Ogledi o zlu

Dragana Petrov
Objavljeno 04.05.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

„Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može, ali ne želi; ili pak ni ne može, ni ne želi. Ako želi, a ne može, onda je nemoćan. Ako može, ali ne želi, onda je zao. Ali, ako Bog može i želi da ukine zlo, otkuda onda zlo u svetu?“
— Epikur

Pritisnuta mukom preživljavanja u Srbiji, upaljenom slepom crevu Balkana, zabagovanoj nešto docnije od ’84 (Orvel ni slutio nije, da će svaka nakon ove virtuelne godine iz njegovog distopijskog romana, desetostruko da nadmaši otrovnom destrukcijom), prekljukana, dakle, svakom vrstom nepočinstva raspadajuće zajednice i poništenog zdravog razuma, za stvarno i ozbiljno ustoličih kao prioritet, između ostalih preventivnih odluka, do daljnjeg izbegavanje, ma po koju cenu, i na svakom nivou, opsesivno i gotovo strasno, bavljenje fenomenom ZLA.

„Dio sam one sile što vječno želi zlo, a uvijek stvara dobro“ Faust – Johann Wolfgang von Goethe

No, ne vredi, lepršavu, u duhu, ovu slobodnu odlukicu, opsesija, nokautom pobeđuje. Nema teme intrigantnije u filozofskoj i teološkoj ravni, jer je apsurd čovekovog konačnog bića da razmatra i čezne stapanje i mir u beskonačnom, ma koliko mučna i nepodnošljiva „lakoća“ egzistencije bila. Potstaknuta, ispostavilo se, i sitnim, banalnim, malim nepočinstvima svakodnevice od običnog, najobičnijeg čovečića zdelana, do velikih, potmulih maglina metafizičkog zla, koje tutnji kroz vekove…
Od teoloških razmatranja, kroz teodiceju i privicije, od Svetog Augustina i „praroditeljskog greha“, od Knjige o Jovu do razapetog Hrista, do filozofskih teorija, Plotinovog neutralnog Jednog, „dobrog boga“ kod Lajbnica i Dekarta do „zlog demijurga“ kod Siorana, od Rusoove zločeste civilizacije do „arogantnog i uzvišenog“ u nacističkoj ideologiji, do „ogoljenog, svakodnevnog, sumornog i banalnog“ Hane Arent, od Pesoovog Đavola koji je „večni drug“, kafkijanske neumitne patnje ili Bodlerovog, ipak lepog „cveća zla“, od večnog rata, gladi i smrti do zlodesti tehnologije modernog doba… e do ove predistopijske ere, u kojoj još uvek postoji dan kojim se podseća na Holokaust, dosada izveden, jedan od najvećih do tančina tehnološki organizovanih zločina u sumornoj istoriji čovečanstva. Od podsećanja na Holokaust do zla novog veka i odjeka njegova, zla negiranja. Od ideološkog utemeljena zla ruskog Gulaga i zle pameti da se on opravda.

Karl Jaspers: ,,samo je po sebi zlo negirati zlo, ili opravdavati njegovo postojanje.”

Slavni Upitnik Marsela Prusta, koji je 1890. godine nastao iz mondenske potrebe evropskih tinejdžera da odgovarajući na pitanja oforme Spomenare, veseli u uverenju da to nije samo zabave radi, već i da potkrepe ego i osnaže temelje svojih budućih intelektualnih aktivnosti, kasnije je ušao u anale pre svega evropskog novinarstva , jer su po uzoru na francuskog TV voditelja Bernarda Pivota, mnogi od viđenijih novinara modifikovana pitanja koristili kao deo intervjuisanja mislioca, svetskih političara i viđenijih ličnosti epohe, ne bi li osvetlili bolje ne samo njihove profesionalne aktivnosti nego i težnje, želje i karakterne osobine, njihov mali psihološki kroki. I danas je aktuelan, od magazina Vanity Fair, koji ga kao redovnu rubriku štampa na zadnjoj strani, do vrsnog ruskog novinara Vladimira Poznera, čiji se svaki intervju sa značajnim misliocima ili javnim ličnostima obavezno završi sa deset modifikovanih pitanja iz Prustovog Upitnika. Za sve je poslednje deseto pitanje uvek isto, bez obzira na njihov religiozni status, a više kao čisto filozofska forma: „Kad stignete pred lice Boga, šta ćete reći?“ Intervjuišući sebe neizbežno stigoh i do ovog pitanja i ma kako odgovore na druga pitanja voljno ili nevoljno menjam, ovde bih uvek nepopularno odgovorila pitanjem „Čemu ZLO?“

A šta biste vi rekli??

Ostavi komentar

  • (not be published)