Ovogodišnji, peti po redu PAFF festival doneo nam je pravi „biser sa Jadrana”, a reč je o dokumentarnom studentskom filmu „Majči”, hrvatskog reditelja Josipa Lukića, prikazanom na još nekoliko festivala, na kojima je „pokupio” i neke od nagrada, više nego zasluženo.
„Majči” je portretni dokumentarni film koji pleni svojom neverovatnom iskrenošću i spontanošću. U toku nekoliko letnjih dana u Splitu, reditelj Lukić razgovara sa svojom majkom apsolutno o svemu. Bez ustezanja, Lukićeva majka odgovara na sinovljeva pitanja o svom seksualnom životu i svojoj intimnoj prošlosti, porodičnim tajnama i pretrpljenom bračnom nasilju, bez trunke iskliznuća u bilo kakvu patetiku.
Film je ujedno i oda majci koja odbija da u vlastitom životu igra dodeljenu ulogu žrtve, već oslikava jednu jaku, borbenu i harizmatičnu ličnost koja osvaja svojom toplinom, humorom i visprenošću.
„Majči” je intimna ispovest koja i samom reditelju služi kao svojevrsna psiho terapija u kojoj se on suočava sa demonima prošlosti skrivenim u primorskom splitskom krajoliku.
Nesvakidašnje je videti, barem kada je o dokumentarcima reč tu količinu iskrenog odnosa majke i sina, pogotovo što je ovakva bliskost „netipična” za Balkan. Trenuci u kojima majka Dragica otvoreno priča o svojim seksualnim iskustvima nakon razvoda sa Lukićevim nasilnim ocem, pružaju i jednu feminističku dimenziju filmu u kom majka sinu priča iz pozicije žene koja nije isključivo majka već i seksualno biće.
Film odiše toplinom i ljubavlju. Sve vreme imate utisak da prisustvujete stvarnom životu i stvarnom razgovoru Dragice i sina Josipa ili Dragice u razgovoru sa komšinicom u kojem one komentarišu njihovo poimanje homoseksualnosti i erotike.
Humor je nezaobilazni element tokom skoro pa svakog kadra i upravo zahvaljujući stalno prisutnom humoru koji obiluje njihovim svakodnevnim razgovorima i one traumatične teme lakše možemo da „progutamo”.
Postoji sjajna paralela u filmu između Tuđmanove politike i nasilja koji je majka doživljavala u prethodnom braku, gde je nasilnik u vidu oca sinonim „destruktivne politike” samo na mikro planu.
Lukić je uspeo da svojim filmom uputi kritiku i večitom „tradicionalnom tolerisanju nasilja”, bilo da se radi o pojedincu ili jednoj državi.
S tim, što je „Majči” super heroina.
Kao i mnoge druge mame.
