Roza za devojčice, plava za dečake

Objavljeno 18.08.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 6 mins

Stereotipi vladaju. Kako se nositi sa njima i kako ih pobediti kada od malih nogu slušate rečenice: „Roza boja je za devojčice, plava za dečake, devojčice su emotivne, dečaci ne plaču”? Prodavnice igračaka se dele na odeljke sa igračkama za devojčice i igračkama za dečake. Postoje „ženske” igračke poput : roza pegli, roza kuhinjica, veš mašina, seta za ulepšavanje, dasaka za peglanje i obaveznih beba u roza kolicima. Od malih nogu sve devojčice se „kroz igru” uče da je biti mama must have svake sezone. Igračke mikroskopi, male laboratorije, detektivski kompleti i razni alati, dinosaurusi, transformersi, roboti, autići i sve što podstiče motoriku pored nezaobilaznog oružja nalazi se na „muškim” policama u prodavnicama igračaka. Jer on-da-brani, ona-da-rađa. On da popravlja i „majstoriše”, ona da kuva, pere, pegla, eventualno da se „ulepšava”. Devojčice odrastaju uz reči: „Budi slatka mamina/tatina princeza”; pasivne Diznijeve princeze su im nametnuti modeli kojima će težiti. Devojčice koje igraju fudbal, nose kratku kosu, nisu dovoljno ženstvene nazivane su „muškaračama”. Dečaci koji se igraju lutkama su „pederčići”. Od malih nogu uče nas jasnoj podeli i društveno nametnutim ulogama. Kada porastemo najnegativnija karakteristika koja može da se dodeli muškarcu kada nije „dovoljno hrabar” je da mu se kaže „Ne budi pička”. Mada je zanimljiva činjenica kako upravo te „pičke” koje su sinonim za kukavičluk i slabost donose na svet bebe – buduće „princeze” i „vojnike-ratnike” u neopisivim bolovima koje pripadnici „plave boje” da ikako mogu da dožive izvršili bi momentalno i kolektivno samoubistvo.

Kada odrastate jako je važno ako ste „roza princeza” da budete lepa i negovana. Držite dijete, nemojte se ugojiti, budite slatke, napućenih usana, poželjne i uvek raspoložene. Sve je usmereno muškom pogledu, svi tinejdžerski i „ženski” časopisi prepuni su saveta kako da ga zavedete, kako da budete „prelepe”, zategnute, podmlađene, bez celulita i strija, izdepilirane u totalu.

Nikada nemojte stariti, jer je to bljak i fuj, ako se ne udate postajete već posle trideset i pete „baba-devojka”, dok će muškarac-samac uvek biti „dobra prilika” i čovek u „najboljim godinama” (makar imao i devedeset). Bulimije i anoreksije su „ženske bolesti”. Žensko salo i muško nisu iste kategorije, jer žena sa „viškom” je žena sa greškom, dok muškarac ima „simpatičan pivski stomačić”. Muške sede vlasi deluju muževno i oslikavaju „čoveka sa iskustvom”, njegove bore su nekako kul i dobro mu stoje, žene sa borama su matorke, izgledaju propalo i baš su se „zbabile”.

Sva sreća pa postoje oni koji se bore protiv stereotipa, bilo da se radi o svakodnevnici ili o popularnoj kulturi koja nosi vrlo veliku odgovornost jer svakodnevno utiče na milione ljudi. Jedan od dobrih primera je američka serija „Girls” mlade autorke Lena Dunham koja ujedno tumači i glavnu rolu u seriji čija je šesta sezona završena u aprilu ove godine. Serija je samo na prvi pogled „nešto nalik” „Seksu i gradu“ jer je glavnih junakinja-drugarica takođe četiri. S tim što je znatno realističnija, mada u njoj dominira ponovo privilegovana bela rasa (opet stereotip) jer su mahom svi likovi koji se pojavljuju u seriji-belci. Ono što ruši stereotip je insistiranje na obnaženom telu glavne junakinje Hane koja je poprilično „buckasta” i nije ono šta smo navikli da vidimo. Njeno obnaženo telo je parodija na sveprisutnu žensku golotinju koja se odobrava kada je „idealnih dimenzija”, seksi, privlačna i ponovo namenjena muškom pogledu (uglavnom). Lena namerno nosi odeću koja još više naglašava njene obline, (čitaj – debljine), eksplicitno je prikazana njena zadnjica koja je opozit svim „savršenim” zadnjicama filmske industrije. Pored toga što je napisana vrlo inteligentno, samokritično i sa odličnom glumačkom (ne toliko poznatom) podelom, serija ruši i ovaj nametnuti estetski stereotip i ako ni zbog čega drugog, vredna je upravo zbog ove činjenice.

Reklame su glavni krivci održavanju i negovanju stereotipa. U reklamama za deterdžente i ostale hemikalije  za „negu” domaćinstva isključivo uvek ćete videti žensku osobu dok će jedini muškarac koji će takođe koristiti ove proizvode biti animirani lik Mr. Propera, naravno naglašene muskulature. On je beo, on ide redovno u teretanu, zategnut je, nabildovan, sa osmehom na licu. Ispravan. „There’ s no clean like Mr. Clean”.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

One Comment to: Roza za devojčice, plava za dečake

  1. Lisa Hannigan

    avgust 18th, 2017

    I don´t know

    I don’t know what you smoke
    Or what countries you’ve been to
    If you speak any other languages other than your own
    I’d like to meet you

    I don’t know if you can drive
    If you love the ground beneath you
    I don’t know if you write letters or you panic on the phone
    I’d like to call you

    All the same if you want to
    I am game

    I don’t know if you can swim
    If the sea has any draw for you
    If you’re better in the morning or when the sun goes down
    I’d like to call you

    I don’t know if you can dance
    If the thought ever occurred to you
    If you eat what you’ve been given or you push it ’round your plate
    I’d like to cook for you

    All the same I would want to
    I am game

    If you walk my way
    I could keep my head
    We could creep away
    In the dark or maybe not
    We could shoot it down anyway

    Ne znam

    Ne znam
    pušiš li
    šta
    u kojim
    zemljama
    bio i
    ako osim svog
    govoriš
    druge
    jezike
    poželeću
    da te upoznam

    Ne znam
    voziš li
    osećaš li
    tlo
    pod nogama
    ali ako pišeš pisma
    javljaš na
    telefon
    nazvaću

    Sve je isto
    ako zaista
    želiš
    da bude
    Igra

    Ne znam
    plivaš li
    je li ti more
    crtalo
    šta
    osećaš li se bolje
    izjutra
    ili predveče
    bez obzira
    javiću se

    Ne znam
    igraš li
    ili se igraš
    ako ti je
    ikada
    palo na pamet
    kuvaću

    Sve je isto
    ako zaista
    želim da bude
    Igra

    Ako koračaš
    mojim
    putem
    pokušaću da
    zadržim
    pogled u
    mraku
    možda
    ne
    ali će nam pogledi
    biti na
    dole
    svakako

    Lisa Hannigan
    Kantautorka iz Irske
    Nastupala u Srbiji 2015. i 2017. godine, obavezno u martu, na Beogardskom irskom festivalu u Domu omladine i Novom Sadu, 2015.

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)