Uopšte nije šala kada kažem da je naša prava domovina Banatska vojna granica. Ko sumnja u to, a bar malo poznaje istoriju ove ravnice, neka pokuša da zamisli na šta bi ličio život u Banatu

Baba je pravila lebac jedared nedeljno. Kad ga umesi u velike naćve, budu dve mere, taman za nas. Nije to bio običan lebac. Modla je bila najveća šerpa što smo imali, šta ja znam kol’ko

Izela vas kafana i vino i tambure baš ste našli naslavu da se oždrljekate i to o’ma zajtra sa službe pa u kafanu kako vas nije sramota da vas gledu deca sringišpila di lumpujete meni

Kada smo se u ono srećnije vreme pakovali za odlazak na more, u torbu bi se obavezno ubacivala i neka knjiga. Za nedajbože, ako bi na plaži zavladala nepodnošljiva dosada ili pala kiša i poremetila

Markus Aurelijus, veliki rimski imperator sažeto je rekao sve što treba da znamo: Čovekov život je ono što njegove misli naprave od njega. Kakve su misli u glavama prosečnih gledalaca obojenih televizija, konzumenata rijaliti programa,

– A gde je moj deo? – urliknuo je čova sa kratkom cevi u ruci, upavši u samo srce merkantilističke organizacije zvane Srpska pravoslavna crkva. U Patrijaršiju. Znao je dobro gde je trezor sa konvertibilnom

Za sve nas, civilizovane i moderne ljude laž je nešto nepošteno, nemoralno, nešto što ne bi trebalo da bude svojstveno pomenutom statusu. Ipak, svedoci smo da je laž sveprisutna u našim životima, skloni smo da