Mizoginija nikad nije finija

Objavljeno 15.09.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

Seksizam u svakodnevnom jeziku i govoru ogleda se u primerima korišćenja muškog roda kao generičkog, u kom je žena, njeno zanimanje ili njena titula oslovljavana u muškom rodu. Domaćica je žena koja se „bavi kućom”, gaji decu, kuva ručak, pere, pegla za dž. Domaćin je gazda, „glava” kuće. Domaćica je besplatna radna snaga, domaćin sedi u čelo stola i čeka da mu domaćica sipa supu. Naravno, onu domaću. Mnogima je nekako „manje prirodno” ako kažete psihološkinja, pedagoškinja, sociološkinja. Sekretarica nema tu „ozbiljnost” kao reč sekretar. Sekretarica je sinonim za vrlo „poslušnu” ženu koja bespogovorno sluša „mudrog” direktora. Sama profesija sekretarice svrstava se u one sa dozom manjkavosti morala. Slično kao što se doživljavaju nažalost i glumice. Ali zato baba-sera je uvek baba-sera. Za čistača toaleta nećete reći deda-sera, već čistač. Ako ogovarate nekoga nazvaće vas strinama i tetkama. Starije neudate ženske osobe su baba-devojke. Muškarci su jednostavno uvek neženje, pa to neženje zvuči nežno, lirski, dečački nevino. Ne postoji prostitutka u muškom rodu, već žigolo, reč koja zvuči skoro egzotično i avanturistički. Švaler je baja, švalerka je kurva. Sponzoruše, pevaljke, radodajke, kurve. Sponzor je onaj koji obiluje novcima, a kurvar nije pandan kurvi, već opet ima skoro pa pozitivnu konotaciju, slično kao ženskaroš. Zanimljiva je činjenica kako upravo mnogim ženama smeta i zvuči rogobatno taj rodno osetljiv jezik. Arheološkinja će delovati nedovoljno „stručno i ozbiljno”. Bibliotekarka nije tako ozbiljna profesija poput bibliotekara, jer bibliotekarka je Olja Milanoska, nosi kratku suknjicu, vrcka dok hoda i za njom balave male Perice. Ako je žena nervozna, uvek je ili u „onim danima”, što znači nije staložena i racionalna, ili je „nedojebana”, ili ako je starija „drma je klimaks” (što znači nadrndana, spečena i opet nedojebana, zauvek). Neudate mlađe žene su udavače, to su koke koje idu u „lov na muža”, singl muškarci su neženje i simpatični „večiti dečaci”. Uvek će se psovati majka, sestra, jer nama je „jebanje majke” skoro pa pozdrav. Seksualni čin u pežorativnom kontekstu kao agresivni čin „prevaspitavanja” normalizovan je i uključen u svakodnevni govor. „Jebem ti mater”, kada se iznerviramo ili „U pičku materinu” kada nešto ne krene kako treba, retko ko doživljava kao problematični i seksistički iskaz. Zloupotreba ženskog polnog organa vidljiva je svakog dana. Zgodna devojka je „dobra riba” što je sinonim za „dobra pička”. Zgodni muškarci su frajeri, dase, baje, jebači. Ako su previše osetljivi onda su „plačipičke”. Kada se rode ženske bebe, one su popišulje, dok su muške bebe mali junaci, naslednici, budući frajeri i jebači. Ako su pokvareni, nedovoljno hrabri mogu da budu samo pederi, što je najveća uvreda. „Ne budi pička”, „Ne budi peder”, a sve ostalo nije tako strašno. Postoji i poređenje sa muškim polnim organom kao sinonimom za glupost, što ide u prilog tome kako ni muškarci nisu izuzeti od seksističkog govora, ali žargonski govor prvenstveno ide u prilog i dalje patrijahalnoj svakodnevnici mizoginije. Nekim ženama će možda imponovati ako ih muškarac oslovi sa „devojčice” ili „mala”, doživeće to skoro pa kao kompliment, isto kao što nažalost mnogim ženama neće smetati oslovljavanje u muškom rodu kada pričamo o ženskim profesijama. Jer to je tako benigno. Da, benigni seksizam. Svođenje odrasle žene na nivo deteta, umanjuje njenu bitnost, ozbiljnost, a profesija koja je isključivo rezervisana za muški rod kao generički, čini da se sve te žene: psihološkinje, antropološkinje, filološkinje, filozofkinje, biološkinje, geografičarke, matematičarke, programerke, dizajnerke, inženjerke, istoričarke, advokatice, lekarke, etnološkinje, naučnice, likovne umetnice, kustoskinje, sportiskinje i druge, učine nevidljivim. Jer nema se dovoljno vremena, treba ručak skuvati, zimnicu napraviti, decu nahraniti i mužu noge oprati.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

3 Comments to: Mizoginija nikad nije finija

  1. Aleksandar

    septembar 15th, 2017

    Ovo je tekst samo radi teksta. Nabacano bezveze, i totalno neiskreno. Dok mnoge organizacije dobijaju ogroman novac za ovo sr*nje, nisam ubeđen da je autorka plaćena za ovo. Čini se da se autor(ka) samo savija pod naletom nekih proEU vetrova. Perjanice polne ravnopravnosti u našem selu zasigurno uživaju u ljubavi i pažnji koju zavređuju kao žene, majke, koleginice i prijateljice, punopravno su uvažavane i pored emancipacije koja im je darovana od malih nogu. Ali, da bi se luftirao otvor govornpog aparata i iz želje da se bude veća žena od žena i veći muškarac od muškaraca, potrebno je primeniti navalentno naturanje nepostojećih problema, a to je valjda cilj sam po sebi (i za pare pro-zapadnog porekla). Možda da napravite paradu ponosa ugroženih dama u BG-u? Tamo ne bi bila ni jedna mrsomutkinja i kurtzosvirkinja iz ove plejade, već one čiji su životi ugroženi u vlastitim kućama i od vlastite porodice. Njima nije bitno da li su mame, roditelj 1 ili 2, ili nešto treće, već im je bitno da imaju ono s čime se feminist(k)i(nje) sprdaju svakodnevno, a to je – normalan život…

    Odgovori
  2. George Weifert

    septembar 15th, 2017

    Mislim da je upravo zbog toga – normalnog života svih žena – ovaj tekst i napisan…

    Odgovori
  3. Mina

    septembar 16th, 2017

    Aleksandre, ako nisi već, pročitaj recimo ovu vest, pa onda dođi da nam kažeš da li i dalje misliš da je borba za ženska prava prevaziđena i da je “luftiranje govornog aparata“.

    https://www.theguardian.com/commentisfree/2017/feb/14/pregnant-women-hosts-anti-choice-republican-dystopia

    Dakle, kongresmen, u 21. veku, predlaže i izdejstvuje anti-abortus zakon, i izjavljuje da telo žene nije njeno, ono je samo domaćin.
    Alo.
    Ako si ok, sa njegovim stavom, onda itekako žene imaju mnogo borbe ispred sebe. Ako nisi ok sa njegovim stavom, onda imamo zajedno još mnogo borbe za ženska prava. Dakle, “ne luftiraj govorni aparat bezveze“, uključi mozak, razum, osećajnost i empatiju, ako imaš.

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)