenje transparentnosti, jer su čak i najbolje rangirani ostvarili postavljene standarde tek u dve trećine kriterijuma, a da je prosečan skor ispod polovine od apsolutnih sto poena i da iznosi 47,2. Oni konstatuju da je politička volja i dalje presudan faktor za unapređenje transparentnosti rada gradova i opština, da je, drugim rečima, podrška rukovodstva jedinice lokalne samouprave uslov da službenici sprovode mere koje su bile predmet istraživanja. Najbolje su ocenjeni podaci o javnim nabavkama, zato što postoji striktna zakonska procedura koja se mora strogo poštovati, a najlošije u oblasti javnih preduzeća i ustanova. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić je na kraju susreta sa novinarima i zainteresovanima pročitao i preporuke koje je ova organizacija uputila, kako bi javnost rada JLS bila povećana, kako bi se one više otvorile ka građanima, što bi uticalo na njihovo bolje funkcionisanje, što bi dalje imalo efekta u podizanju nivoa kvaliteta života građana, u okviru svojih nadležnosti, što im je i osnovna uloga. On je podsetio da lokalne samouprave imaju obavezu da do 1. jula usvoje lokalne antikorupcijske planove, kao jednu od važnih tačaka u okviru Poglavlja 23 pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Zainteresovani gradonačelnik i otvorenost prema građanima

Jedno od lica zainteresovanih da prisustvuju ovom događaju bio je i gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov, u pratnji koleginice šefice Kancelarije za odnose sa javnošću Jasmine Radovanović. On je nešto govorio o zadovoljstvu što je Pančevo konstantno u vrhu, da ga raduje pomeranje na listi, da se lokalna samouprava kontinuirano reformiše, da je reorganizacija stalna, da kapaciteti jačaju neprestano, spominjao je nekakve nove modele interne komunikacije, otvorenost ka građanima u cilju pružanja što boljih usluga i naravno, nije propustio priliku da se pohvali participativnim budžetiranjem (nije izjavio, međutim, da je u ovom, u načelu izuzetno demokratskom, procesu učestvovalo 903 građana, dakle manje od jednog postotka punoletnih građana sa prebivalištem i pravom glasa na teritoriji Grada Pančeva).

Ovaj skup, ipak, nije bio mesto na kome bi zainteresovana lica mogla da razgovaraju o stvarnim problemima u postavci i funkcionisanju lokalne samouprave i da kažu šta misle o njenoj stvarnoj otvorenosti ka građanima. Na primer: prvo i osnovno, kako se i na koje aktivnosti troši javni novac? Zadržimo se ovom prilikom samo na konkursima za sufinansiranje u raznim oblastima – i dok se u medijskom konkursu iz satelita vidi kako su iznosi podešavani i namenjeni prorežimskim glasilima koji nemaju nikakvu infrastrukturu osim žiro-računa i dva računara (o čemu je sajt Pančevo Si Ti već pisao, a i opet će), malo će više istraživanja biti potrebno da bi se utvrdili tokovi novca na konkursima za osnaživanje kapaciteta nevladinih organizacija, zatim za sport i projekte u kulturi. Dalje, da li se može govoriti o zaista transparentnoj gradskoj upravi, a da ta transparentnost ide dalje od internet prezentacije i mogućnosti čitanja zaključaka Gradskog veća i odluka Skupštine grada, ako građanima nisu, pod jednakim uslovima, dostupni javni resursi za koje uredno plaćaju porez? Srbija je, kao, na evropskom putu, a usred Pančeva se dešavaju u Evropi nezamislive stvari – registovanim nevladinim organizacijama skoro godinu i po dana je onemogućeno korišćenje prostorija zgrade Gradske uprave i, čak, kulturnih ustanova kojima je Grad osnivač – Centra za kulturu i Doma omladine. U istu neravnopravnu poziciju su tokom nedavnih predsedničkih izbora dovedeni bili i štabovi kandidata Obradovića, Jankovića i Radulovića, koje načelnik Gradske uprave Milorad Milićević čak nije udostojio negativnog ili bilo kakvog pismenog odgovora na u Uslužnom centru uredno zaprimljene zahteve za korišćenje male ili velike sale. O kakvoj stvarnoj transparentnosti, koja izlazi iz okvira administrativnih procedura, može da se govori u situaciji u kojoj javna preduzeća gotovo da ne služe svrsi zbog koje su osnovana, tačnije ta svrha služi samo kao pokriće za projekte, kredite, novac iz budžeta, stranačko zapošljavanje i demonstraciju uticaja? Biće veoma zanimljiva otkrića finansijskih inspekcija kada, jednog dana kada država zaista bude postojala, budu analizirale knjige javnih preduzeća.

Na kraju, o kakvoj stvarnoj transparentnosti lokalne samouprave se može govoriti u okolnostima u kojima je proces donošenja odluka, uključujući i demokratičnost procedure, suspendovan iz institucija sistema i premešten u nadležnost koordinatora SNS-a za južni Banat, nekadašnjeg vozača u Ministarstvu rudarstva Branka Malovića, čiji domen odlučivanja stiže do odobravanja ili neodobravanja službenih putovanja direktora JKP-a u našem regionu? Teško je negovati demokratske vrednosti i autoritet države u službi građana kada smo kao zajednica tako lako podložni ekstremima – dok su u vreme demokrata direktori JKP-a bili nedodirljiva veličanstva, sada su svedeni na puke izvršioce naređenja stranačkog nalogodavca.

Poučna priča za kraj

Stvarna transparentnost lokalne samouprave je nešto što bi nekome moglo da liči na uzvišeni ideal, za nekoga drugoga bi to bio košmar, a za deo javnosti posvećen radu u javnom interesu i za opšte dobro, bio bi normalan postupak koji je Vlada države Izrael praktikovala pre bar 30 godina, možda i ranije. Vlada Izraela je, naime, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, okupila osvedočene stručnjake u mnogim oblastima, ponudila im visoke nadoknade za njihov suptilan rad i formirala komisiju čiji je jedini zadatak bio da analizira rad Vlade – dakle svih njenih ustanova, agencija, ureda, čitave administracije – da pobroji i obrazloži greške koje su državni organi počinili i da ponudi alternative ili bolja rešenja. Članovi komisije su krajnje revnosno i u dobroj nameri zadati zadatak i obavili: jedne od tih godina pobrojali su više od dve hiljade pogrešnih poteza Vlade. Dokle god ne bude preovladala ta svest – da i lokalna samouprava mora da ima svoju „unutrašnju kontrolu” koja će svojim dobronamernim kritikama i sugestijama i predloženim rešenjima pomoći donosiocima odluka da kreiraju bolju sadašnjost za sve građane – nema nama iskoraka iz ovog predpolitičkog, a u mnogim sferama i predsvesnog stanja.

Ostavi komentar

  • (not be published)