Vanish, Cherry, Falling, Milk

Mima Gavrilov
Objavljeno 31.08.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 4 mins

Da serije snimljene poslednjih godina pružaju veću karakternu šarolikost ženskih likova, nije novina. Pored izuzetne „Sluškinjine priče” koja u centar stavlja antiutopijsku mogućnost retradicionalizacije patrijarhata u najmalignijem obliku muške opresije, osvanule su i neke drugačije serije.

Ovog puta večito rezervisan teren, barem kada je reč o trileru i krimi misteriji kao žanrovskoj odrednici u kojoj su skoro po pravilu ti slojevito-karakterni likovi rezervisani za muške uloge, ženski likovi, sve češće dobijaju primat. Prvo se pojavila sasvim drugačija serija „Killing Eve” koja iz temelja menja „ustaljeni sistem” u kojem su glavni „pozitivci i negativci” uvek muškarci.

Novo ostvarenje Žan-Mark Valea, reditelja nagrađivane serije „Big little lies”, prevedene kao „Nevine laži”, takođe je ekranizacija bestselera. Reč je o seriji „Oštri predmeti”, adaptiranog romana Džilijen Flin, u kojoj glavnu ulogu tumači talentovana Ejmi Adams. Flin je već nadaleko poznata upravo po promeni fokusa sa muških likova na ženske, kojima dodeljuje vrlo kompleksne uloge, stvarajući zanimljive i nesvakidašnje psihološke portrete žena koje prave iskorak od očekivanih stereotipa.

Kamil Parker (Ejmi Adams) je novinarka alkoholičarka, koja dobija zadatak da napiše reportažu o dvostrukom ubistvu devojčica u svom rodnom gradu u Misuriju. Traumatična sećanja na burno proživljeno detinjstvo uz neurotičnu majku, previše flegmatičnog očuha i prerano preminulu sestru Merijen, Kamil suočavaju sa sopstvenom fragilnošću i autodestrukcijom vezanom za alkoholizam i samopovređivanje.

Serija obiluje odličnom glumom. Pogotovo se ona odnosi na Ejmi Adams, koja izvanredno tumači lik traumatizovane osobe kojoj je sopstveno telo poligon ili platno trauma i bola po kojem urezuje reči, a te reči ujedno predstavljaju i uvid u traumatičnu prošlost, ali i simbolično rešenje. „Oštri predmeti” jesu prilično spori, što je donekle u saglasju sa jugom Amerike u kom je smeštena radnja serije i prilično učmalom varošicom koja živi od svinjokolja (opet simboličnog prikaza nevine žrtve).

Brojni su detalji koji imaju za cilj da ukažu na krivca, poput sasvim slučajno, i samo na tren vidljivo napisanih (mahom urezanih) reči koje predstavljaju ključ. Takođe simbolična je česta upotreba zelene boje koja ima za cilj da naglasi nevinu dečiju žrtvu koja je poput nesazrelog ploda „otkinuta” prerano.

Ključna ideja serije odnosi se na porodično nasleđe u vidu nasilja koje se prenosi „s kolena na koleno” i koje potvrđuje devizu da nasilje rađa nasilje, bilo prema samom sebi, (poput Kamile) ili prema drugom. Poslednja epizoda je nadomestila statičnost prethodnih sedam i donela prilično neočekivano finale. U „Oštrim predmetima” skoro sve je prikriveno, zamaskirano, izveštačeno s ciljem da ukaže na dvoličnost uljuljkanog gradića.

Serija u fokus stavlja vršnjačko nasilje, edukativnog je karaktera jer nakon svake epizode postoji informacija o adresama i telefonima na koje možete da uputite one za koje znate da se samopovređuju.

I teška srca vam neću ispričati ko je ubica.

Ostavi komentar

  • (not be published)