U trenucima kada mnogo šta (iz)gubi smisao, on se ipak može pronaći. U jednom harmonskom skladu, u meditativnom snatrenju, u muzici koja progovara umesto nas ili za nas na nekim višim razinama. U jednoj produbljenosti, dubini sopstva, gde je susret sa sobom upravo najautentičniji u tišini i tačkama u kojoj se prožimaju vremena. Sve ono što smo bili i što ćemo biti. Ono što jesmo. Tamo gde trke s vremenom zapravo nema.
Koncert pijaniste i kompozitora Torda Gustavsena, kojim je 30. oktobra otvoren 28. Pančevački džez festival, bio je poput tišine koju praktikujemo već godinu dana. Bio je poput meditativne tišine koja progovara kad ostanemo ranjivi i beslovesni. Kada ne znamo kako će se dugotrajna arhetipska bitka između dobra i zla okončati. U smeni senki i svetlosti – snažnih kolorita, dramatskih zapleta i raspleta – u harmonskim razrešenjima. Oslobađanju. Fluidnim improvizacijama. Muzici sfera.
Oplemenjeni zvuci dalekog severa
Gustavsenov klavirski resital bio je prožet nordijskom muzičkom tradicijom, starim skandinavskim pričama koje je ovaj umetnik ispričao autentično, prefinjeno i poetično, svojstveno njegovom umetničkom izrazu. Njegove jednostavno izvajane melodijske linije, elegantne i pevljive, širile su se u koncentričnim krugovima. Impresionističkih nijansi, razgranavale su se i odjekivale u nama bahovskom serioznošću.
Jedno je čuti ovog norveškog džez umetnika u triju, drugo u kvartetu. Kao solista, kako se predstavio ovoga puta Pančevkama, Pančevcima i mnogobrojnim gostima i gošćama, bio je potpuno razotkriven. Lirski meditativan. Probuđen i prisutan. Kombinacijom klasičnog klavirskog zvuka i elektronike približio nas je još više nespoznajnom, osećanju celine i jedinstva, ali i dozvolio nam da uplovimo u slutnje, u „formu nerazrešive nedovršenosti”. Nije ovde publika bila pozvana samo da pronikne u suštinu svih stvari već i da dozvoli sebi da bude u trenutku i da ga poštuje više od svega. Da traga za beskonačnom radošću u kompoziciji Eg Veit I Himmerik Ei Borg (Extended Circle, 2014) ili spozna Where Breathing Starts (Changing Places, 2003) i ogleda se u lepoti postojanja.
Nakon nastupa Torda Gustavsena publika je čula domaći džez sastav Serbian All Stars i njihov muzički projekat pod nazivom Past, Present and Future.
U tom ansamblu susrele su se na posve zanimljiv način tri generacije džez umetnika. Bazičnom bendu, koji čine profesori sa Katedre za džez Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu Luka Ignjatović (alt-saksofon), Dragan Ćalina (klavir), Milan Nikolić (kontrabas) i Aleksandar Cvetković (bubnjevi), priključili su se muzičari mlađe generacije: Gorica Šutić (vokal), Milena Jančurić (flauta), Ivan Radivojević (truba), Bojan Cvetković (klavir) i Miloš Čolović (kontrabas).
Izveli su, kao što su i najavili, raznovrstan program na kome su se našle kompozicije divnog Vojislava Bubiše Simića, Lale Kovačeva, Bore Rokovića, Miće Markovića, kao i autorsko delo mladog kontrabasiste Čolovića. Njihov kratak pregled džez istorije u Srbiji bio je nadahnut i dinamičan, na obostrano uživanje – i izvođača i publike.
Između ništavila i beskraja
Muzičar koga ne treba posebno predstavljati, koji je svetsku slavu stekao još davno svirajući sa Majlsom Dejvisom, uvrstio je svirku na Pančevačkom džez festivalu u svoju turneju po Evropi ove jeseni. Dejv Holand, kontrabasista i kompozitor, delio je scenu 31. oktobra sa iskusnim, talentovanim i domišljatim muzičarima – saksofonistom Džalilom Šoom i bubnjarom Našitom Vejtsom.
Jeste to bio koncert za poštovaoce i poštovateljke standardnog džeza, ali od onih koji ne ostavljaju ravnodušnim nikoga. Publika je čula kompozicije Passing Time, Rivers Run (posvećenu Semu Riversu), Four Winds – melodične, ritmične, sa finim i širokim poljem improvizacija, kao i prelepu Between Nothingness and Infinity i Flipside, koje je komponovao Našit Vejts, osvojivši u potpunosti auditorijum. Lako je bilo biti deo njihove kulture pažljivog slušanja i kompleksnog nadopunjavanja, neumornog traženja, nežnog i lutalačkog, a potom i pronalaženja, te i utvrđivanja u neprestanom ponavljanju određenih motiva u završnici koncerta i smiraju koji je Dejv Holand trio odsvirao na bis.
U nastavku druge festivalske večeri predstavio se Kvartet Juvala Koena, govoreći o snazi muzike i demonstrirajući njenu lepotu. Ovaj ansambl poveo je ljubitelje i ljubiteljke izraelskog džeza na putovanje nepreglednim predelima nad kojima se kontemplira i uživa u sofisticiranom zvuku, etno-motivima i lirskim improvizacijama.
Juval Koen (sopran saksofon), Tom Oren (klavir), Alon Mir (kontrabas) i Alon Benjamini (bubnjevi) izveli su kompozicije sa albuma Winter Poems, koji je muzička kuća ECM objavila početkom ove godine. Raspevane lirske meditacije, prožete izražajnim i snažnim improvizacijama, zadirale su u bića prisutnih, pozivajući ih da se prepuste zvuku i neminovnostima, unoseći smirenost. Bilo da je reč o kompozicijama kao što su Avia, First Meditation, Winter Poems, The Dance of the Nightingale ili muzičkom delu napisanom kao omaž Čarliju Čaplinu, sticao se utisak da su muzičari podređeni prodornom saksofonu Juvala Koena. Međutim, bilo je jasno da je reč o sjajnim improvizatorima i virtuozima, koji su svojim umećem ovom kasnovečernjem koncertu dali poseban pečat, posebnu atmosferu.
Muzika slobode
Najuzburkanije veče 28. Pančevačkog džez festivala, veče neverovatnih obrta i umetničkih istraživanja, održano je 2. novembra. Prepuna sala Kulturnog centra bila je spremna na sve zvučne izazove i ritmičke kombinacije, na sve najnemogućije disonance koje su imale svoj smisao. A i da ga nisu imale, svakako bi ga našle.
Nastup Danila Kruza (klavir), Džona Patitučija (bas) i Adama Kruza (bubnjevi), cenjenih i priznatih džez umetnika današnjice, bio je neverovatna kreativna igra, čin kome je ovdašnja publika baš bila privilegovana da prisustvuje. Bio je to koncert koji, prema rečima naših džez novinara, srpska džez scena dugo nije videla i čula.
Svaki horizont očekivanja ove večeri bio je izigran. Muzika Danila Pereza i njegovih kolega, njihovi džez eksperimenti, hipnotišuće teme i ritmički obrasci, spontanost u komunikaciji (kako međusobnoj, tako i onoj s publikom) podsetila je prisutne na neponovljivost trenutka i neposrednost kreativnog izraza, koji su u džez muzici verovatno najočigledniji. Džez, a samim tim i umetnost improvizacije, u svojoj biti jeste „nov odnos prema postojanju”. Bez suspregnutosti. Naša težnja ka slobodi i preobražaju.
Perez nas je takođe sve podsetio koliko je važna naša vera u muziku, koliko kroz nju možemo ponovo otkriti sebe, ali i razgovarati o teškim temama i preoblikovati svet u bolje mesto za življenje. Kompozicije A Whistle Through Adversity, Panama i Beloved (za Toni Morison), između ostalih, govore upravo o tome.
U završnici najvažnije gradske manifestacije svirao je poljski elektro-akustični kvartet Siema Ziemia. Njihova muzika doslovno je pulsirala slobodom, ostavljajući iza sebe sve tradicionalne obrasce. I sudeći po svemu što su ovi muzičari izveli, uspela je da odgovori na pitanje kojim putem/putevima se kreće džez u 21. veku – između skica i mašte, u jednom gruvu, fjužnu i elektronici, koja daje potpuno drugu dimenziju čitavom doživljaju. Uzbudljive fri-džez improvizacije, svetlosni efekti, sjajna svirka poveli su publiku u budućnost.
Ovogodišnje izdanje Pančevačkog džez festivala, čiji je umetnički direktor bio Vojislav Pantić, napravilo je presek svetske džez scene i učvrstilo najvažniju gradsku manifestaciju na međunarodnoj mapi kao bitnu tačku u kojoj se sustiču sjajni izvođači, različite energije i tendencije i publika koja dolazi iz mnogih gradova i država.
