Princeze na zrnu praška

Mima Gavrilov
Objavljeno 11.08.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

Čuvena irska pevačica Šinejd O’Konor pre nekoliko dana je putem društvenih mreža podelila sa svetom dirljiv i potresan video u kom govori o problemima vezanim za svoje narušeno mentalno zdravlje. U videu pominje tešku usamljenost i napuštenost, strah od samoubistva i uopšteno celokupan teret koji sa sobom nose osobe koje pate od ove bolesti. Sama pominje nekoliko puta da je ona samo jedna od milion, milion onih koji pate poput nje. Bogatstvo, slava, uspeh, talenat nisu nikakva garancija. I kao i uvek kada se radi o „zvezdama” javiće se neki „umni lik” koji će komentarisati kako „lako je njima” jer imaju sve. A pre nekoliko dana takođe, na kanalu National Geographic premijerno je bio prikazan odličan dokumentarac o princezi Dajani, pod imenom „In Her Own Words”. U njemu „narodska princeza”, kako su je nazvali u medijima još početkom osamdesetih godina prošlog veka, govori prvenstveno o turbulentnim stanjima u kojima se nalazila dugi niz godina; o svojoj anksioznosti, depresiji, bulimiji i drugim psihičkim poremećajima. Ali „lako” je bilo njoj jer bila je princeza. Da nije bila princeza koju su nemilosrdno lovili lešinarski nastrojeni paparaco „novinari” već običan anonimus, bila bi verovatno i dalje živa.

U našoj sredini nema mnogo pravih princeza (ima nekoliko vila, a znam i jednu sirenu), ali mnogo je onih hronično depresivnih, anksioznih, izjedenih stresom, „izludelih” usled hormonskih terapija, bipolarnih, blago neurotičnih i svima im je zajednička upravo ta usamljenost sa kojom se susreću i „zvezde” i princeze. I dalje se ova stanja ne uzimaju dovoljno ozbiljno i mnogi će nečiju depresiju i anksioznost okarakterisati kao „imaginarnu bolest”. A upravo te „imaginarne” bolesti često budu i najdestruktivnije. Većina neće potražiti stručnu pomoć, jer usled mizernih plata koje ne pokrivaju ni elementarne potrebe, neće većini ostati dovoljno za lečenje elementarnih mentalnih nepogoda. Većina će zanemarivati svoja stanja, većina će se možda navući na lekove za smirenje, i većina će o svojima stanjima ćutati. Što znači da će trpeti, a trpeti je mukotrpan proces. Osobe koje pate od psihičkih bolesti nose u sebi jedno ogromno nevidljivo čudovište koje ih izjeda iznutra. To čudovište je neuhvatljivo, menja oblik, boju i jačinu svoga vriska. Steže vas i ne pušta. Ne postoji garancija da ga nećete nikada sresti. Kada se sa njim sretnete možete ga držati donekle pod kontrolom konzumiranjem određenih lekova, ali postoji velika verovatnoća da će vas ta „lekovita” terapija uzombirati, otupeće vam čula, energija će vam se drastično smanjiti. Možda se treba sprijateljiti sa svojim čudovištem, preći sa njim na TI, voditi ga na piće, sladoled ili u pozorište. Ne treba ćutati o njemu, naprotiv pričajte o njemu svima. Kada ga demaskirate i razložite na delove, dodelite mu adekvatne nadimke, donekle ste ga ukrotili.

Otuđenost je bolest savremenog čoveka. U moru imaginarnih, virtuelnih prijatelja sa kojima se povezujemo preko društvenih mreža i dalje smo sami i sve više usamljeni. Mobilni telefoni su napravili imaginarne zidove, svi hteli-ne hteli postajemo zavisni, navučeni gram, po gram na Instagram, viber, lepimo stikere umesto verbalnih poruka uživo, postajemo ovisni od „društvenih” mreža, koje umrežavaju gomilu usamljenih ljudi čineći ih još otuđenijim. Šinejd je upravo preko svog FB naloga pokušala da pozove u pomoć. Umesto stvarnim prijateljima koji su je očigledno napustili uputila je apel svojim „fanovima” i upravo zato što je ona Šinejd podigla se virtuelna prašina i kakva-takva briga oko njenog duševnog stanja. Isto tako žalićemo ponovo za nesretnom princezom Di koja je živela u začaranom zamku anksioznosti i depresije, jer obe dolaze iz celebrity dimenzije. One druge, nepoznate i anonimne nećemo primetiti. Njihov glas nećemo čuti jer će biti utišan na minimum i prigušen krik.

PRETHODNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)