Spiritualistički vodič kroz galaksiju

Mima Gavrilov
Objavljeno 24.08.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 3 mins

Kada bih pravila listu najboljih pet filmova, zapravo filmova koji su ostavili najači utisak, sto posto bi dva mesta (nebitan redosled) pripala Virovoj „Obali komaraca” i Skorsezeovom „Taksisti”. Zanimljivo je da je scenario za oba filma napisao Paul Schrader, kojem je „Taksista” bio prekretnica u karijeri.

Još jedan filmski dragulj ovog scenariste, takođe zaduženog i za režiju filma, nalazimo u njegovom poslednjem delu: „First Reformed”. Glavnu ulogu tumači uvek dobri, ovog puta izuzetan Ethan Hawke uz Amandu Seyfried i Cedric Kyles, poznatijeg kao Cedric the Entertainer.

Ethan Hawke tumači lik protestantskog sveštenika koji se za ovaj poziv opredelio posle lične tragedije u kojoj je izgubio sina u ratu. I poput Trevisa Bikla iz kultnog „Taksiste” i Ernst Toller (Ethan Hawke) suočava se sa dubokom egzistencijalnom krizom, tonući sve dublje i dublje u očaj jer stvarnost koju otkriva ne daje baš nadu u čovečanstvo.

Sam Schrader kaže da je bio inspirisan filmom „Ida” Pavela Pavlikovskog, kao i Bergmanovom „Zimskom svetlošću” koja pripada njegovoj „trilogiji o veri”. Ipak ključ filma leži u direktnoj referenci sa Bresonovim „Dnevnikom seoskog sveštenika” jer se obojica sveštenika suočavaju sa sumnjom u vlastitu veru, bolešću i alkoholizmom kao jedinom „utehom”.

Paul Schrader ovim filmom ispituje i sopstvenu prošlost i sećanje na detinjstvo provedeno pod okriljem protestantske vere. Zapravo je „First Reformed” spiritualističko putovanje kroz moralnu dilemu i večitu sumnju u postojanje Boga. Da li bi zaista Bog, ukoliko postoji, dozvolio toliku destrukciju i takvo posrnuće? Simbolično, ovde je zemlja i svet koji naseljavamo zapravo odraz nepostojanja Boga i božanskog, jer je čovek svesnim uništavanjem i zloupotrebom prirode, odrekao se i onog potencijalno božanskog.

Film ima jednu finu suptilnost pomešanu sa neočekivanim obrtima, spiritualnost i specifičnu „severnjačku” atmosferu koja krajnje namerno treba da „zaliči” na Bergmanov intimni svet.

Obilje simbolike primetno je i u svesnom izboru imena vernice Meri, koja, gle slučajnosti tumači lik trudnice koja u svetu destrukcije, klimatskih promena i apokaliptičnog kraja, koji, ukoliko ne budemo uspeli da zaštitimo prirodu, u budućnosti se „smeši” , nosi moguće zrno nade u izbavljenje čovečanstva.

I da nije blago konfuznog i krajnje naglog završetka filma, „First Reformed” bi zasigurno ušao u antologiju filma.

A sasvim je moguće da su ti nagli i česti rezovi urađeni sa namerom da „naprave mesta” za duhovno u nama.

I da tišina progovori.

PRETHODNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)