Seča generala policije

Zašto su 20. juna 2014. godine smenjeni generali policije Rodoljub Milović, načelnik Uprave kriminalističke policije, Zoran Tomašević, načelnik Uprave za obezbeđenje, Mladen Kuribak, načelnik Uprave policije, Nenad Banović, načelnik Granične policije i Dragiša Simić, načelnik Uprave saobraćajne policije

Objavljeno 26.08.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 21 mins

Prethodni deo teksta možete pročitati ovde

Novi ministar je bio u debeloj senci koju su pravili iskusni policijski generali. Da bi ga sunce MUP-a ogrejalo, trebalo je ukloniti senku. To je jedino moguće ukoliko se poseku oni koji je prave. Umesto drvoseča, posla se prihvatio nekadašnji stranački, a sadašnji državni dvojac u ulozi generaloseča. Da sve bude za javnost što pitkije, priređena je prava mala predstava, a u tom smislu zloupotrebljena su državna ovlašćena, ali i patriotska osećanja građana.

Neočekivani događaj imaće dalekosežne posledice po stanje bezbednosti uključujući i suzbijanje svih vrsta kriminaliteta pa i političke korupcije. Dana 20. juna 2014. godine kao munja preletela je, prvo nezvanično a zatim i zvanično, vest da je smenjeno ukupno pet policijskih generala, načelnika ključnih segmenata policije. Vest me zatiče u sastavu više puta spomenute Radne grupe UKP-a za 24 sporne privatizacije. U tom trenutku ne znamo ništa drugo. Svakako za tako nešto postoje debeli razlozi. Prvo što mi pada na pamet je da je to epilog onih provera načelnika koje nam je povodom obustave potpisivanja otvorenog pisma za Načelnika Bogdana najavio general UKP-a, ali i on je smenjen![1] Možda je kriv jer je zadržavao provere u nekim predmetima i sprečavao realizaciju već okončanih predmeta? Gde je onda tu njegov prvi, a ujedno i najviši policijski funkcioner – direktor policije Srbije? Ali on nije smenjen!? Teško je poverovati, da ako je za zadržavanje provera i sprečavanje realizacije već završenih predmeta kriv smenjeni general, da nije kriv i njegov prvi pretpostavljeni.

O ostalim smenjenim generalima znam samo ono što se u kuloarima šaputalo. Jedino mogu da kažem da mi nije jasno kako se general policije Kuribak našao u tom košu smenjenih. Ali verujem policiji da ima dokaze. Jedva čekam da ih čujem. Baš me zanima šta se na teret stavlja generalu Miloviću, a šta generalu Kuribaku, koga poznajem tri decenije. Koliko vidim, druge kolege primaju vest zdravo za gotovo. Očekuju da će sa smenjenim generalima nestati i opstrukcija predmeta u Radnoj grupi. Mlađi kolega koji je znao za moju ideju o pisanju teksta i da spremam građu prokomentarisao je kratko:

– Šefe, propade vam knjiga.

Šta je to trebalo da znači? Pretpostavljam sledeće: znajući za kritički ton koji je među nama vladao, a koji sam ja povremeno beležio, kolega je smatrao da će seča generala uspostaviti novu, tako željenu klimu u Radnoj grupi i posebno oko nje, te da ćemo prvo sve već okončane predmete brzo realizovati, a onda i bez ometanja nastaviti rad na mnogo značajnijim predmetima. U jednom trenutku toliko smo ubeđeni da će se to desiti da se nadam da sada neće tražiti od nas da sve predmete realizujemo u nemogućim rokovima. Jedan kolega iz Radne grupe već reaguje:

– Prvo su nas sprečavali da radimo, a sada će dušu na nos da nam isteraju, sve ćemo morati da završimo preko vikenda.

Izgleda da smo svi naseli na medijsku predstavu. Jedva čekamo kraj redovnog radnog vremena da odemo kući i u direktnom prenosu gledamo obraćanje predsednika Vlade na temu smenjenih generala. Posebno me zanima šta je to jedan od smenjenih skrivio?

Taj dan bio je prepun događaja od izuzetne važnosti za bezbednost države. Počelo je hitnom sednicom Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, nastavilo se obraćanjem naciji predsednika Republike. To je bila priprema javnog mnjenja za smenjivanje ukupno pet policijskih generala među kojima su i načelnik UKP gospodin Milović i načelnik UP gospodin Kuribak. Kada je tenzija dignuta do usijanja, na kraju dana predsednik Vlade (Vučić) u pozadini sa direktorom policije imao je pres-konferenciju koju je većina elektronskih medija sa nacionalnom frekfencijom prenela u direktnom prenosu. Štampani mediji narednog dana preneli su izjavu predsednika Republike:

U borbi protiv tog zla koje uništava našu decu nisu u poslednje vreme postignuti značajniji rezultati jer kriminalne grupe imaju saradnike i doušnike u samom MUP-u i tako uspevaju da izbegnu suočavanje sa zakonom i pravdom – izjavio je Nikolić, uz napomenu da je s druge strane veliki broj policajaca štiteći bezbednost svoje zemlje i naroda nesebično žrtvovao svoj život ili zdravlje. – Zbog njih je posebno važno da se institucija koja je zadužena za unutrašnju bezbednost vrati u okvire morala, pravičnosti, poštenja i pravde – naglasio je Nikolić. Nažalost, kako je konstatovao, zbog neprofesionalnog odnosa pojedinaca iz policije prema svom poslu adekvatna borba protiv kriminala i korupcije nije moguća, zbog čega je predsednik zatražio od vlade da postavljanjem iskrenih boraca protiv kriminala obezbedi da odgovorni rade posao koji im je poveren.”[2]

Predsednik Vlade (Vučić) rekao je da nije bio zadovoljan rezultatima u borbi protiv narko-kartela, navodeći da u Srbiji, osim akcije „Grom 1” nije sprovedena nijedna uspešna akcija u borbi protiv narko-kartela. (…) – Nemojmo da jurimo ljude sa po gramom, (…) a da ove koji ih snabdevaju desetinama kilograma više ne jurimo. Ja vam sad kažem: Ja to ne mogu više da trpim, nemam strpljenja više. Nemaju ni građani Srbije strpljenja. Sve više nam dece umire od droge – poručio je premijer.[3]

Kada je u pitanju borba protiv narkotika, apsolutno se slažem sa svim stavovima predsednika i premijera. Time se moje interesovanje za smenjivanje generala okončava jer moj zadatak nije borba protiv narkotika. Očekivao sam da čujem nešto u vezi sa Radnom grupom, ili u vezi sa teškim oblicima organizovanog finansijskog kriminaliteta, sa političkom korupcijom, spornim privatizacijama, ali uzalud, te teme nisu bile važne za najviši državni vrh. Da li su bile od značaja za vladavinu prava, da li je u vezi sa njima sve bilo u redu, to javnost Srbije nikada nije saznala. Saznanja članova Radne grupe o tome nisu bila bitna. Trebalo je neko da nam kaže da ono što znamo ne važi. Zamena istine započeta je na najvišem mogućem državnom nivou. Na građanima je samo da opet sve to lepo progutaju.

Time je jasno rečeno da se smene policijskih generala odnose na nečije dojavljivanje narko-dilerima kada će biti uhapšeni. Da li su to smenjeni generali dojavljivali? Ne verujem jer je rečeno da se radi o poštenim ljudima, koji uostalom ne dobijaju otkaze jer posla ima još puno, te se verovatno očekuje i njihov doprinos. Znači smenjen je čovek za koga je rečeno da je pošten – general Milović i čovek za koga nijedna jedina reč nije rečena, ni loša ni dobra – general Kuribak. Vrlo zanimljivo. Ovaj drugi koji je od policajca pozornika stigao do generala smenjen je, rekao bih brutalno, pod plaštom neke generalne krivice za nesuzbijanje narko-kriminaliteta. Neprimereno, neshvatljivo, neljudski.

Još jednom moram da kažem da ne branim kriminalce, posebno ne one sa značkama i u generalskim uniformama. Verujem (a i više od toga) da u policiji ima kriminaliteta na svim nivoima, bukvalno na svim. Sam bih vrlo rado u to vreme prihvatio predmet provere bilo kog pa i svakog od smenjenih generala[4] ukoliko je predmeta protiv njih bilo. Svako treba da odgovara, ali za šta? Šta im se na teret stavlja? Da li su sumnje protiv njih proveravane?Koji je ishod provera? Ili je smena imala za cilj nešto drugo?

Generali Milović i Kuribak, koliko sam ja to mogao da vidim, stoički podnose taj nizak udarac. Naravno, nikakav radni zadatak više ne dobijaju bez obzira na to što „posla još ima”. Izgleda da su duboko svesni da je sudbina koju su oni doživeli u MUP-u odavno postala pravilo. Takve smene dešavale su se mnogo puta pre njih a biće ih i ubuduće.

Kada pet policijskih generala bude smenjeno, nekako logično postavlja se pitanje njihovog starešine, u ovom slučaju direktora srpske policije. Ima li bar neke njegove odgovornosti? Objašnjenje koje dobijamo u vezi sa tim dato je u naslovu pod kojim su Novosti objavile tu vest:

Konkurs sačuvao fotelju Veljoviću – Vučić je objasnio i kako je direktor policije Milorad Veljović „preživeo” smenu: – Sigurno bi i on sada bio smenjen, iz moralnih razloga, da nije izabran na konkursu. Veljović nije odgovorio na pitanje novinara da li će posle svega, ipak, da ponudi ostavku.[5]

„Da nije izabran” – da li to dobro čujem? Kakav razlog! Prosto neverovatno. Ali još je neverovatnije da to niko nije čuo. Da jeste, verujem da bi reagovao.

Smenjivanje generala obavljeno je dramatično i hitno. Da li je sve zaista bilo hitno? Šta je prethodilo smeni generala? Osamnaest dana ranije, tačnije 2. juna 2014. godine jedan mali događaj propratila je sledeća vest: „Direktor policije odlučio da ode posle skandaloznog pokušaja ucene premijera Aleksandra Vučića. Uskoro smene i hapšenja generala”. Navedena vest nam samo govori da politička moć kuva sebi još jedan mastan ručak. Povodom prilično nejasne i nepotkrepljene vesti oglasila su se dva eminentna stručnjaka iz oblasti bezbednosti i rekli sledeće:

Kriminolog Tomislav Kresović smatra da Veljovićev odlazak u penziju predstavlja početak raskida s dosadašnjim problematičnim načinom rada policije. Direktor policije je postavljen još 2006. za vreme Koštunice i zaštitni je znak delovanja policije u proteklom periodu. Izvesno je da će uslediti raščišćavanja kadrova koji su odgovorni za korupciju u policiji i koji su u sprezi s tajkunima i političarima kompromitovali borbu protiv organizovanog kriminala. Do sada je struktura policije radila u korist SPS-a, ali će novi ministar napraviti neku vrstu srpskog Brionskog plenuma, odnosno raskrinkavanja svih afera u MUP-u.

Kriminolog Dušan Davidović kaže da Srbija treba da bude srećna zbog odlaska direktora policije, ali da to ne znači da će automatski uslediti i duboke reforme u MUP-u: „Hvala Bogu da ide u penziju. Mislim da svi građani treba da budu srećni što je živ, zdrav i što se konačno povlači. Šta će to značiti za MUP i kakve će promene doneti, ostaje nam da vidimo. Policija je ipak veliki sistem, nije to samo jedan čovek, a generali su kao mačke s devet života, uspeju da se snađu i provuku u svakoj vlasti.”

Ne želim da umanjujem značaj citata, ali oni govore o nepoznavanju okolnosti koje su zamenile lepe želje, ničim utemeljene. Uostalom, kada sam i ja u nekim trenucima bio doveden u zabludu, šta je moglo da se očekuje od drugih.

U osamnaest dana između malog i nejasnog događaja kada je direktor najavio ostavku, ništa se nije desilo, direktor policije nije otišao u penziju, a kako smo to već videli, izbegao je da podeli sudbinu svojih pet generala koji su smenjeni. Mislim da možemo da nastavimo razmišljanje gospodina Kresovića. S obzirom na to da nije došlo do najavljenog penzionisanja, odložen je i početak raskida s dosadašnjim problematičnim radom policije.

– Kako to smešno zvuči sedam godina kasnije.

– Smešno?

– Da, baš smešno.

– E da je tako super bi bilo, ali nije, smešno je bilo samo tada, kada je rečeno. Sada nije ni žalosno, sada je oguglalo.

Narednog dana, nakon seče generala, u Radnoj grupi nema komentara, ni o njima ni o očekivanim realizacijama već završenih predmeta. Možda je svima bilo sve jasno. Možda nikome ništa nije bilo jasno. Uostalom, šta bismo mi iz privrednog kriminaliteta komentarisali o narko-kriminalitetu? Ni sa našim nismo znali šta više da radimo, a ne još i o narko-liniji da mislimo.

Generali su smenjeni, direktor policije nije. Iz razloga jer je izabran! Da li to znači da će ostati na funkciji pun mandat od pet godina i da ga nikakva odgovornost sa tog mesta do isteka mandata ne može pomeriti? Šta će biti ako on opet bude odgovoran za nešto? Da li će ga i tada od smene spasiti to „što je izabran”. Odgovor na ovo, uostalom kao i na mnoga druga ovde postavljena pitanja daće nam vreme koje je pred nama. Svakakvih je vremena bilo – vunenih, klizavih, zlih, vremena vlasti, a red je došao i na oguglala.

* * *

Trebalo je da seča generala donese tako željeni napredak u borbi protiv narkotika i da sačuva živote dece. Naravno da ni jedan veliki rezultat ne može brzo da se ostvari, pa ni suzbijanje narkomanije. Za to je potrebno neko vreme. Koliko tačno, teško je reći. Da li je četiri godine dovoljno da se vide rezultati u toj oblasti? Da vidimo. Godine 2018. beležimo samo u jednom mesecu četiri žrtve droge: „Učenica (17) preminula usled predoziranja narkoticima”[6], „Dečak dan pre punoletstva umro u najgorim mukama, u krvi imao količinu ekstazija pet puta veću od smrtonosne”[7], „Ekstazi odneo 3 mlada života”[8], „Otac pronašao mrtvog sina u sobi”[9], „Četvrta žrtva ekstazija u poslednjih mesec dana”.[10]

Koliko generala je sada smenjeno? Nijedan!? Da li to znači da borba protiv narko-kartela više nije aktuelna kao što je to bila 2014. godine kada je upravo zbog nje smenjeno pet generala? Neko će zaključiti da su razlozi koji su navedeni kao obrazloženje za smenjivanje pet generala – izmišljeni.

U sledećem nastavku, 30. avgusta: Ministar i gaf


[1] General Milović je povodom ostavke Načelnika Radne grupe Bogdana Pušića (čiju funkciju namerno pišem velikim slovom), najavio da će se proveravati svi načelnici. Sve to, pa i veliko slovo „N“ detaljno je opisano u knjizi Oči u oči sa političkom korupcijom.

[2]http://www.kurir.rs/vesti/politika/1428509/uzivo-predsednik-nikolic-obraca-se-naciji-povodom-desavanja-u-policiji

[3]http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/1628840/smenjeni-svi-nacelnici-uprava-u-policiji.html

[4] Osim generala Kuribaka kojeg lično poznajem više od tri decenije, čoveka strogog, zahtevnog, ali pravičnog i čoveka koji je hteo da pomogne svakom policajcu.

[5]http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:497118-Smenjena-cetvorica-generala-MUP-a-Vucic-Moj-sin-nece-biti-kao-Marko-Milosevic

[6]https://www.kurir.rs/crna-hronika/3074665/marija-17-se-predozirala-u-stanu-dilera-21-pre-nego-sto-je-pozvao-pomoc-zakopao-drogu-u-sumi 25.6.2018.

[7]https://www.kurir.rs/crna-hronika/3072699/stravicna-smrt-decaka-dan-pre-punoletstva-jovan-17-umro-u-najgorim-mukama-u-krvi-imao-kolicinu-ekstazija-5-puta-vecu-od-smrtonosne 22.6.2018.

[8]https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3074925/esktazi-odneo-3-mlada-zivota-kako-da-prepoznate-dete-koje-koristi-drogu-ovo-treba-da-bude-crveni-alarm-kod-svakog-roditelja 26.6.2018.

[9]https://www.blic.rs/vesti/hronika/tragedija-u-backoj-palanci-otac-pronasao-mrtvog-sina-18-u-sobi/lpzmn0v

[10]https://www.kurir.rs/crna-hronika/3080731/cetvrta-zrtva-ekstazija-u-poslednjih-mesec-dana-ovo-je-mirjana-m-21-koja-je-pronadjena-mrtva-u-iznajmljenom-stanu-foto


Tekst je preuzet iz studije Siniše Jankovića Kako je jedna ceduljica srušila MUP (Esej o vladavini prava u srbiji na primeru MUP-a), koju je aprila 2021. godine objavila organizacija civilnog društva Institut za istraživanje korupcije Kareja, Pančevo, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija pruženu za realizaciju projekta „Vladavina prava (ili političke korupcije) u Srbiji, na primeru MUP-a”.

Pančevo Si Ti će u tokom jula i avgusta, četvrtkom i ponedeljkom objavljivati delove knjige. Oprema teksta redakcijska.

Siniša Janković (1961, Vranje) je policijski inspektor u penziji. U MUP-u je radio 31 godinu, najduže na poslovima suzbijanja privrednog kriminaliteta. Bio je član radne grupe MUP-a koja je istraživala 24 sporne privatizacije. Magistar je političkih nauka i autor više radova o političkoj korupciji, kao i dve knjige iz ove oblasti, Oči u oči sa političkom korupcijom i Kako je jedna ceduljica srušila MUP. Predsednik je Upravnog odbora Udruženja Institut za istraživanje korupcije Kareja.

Ostavi komentar

  • (not be published)