I oni su deo lokalne zajedince: aktivan život osoba sa intelektualnim teškoćama

Uprkos predrasudama da ne mogu da žive i odlučuju samostalno, i marginalizaciji u koje ih gura društvo, pančevačka zajednica priča drugu priču. Da uz volju i podršku, osobe sa intelektualnim teškoćama mogu voditi aktivan život u zajednici, pokazuje i iskustvo naše sugrađanke Ana Vlček, čija se svakodnevnica ne razlikuje mnogo od života bilo kojeg drugog pojedinca

Ivana Predić
Objavljeno 26.10.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

Osobe sa intelektualnim teškoćama se često doživljavaju kao pojedinici koji nisu sposobni za samostalan život, a mediji neretko o njima izveštavaju kao o ranjivoj populaciji, na koju se treba sažaliti i pomoći. Socijalna izloacija i nedovoljna uključenost osoba sa intelektualnim teškoćama u zajednicu, dovode do širenja predrasuda i stvaranje iskrivljene slike o njima. Ali, ako uspete da ostavite stereotipe po strani, i pružite sebi priliku da ih upoznate, shvatićete da su oni obični ljudi, koji imaju iste potrebe, želje, emocije kao i svi drugi.

Udruženja koja okupljaju osobe sa intektualnim teškoćama u Pančevu, i koja su vrlo aktivna, zaslužna su što su u zajednici njihovi korisnici prepoznatiljivi i društvo ih prihvata takve kakvi jesu. Jedno od njih je Udruženje „Na pola puta”, osnovano 2006. godine u cilju integracije, socijalizacije i uključivanje mladih sa intelektualnim teškoćama i autizmom u različite tokove društva. Broji preko 50 korisnika uzrasta od dve do 45 godina i pružaju različite usluge socijalne zaštite.

Svojim korisinicima i korisnicama kroz različite programe omogućili su aktivan život u lokalnoj zajednici. Jedna od njih je Ana Vlček. Ima 36 godina i osoba je sa lakšim intelektualnim teškoćama. Osam godina je članica Udruženja „Na pola puta”. Njeni prijatelji iz Udruženja vide je kao odgovornu, vedru, nasmejanu, komunikativnu, empatičnu i vrednu osobu, spremnu da uči nove stvari.

Ana Vlček u razgovoru sa našom saradnicom

Koristila je usluge Radnog centra i učestvovala u različitim aktivnostima koje Udruženje realizuje, a trenutno je zaposlena u Udruženju „Na pola puta” kao pomoćni asistent, radi u Radnom centru, pomaže kolegama u kancelariji prilikom obavljanja nabavki, kurirskih poslova i pružanja podrške korisnicima usluge stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom. Trenutno je zaposlena preko Nacionalne službe za zapošljavanje, u okviru javnih radova za osobe sa invaliditetom.

Anu smo zatekli u prostorijama Udruženja, nakon što je završila sastanak Grupe za samozastupanje, u okviru koje se članovi i članice Udruženja uče kako da zastupaju svoja prava i da se osamostale. Toga dana bila je i u Radnom centru Udruženja, a uveče je pravila društvo u šetnji korisnicima i korisnicama koji žive sami u stanovima, uz pomoć asistenata.

Ana Vlček u Radnom centru

„Dan mi počinje u Radnom centru, zatim idem u nabavku za korisnike koji žive u zajednici, a predveče idem sa njima u šetnju. Od celog dana imam dva-tri sata da se odmorim. Ali, sve što radim volim, i ispunjava me”, kaže Ana.

Prvi posao, nakon što je završila firzersko-zanatsku školu u Beogradu, dobila je baš u ovom Udruženju, 2011. godine, u okviru javnih radova. U martu ove godine je završila i kurs za masera, u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje, koji voli.

Članstvo u Udruženju joj je donelo i druge benefite.

„Bila sam prilično povučena, a zahvaljujući njima sam uspela da probijem led. Takođe, stekla sam mnogo prijatelja, sa kojima rado provodim vreme”, kaže Ana.

Šetnja sa korisnicama usluge Stanovanje uz podršku

Učestvovala je u različitim gradskim manifestacijama i prodajnim izložbama, izletima, posetama pozorištima i bioskopima, mesečnim izlascima u kafiće sa ostalim članovima Udruženja, dok je to bilo moguće. Slobodno vreme voli da provodi sa prijateljima u šetnji i druženju.

Poslednjih meseci naša sagovornica učestvuje u realizaciji nekoliko projekata – „Mladi sa intelektualnim teškoćama u svetu interneta”, gde je sa ostalim članovima i uz podršku asistenta, kreirala publikaciju „Razmisli pre nego što klikneš”, a koja se bavi bezbednim korišćenjem interneta. Bila je i jedna od predavača na obukama za mlade sa intelektualnim teškoćama na temu bezbednog korišćenja interneta.

Drugi projekat „Učestvuj, promeni!” odnosi se na rešavanje pitanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Upravo u toj oblasti naša sagovornica vidi najveću diskriminaciju.

„Postoje i dalje predsrasude, ali ima sve više i dobrih primera, da poslodavci žele da zaposle osobe sa invaliditetom”, zaključuje Ana.

Kako bi se što više integrisali u zajedinicu u kojoj žive, neophodno je omogućiti osobama za intelektualnim poteškoćama, da se sami predstave i pokažu svoje potnecijale i mogućnosti.

„Iako osobe sa invaliditetom osobe čine oko 10 odsto stanovništva, a najveći deo tog procenta su osobe sa intelektualnim teškoćama, društvo ih ne prepoznaje i ne uvažava njihove potencijale, ali i pravo na kreativno izražavanje. Zato je neophodno da se unapredi kvalitet odnosa prema ovoj populaciji i omogući im se aktivno učešće u zajednici”, navodi Katarina Tadić, koordinatorka usluga u Udruženju „Na pola puta”.

Jedan od načina za uključivanje osoba sa intelektualnim teškoćama u lokalnu zajednicu jesu i pozorišne predstave.Tako su članovi i članice Udruženja, među kojima je bila i naša sagovornica Ana Vlček, imali priliku da glume u četiri predstave, da ih uz pomoć profesionalaca osmisle i prikažu publici svoje potrebe, razmišljanja, osećanja, da pronađu i izraze svoju potrebu za prihvatanjem, konkretizuju svoje ideje i razreše konflikte koje imaju u iskustvu kroz umetničku formu.

Tekst je nastao u okviru pilot projekta „U mojim cipelama” koji je pokrenuo sajt Pančevo Si Ti

Ostavi komentar

  • (not be published)