Prethodni, peti deo teksta možete pročitati ovde.
Sava je nacionalista? Sam Sava nije bio srpski nacionalista već raški utemeljivač Žičke arhiepiskopije otrgnute od Ohridske nadbiskupije pod Grcima. On je bio iskreni hrišćanski prozelitista, hrišćanski „nacionalista” u smislu manastirskog ostrva Utopije Tomasa Mora, i porodični patriota Nemanjićima. On je 700 godine posle smrti zloupotrebljen od srpskih biskupa i studenata Bogoslovskog fakulteta radi kolonijalne politike Beograda i otimanja spoljnih teritorija u korist Srbije. To je još jedan razlog zbog kojeg Bogoslovskom fakultetu nije mesto na Univerzitetu u Beogradu.
Pokažite mi ijedan tekst, ijednu rečenicu gde je Sava rekao da je on nacionalno Srbin! Njegov hilandarski biograf Domentijan nikada nije Savu nazvao Srbinom niti je u Žitiju o Sv. Savi iz 1243. godine ikada pomenuo da postoje Srbi i srpski narod. Pokažite mi u Savinoj biografiji Stevana Nemanje ijednu rečenicu gde je Sava nazvao nemanjićke župne posede Srbijom i objavio program „svetosavskog ujedinjenja” od Budima do Soluna i od Banata do Jadrana (bez Pelješca, Dušan će ga prodati Dubrovniku!). Ako je i znao u XIII veku za reč „nacija” onda bi to bio dokaz da je ili bio ili je čuo za Pariski univerzitet, Oksford i Kembridž, gde se ova reč koristila za udruženja studenata različitog narodnog i teritorijalnog porekla i nizašta više. I ta su udruženja često bila protiv regulacije univerziteta od kralja i biskupa. I profesora teologa, doctora. Za ovo bi morao da zna bar Justin Popović jer je bio tamo.
Nije Sava štap uperio ni na jednu teritoriju van Raške osim na one gde su bili posedi Nemanjića, na Vukanovu Zetu i njegov Hum kojim nije hteo da vlada. On ne govori o srpskoj naciji niti zna da država može biti išta drugo do svojina njegove porodice napunjena krotkim hrišćanskim narodom. Njegova država nije „srpska” već nemanjićka, a „srbi” su sporadično ime za pojedine zemljoradničke „poreske” obveznike. U svojoj državi Sava jeste varvarski istrebljivao bogumile mada su bili „srbi”, ali nije poznato da je oca i braću Vukana i Stevana Prvovenčanog huškao na okolne slovenske narode iako je Stevan Nemanja bio antigradski „mongol” i gajio imperijalne namere prema Konstantinopolisu. Kao i kraljevi Stevan Prvovenčani, kao i Milutin Nemanjić, kao i Stevan Dečanski, kao i car Dušan Nemanjić sa svojih 13 ratova protiv Vizantinaca i predsmrtnim pokušajem da ga sa 80.000 vojnika osvoji. Sava je princ evropske dinastije Srednjeg veka kakvih u ondašnjoj Evropi ima nekoliko stotina i kao ni oni, ni on se ne zanosi „pravom naroda” na suverenitet i narodnog ujedinjenja. Nije Srbija iz XIII veka svojina srpskog naroda u smislu XIX veka.
U XIII veku postoji u Evropi samo jedna globalna nacija: hrišćani, razlomljeni na blizu hiljadu kraljevina, kneževina, baronata, vojvodstava, grofovija, župa, slobodnih gradova, aristokratskih republika i drugih stepena vlasti. Hrišćanstvo je prva globalna ideologija na svetu, a ne nacija.
Uprkos naporima vladika Justina Popovića i Nikolaja Velimirovića da objasne u čemu je „svetosavlje” navodna zasebna teološka doktrina, nisu je uspeli opisati. Sava ćuti iako ga Justin veliča govoreći da je originalnost Sv. Save u tome što je „njegov život bio neprekidno služenje Bogu, neprekidno bogosluženje”! Justin Savu drži za idiota, to je doktrina?! Jedino što su Popović, Velimirović, Radović, Atanasije Jevtić i drugi savoslavljani nepobitno utvrdili je samo to da Srbi imaju porodičnu svetačku krsnu slavu i badnjak dok je okolni hrišćani i Rusi nemaju. A ni to, ipak, nije potpuno tačno jer se ova slava može naći i kod Makedonaca, Crnogoraca, albanskih katolika, katoličkih Dalmatinaca, Roma, nekih muslimana i drugih. I ova slava svakako nije hrišćanska doktrina već predhrišćansko slovensko paganstvo uz medovinu i vatru. I zato nam je tako i draga jer nas vezuje za očeve više od hrišćanstva. Hrišćanstvo je uljez u našoj istoriji?
Tako je „svetosavlje” ime za politički program Crkve iz XX veka i ništa više. Ono što je Velika Srbija za političare, to je „svetosavlje” za popove.
Kraj feljtona
* * *
Tekst je preuzet iz knjige Moj Bog – pitajte popa dr Dragana Veselinova (profesora Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu), koja je februara ove godine izašla u izdanju Nove Pobjede iz Podgorice. Od 53 medaljona, tematskih odeljaka, ovo je 36. Pančevo Si Ti je objavilo ovaj tekst u šest nastavaka, svakog dana od 14. do 19. marta 2022. godine.
Ilustracije i oprema teksta su redakcijski.
