Prethodni deo teksta možete pročitati ovde
Mediji su nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2014. godine najveću pažnju posvetili novoizabranom ministru unutrašnjih poslova. A kome je on poklonio svoju? Zadržanim predmetima! Sa njima se među prvima upoznao. Priča se da je ispoljio gotovo dirljivu radoznalost. Dok je malaksala vladavina prava čekala ispred zgrade MUP-a, on je naložio da se bez ikakvog odlaganja zadržani predmeti realizuju po zakonu!
– Bravo, bravo!!! – prisutni poskakaše sa svojih mesta, nastade oduševljenje.
Podiže ruku ministar. Ne želi da ga baš toliko slave. Jel’ to zaista neki skroman čovek? Izgleda da hoće još nešto da kaže pa se prisutni ućutaše ne bi li bolje čuli. A onda čuše:
– Ali samo oni koji su bili u nekoj vezi sa dojučerašnjim koalicionim partnerom.
– A ostali zadržani predmeti?
Dobili bi odgovor ovi što pitaju da je ministar čuo, ali nije kriv što je baš tada bila galama, pa ništa nije čuo.
Кruna uspeha obično dođe na kraju, ili pri kraju karijere, što kod rečenog ministra nije bio slučaj. Кruna njegove karijere je došla pet meseci od ustoličenja. O čemu se radi? Pod komandom novopečenog ministra policije rasformirana je Radna grupa UKP-a za 24 sporne privatizacije. Ono što nisu uspeli da urade politička korupcija, organizovani kriminalitet i neformalni centri moći, to je efektni nam ministar rešio po kratkom postupku. Osokoljen takvim uspehom, brzo je ušao u materiju. Osetivši se kao svoj na svome, počeo je redovno da obaveštava javnost o predmetima koje je zadržao i izvršiocima koji moraju da se zaštite. To je sa političkom korupcijom dogovoreno i mora da se ispuni.
– Greška, greška!!! – povika Vedeta – nije ministar o tome ni reč javno rekao. Nemojte sada da izvrćete. On je o tome obaveštavao onog koga je trebalo.
– Ali, on je često u javnost iznosio podatke o predmetima.
– To jeste.
Ministar je javnost redovno obaveštavao o aktivnostima koje policija preduzima na planu borbe protiv kriminaliteta. Napravio je par gafova dostojnih doktora nauka. Tako je stručno procenio da je u predmetu pokušaja ubistva gospodina Beka reč o amateru izvršiocu. Time je sam sebi dao nadimak. Onda je javno izneo tajni podatak iz jedne druge istrage o tome gde se nalazi lice koje je u bekstvu. Time ga je upozorio pa je begunac pobegao na drugi kraj sveta.[1] To nije sve. Ministar policije upoznavao je javnost sa nekim statističkim pokazateljima, koje je dopunjavao analitičkim ocenama. Reklo bi se vrlo aktivan i plodotvoran ministar.
Ponesen talasom ostvarenih rezultata u borbi protiv onih koji ometaju političku korupciju, kao i rezultatima u predmetima 24 sporne privatizacije koje su tada svima bile preko glave; ministar je nastavio svoju misiju izjavama o „% smanjena kriminaliteta”. Šta to u MUP-u znači?
Кada je reč o tome da se kriminalitet zaista smanjuje, onda kažemo da se radi o procentu smanjena kriminaliteta. Ali, kriminalitet možemo smanjiti i na drugi način. Кako? Tako što ćemo smanjiti procenat, bez obzira na to da li je kriminalitet stvarno smanjen ili ne. Tada govorimo o smanjenju procenta jer u tom slučaju njega smanjujemo, a ne kriminalitet. Šta mislite šta je lakše smanjiti, kriminalitet ili procenat?
Ne znam da li to vi znate, ali ja znam ko to zna: ministar policije uz nešto pomoći direktora. Tako u vreme poplava u Srbiji, maja 2014. godine, direktor policije saopštava, bez trunčice sramote, kao da je godinama vežbao: „Stopa kriminaliteta manja je za 50%! (Sic!) Od kada je uvedeno vanredno stanje, stopa kriminala pala je za 50 odsto, pogotovo na ugroženim područjima”.[2]
Slika kriminaliteta u Srbiji u tom mesecu je sledeća: zabeležena su četiri ubistva, čiste likvidacije lica iz kriminogene sredine. Ubijeni su: jedan od poznatih vođa navijača, lokalni reketaš iz Vršca, narko-diler u Novom Sadu, od povreda preminuo je još jedan od vođa navijača, uz to i jedna sasvim slučajna i potpuno nevina žrtva. Jel’ to uobičajena pojava, redovno stanje javne bezbednosti u Srbiji? Jel’ to sve ušlo u onih preostalih 50% nesmanjenog kriminaliteta? Sve to nezaslužuje ni komentar. Bavili bi se time u MUP-u drugi nadležni, ali „ne stižu od velikog obima redovnih radnih obaveza” – skraćeno, „ne stižu od posla”. Da li se to MUP predaje? Ne može da utiče na podzemlje, te okreće glavu i čeka da novi događaji prekriju stare? A javnost? Koliko je slučajna žrtva pogodila javnost? Vidi li neko bar u tome opštu društvenu opasnost koju ne smemo ignorisati? Ili nam je svima lepo što živimo u državi sa 50% smanjenim kriminalitetom?
U takvoj državi nije red da novi ministar policije zaostaje za starim direktorom policije. On iznosi vrlo precizne statističke pokazatelje. Juna 2014. godine novi ministar policije saopštava nam da je kriminalitet smanjen za 20%. Nema kraja smanjenju % kriminaliteta. Novembra 2014. godine ministar policije saopštava da je „stopa kriminala u Srbiji u prvih sedam meseci ove, u odnosu na isti period prošle godine smanjena za 9,4%”.[3] Prema njegovim rečima: „Ukupna stopa kriminala u Srbiji u prvih sedam meseci, u odnosu na isti period lane smanjena je za 9,4 odsto a svi parametri pokazuju da policija veoma efikasno radi svoj posao”. To pokazuju parametri koje je ministar saopštio. Da li je i utisak građana „da policija veoma efikasno radi svoj posao”?
Čudo neviđeno je postigao novi ministar za samo šest meseci. Šta to znači? Šta time ministar hoće da nam kaže? Da vidimo koji su mogući odgovori:
1) Kriminalci se plaše pa su smanjili broj izvršenih krivičnih dela.
1.1. Ako se plaše da kradu, šta sada rade kriminalci, od čega žive? Da ne padnu kojim slučajem na prosjački štap pa nam zakucaju na državne socijalne službe radi dobijanja socijalne pomoći? Sirotinje je i ovako previše. Još nam samo fali da nam se ona statistički poveća.
1.2. Možda su se penzionisali.
1.3. Možda je došlo do smanjenog priliva novih i mladih kriminalaca.
1.4. Možda je smanjen mogući plen, što bi bilo najgore i za kriminalce, ali i za poštene ljude.
2) Policija bolje radi preventivno pa to sprečava oprezne kriminalce da se odvaže na taj, sada mnogo rizičniji čin.
3) Policija lošije radi pa ni ne otkriva izvršena krivična dela. Tako se prividno čini da je % kriminaliteta manji.
3.1. Mogući razlog je manji broj policijskih izvršilaca te stoga i manje otkrivenih krivičnih dela.
4) Smanjenje % kriminaliteta je rezultat statističkih veština u kombinaciji sa manipulacijama što u praksi predstavlja tzv. štelovanje rezultata kao vid zloupotrebe političke moći.
5) Nastupila je dekriminalizacija.
6) Narod je siromašniji (a i država valjda uz narod) pa kriminalci više nemaju šta da kradu.
7) Kriminalci su uznapredovali (usavršili se, sada racionalnije vrše krivična dela). Umesto da izvrše stotinu malih krađa, oni izvrše jednu ali vrednu.
8) Policija ne evidentira sva prijavljena krivična dela. Tačnije radi to, ali na malo neformalniji način, upisivanjem u rokovnik, a ne u KU upisnik.[4]
Кoji je od ponuđenih osam odgovora tačan?[5]
Čak i da prihvatimo kao tačnu takvu statističku informaciju koju nam plasira ministar, time nismo rešili sve. Nešto kriminaliteta se i pored upornog smanjivanja i dalje iskazuje. Ostaju nam nerazjašnjena vrlo bitna pitanja, vezana za strukturu preostalog kriminaliteta. Koji deo kriminaliteta je ostao u životu? Ako je smanjen broj izvršenih krivičnih dela, šta je sa procentom rasvetljavanja posebno teških krivičnih dela? Zatim, koliki je broj krivičnih dela političke korupcije i drugih teških oblika organizovanog kriminaliteta? Najzad, kolika je materijalna šteta? Tek kada se analiziraju navedeni pokazatelji, onda ima smisla % smanjenja kriminaliteta.
Da li sve to znači da je Ministar policije sam sebi najbolji PR? Ali je ujedno sam sebi i najgori PR! Više puta upadao je u zamku koju je sam sebi postavio. Pravio je gafove, ali nije odustao. Kao da je postao ovisnik o „ruskoj zamci”. Sam je sebi postavlja, a onda pokeraški hladno šeta unaokolo pokazujući sam sebi kako je jak i kako se ne boji nikakvih zamki, pa ni onih koje sam sebi postavlja. Ako je tako, onda bismo pomislili da je rekao sledeće:
– Od kada sam ja ministar ,kriminalci su se toliko uplašili da vrše manje krivičnih dela, tek toliko da imaju za lične troškove i komunalije.
Ako se tim tempom nastavi sa sprovođenjem generalne prevencije, do tada kriminalistici nepoznate, ministar će nam sve kriminalce u Srbiji oterati na prosjački štap.[6]
Kada biste znali kako se pravi statistika kriminaliteta, nikada ne biste verovali nijednom statističkom podatku iz te oblasti. Uostalom, pitajte svog komšiju ili kolegu da li je prijavio krađu bicikla ili mobilnogtelefona? Biće vam sve mnogo jasnije.
Znači, u jednoj godini tri puta je MUP smanjivao % kriminaliteta, i to za 50%, zatim za još 20% i na kraju za 9,4%. Da je taj trend smanjenja stope kriminaliteta nastavljen, Srbija bi ubrzo postala zemlja kojoj preti iskorenjavanje „kriminala i korupcije”. Tada se u priču uključi i Vedeta: „Daleko bilo da bez njega odjednom ostanemo. Nije to zbog mene, nego zbog naroda. Takav šok teško bi preživeo. Vraćaj natrag narodu kriminal iz procenata”.
Smanjenje % kriminala nije bilo izrečeno slučajno. Bio je to deo dobro smišljenog plana. Kada smo u 2014. godini, u kojoj je aktuelni ministar policije započeo svoju misiju iskorenjavanja „kriminala i korupcije”, smanjili % stope kriminaliteta na nivo statističke greške, došao je red da se ozvaniči kruna uspeha u borbi protiv političke korupcije.
U sledećem nastavku, 2. septembra: Ministar dr Stefanović kao Deda Mraz
[1] Stefanović je na konferenciji za novinare rekao da je Milićev u bekstvu i da se nalazi u Turskoj, ali da očekuje da će uskoro biti izručen Srbiji. Reč je o predmetu u javnosti poznatom kao „kantrimen”.
http://www.rtv.rs/sr_lat/hronika/marko-milicev-osumnjicen-za-smrt-luke-j._511503.html
[2] http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/405613/Policija-hapsi-lesinare
[3] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=11&dd=15&nav_id=924219
[4] KU – krivični upisnik je jedinstvena zvanična evidencija krivičnih dela. Iako sva krivična dela moraju da se evidentiraju, to se ne čini. Jer samo predmeti u nju upisani obavezuju na rad, ostali padaju u zaborav i brzo im se gubi trag.
[5] Ja ću zaokružiti odgovor pod br. 4.
[6] Ironično bi moglo da se kaže da bi to bio veliki udar na socijalna davanja, jer bi kriminalci bez primanja imali pravo kao i svaki drugi građanin na socijalnu pomoć. Time bi sirotinja dodatno osiromašila jer bi se skromna sredstva tada delila na više gladnih usta. Bolje je da kriminalci budu tamo gde i jesu i da ne opterećuju socijalne fondove, neka zarađaju sami sebi koru hleba!
Tekst je preuzet iz studije Siniše Jankovića Kako je jedna ceduljica srušila MUP (Esej o vladavini prava u srbiji na primeru MUP-a), koju je aprila 2021. godine objavila organizacija civilnog društva Institut za istraživanje korupcije Kareja, Pančevo, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija pruženu za realizaciju projekta „Vladavina prava (ili političke korupcije) u Srbiji, na primeru MUP-a”.
Pančevo Si Ti će u tokom jula i avgusta, četvrtkom i ponedeljkom objavljivati delove knjige. Oprema teksta redakcijska.
Siniša Janković (1961, Vranje) je policijski inspektor u penziji. U MUP-u je radio 31 godinu, najduže na poslovima suzbijanja privrednog kriminaliteta. Bio je član radne grupe MUP-a koja je istraživala 24 sporne privatizacije. Magistar je političkih nauka i autor više radova o političkoj korupciji, kao i dve knjige iz ove oblasti, Oči u oči sa političkom korupcijom i Kako je jedna ceduljica srušila MUP. Predsednik je Upravnog odbora Udruženja Institut za istraživanje korupcije Kareja.
