O nekim tajnama Prvog velikog modernog rata pokušavao je da nas pouči Dobrica Ćosić u svom romanu „Vreme smrti”, ali romansiranje istorije skoro nikada nije uspešno. Pisanje romana je kreativni čin, zahteva malo mašte, a

Da li mi zaista želimo da se menjamo i da li želimo da nam bude bolje? Siguran sam da većina želi da svima bude bolje, dok neka manjina želi da samo njima bude bolje, a

Svako od nas u svom rodoslovu ima bar jednu hrabru i jaku ženu koja nije prihvatala nametnuto, koja se na svoj način, sebe radi i radi života svojih potomaka, borila i osvajala nove slobode, a

Priču o zagonetnoj zemlji zaboravljenoj i od najbližih suseda, ostavljenoj da odumre kao bolesno tkivo moderne civilizaciјe, pročitao sam u arhivskom primerku nekada tiražnog magazina koji sam proпašao u velikoj Univerzitetskoj biblioteci. Magazin ne postoji

Da bi se u dve reči opisali vizuelni prikazi autodestrukcije, pljačke i nemara koje su na fotografijama zabeleženi, savršeno odgovara ovaj pozajmljeni naslov. Mislim da se snimljeni detalji mogu uklopiti u neku estetsku kategoriju, a

Zemlja u kojoj sam rođen izgrađena je na temelju viševekovnog suživota naroda koji su je stvarali. Iako naša novija istorija deluje i priča drugačije, narodi bivše Jugoslavije vekovima žive jedni pored drugih. Nekad zajedno, a

Bio je 29. novembar. To je bio taj veliki praznik, Dan nekadašnje SFRJ. Imali smo Republiku sa narodima, a onda su narodi hteli da postanu Republike. I dobili smo to što smo dobili. Svi. Da

Penziju sasvim sigurno neću dočekati, ali prijatelji mojih godina koji sticajem raznih okolnosti odavno ne rade, žale se da sebe ne doživljavaju kao nekog ko više nije „upotrebljiv” u nekom radnom procesu. Kažu: da, ja

Bio je topliji nego inače taj 2. februar 1992. godine u Pragu. Mnogo sam vremena provodio napolju nasumično šetajući gradom. Velike destinacije bih prelazio metroom, a onda pešice po delovima grada koji bi me posebno