„Možda živjeti apsurdno da bi se apsurdu učinio kraj, baciti se na sebe svom silinom kako bi se skok završio u naručju drugog. Tako, vrhunac samoće vodi do vrhunca zajedništva, do velike obmane druženja sa

Kako najrađe promišljate stvaran svet oko sebe? Sećate se, može naučno, filozofski, religijski ili umetnički. To zvanično i priznato. Individualno može i kroz snove, ljubav, ludilo, otvaranjem tarota, na astralnom ili turističkom putovanju, u čekaonici

Zaogrnut plaštom mnogoznačajnih istoriskih i političkih atributa, 9. maj je dan koji se u drvoredu vremenskog niza izdavaja i prepoznaje, između ostalog jer nosi i sećanje na teret istorijskih potresa koji su modifikovali i uobličili

„Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može, ali ne želi; ili pak ni ne može, ni ne želi. Ako želi, a ne može, onda je nemoćan. Ako može, ali ne želi,

Putujem retko i najčešće lokalno. U potrazi za poslom, odrađivanjem retkih tezgi, do različitih privatnih školica u lekovitoj potrebi izučavanja novog jezika, na proteste pančevačke i beogradske, i kad se razgore pa i kad tinjaju,

Minula desetleća su i pojeli delimično skakvaci, prtežno glodari i tek jedna retka zverka. Stvarnost beži u blur pa u totalni sfumato. Ovde se putuje virtuelno i u svakoj brzini, ljigavim tragom čilog puža, beskrvnim