Svaki dan smo bliži suncu. Ti i ja.

Nemanja Terek
Objavljeno 11.06.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Nedelja, 4. jun 2017. g.

Posle dugo vremena, danas veoma kasno ustajem. Nedelja. Tijana još uvek spava, pa odlučujem da prvo prošetam pse, pa da tek onda skuvam kafu.

Sedim na klupi i na telefonu čitam novu „bravuru” novinarstva lokalnog prorežimskog kvaziportala, koji još jednom podseća da je u ovoj zemlji OK provući bilo koga kroz blato, koristeći pritom nula činjenica, jer ukoliko činjenice nisu na strani vlasti – utoliko gore po činjenice.

Naravno, ništa nije slučajno. Eto, baš danas su izbori za MZ Kotež, koji su postali bitni onog sekunda kada se prvi put spomenulo da bi opozicione stranke u našoj varoši mogle zajedno da pokušaju da motivišu sugrađane da pokažu vlasti šta o njoj misle, pa makar i na nivou mesne zajednice. Uzburkale se strasti. Onoliko.

Skuvao kafu, a i Draga se probudila. Ti retki trenuci potpunog mira i opuštenosti, bez bilo koje obaveze, zaista pune baterije.

Kasnije uz kafu sa prijateljima saznajem da su biračka mesta na Kotežu otvorena bez UV lampi i sprejeva, ali hej, zašto je to tako veliki problem? Zar mora da bude regularno?!

Po ko zna koji put razmišljam jesu li prijatelji čije adrese više nisu u Srbiji pametniji od mene? Ipak, veče na privatnoj zabavi, uz neka poznata lica iz ove varoši i prijatnu muziku tamburaške bande Ljube Živkova, podseti me na rečenicu koju Tijana često govori: „Nije bitno gde si, nego s kim”.

Sad već brojim. Još dvadeset dana.

Ponedeljak, 5. jun 2017. g.

Još jedna nedelja počinje uobičajnim ritualom. Šetnja pasa, kafa. Posao. Luksuz mogućnosti da jedan deo posla mogu da završavam van kancelarije svakako ima svoje prednosti i mane. Svi oni koji sede u kancu od sedam do tri ili od devet do pet lako će prepoznati sve prednosti…

Ipak, ponekad mi nedostaje kontakta sa ljudima. Nije sve u ekranu laptopa i mailovima. Čekam sutrašnji dan. Veći deo radnog vremena provešću na radionici naprednog AdWords oglašavanja, koju će u Beogradu držati gospodin Varga, AdWords mađioničar iz Hrvatske. Uvek me raduju ovakve stvari. Osim novih iskustava, srećan sam i zato što ovakvi skupovi uvek pokažu da bistrooki ljudi, posebno u svetu biznisa, odavno nisu zaintresovani za granice i odnose koje nam grade oni vode naše zemlje. I hvala Svetoj Kravi da je tako.

Večeras će Boki i Ema pokazati da je moguće napraviti nešto lepo, uprkos svim smetačima. Kažu da svaki čovek treba da ima svoju kafanu. Jedna bašta vraća malo gradskog duha ovoj varoši. Radujem se. I zbog njih i zbog Varoši.

Još devetnaest dana.

Utorak, 6. jun 2017. g.

Kada je Google u pitanju, on svakako uvek zna više o tebi nego što ti znaš o njemu. Još jednom sam potvrdio ovu činjenicu i danas na radionici naprednog AdWords-a u Beogradu. U najavi je ideja da će se i kod nas oformiti zajednica ljudi koji se bave ovim zanatom, kao što to braća Hrvati to imaju već duže vreme. Manje-više, za šta god se uhvatiš otprilike su dve godine ispred nas. Sad mi nešto Sanader pade na pamet…

Kad smo kod politike, raspustilo vođe u našoj varoši. Kvaziportali su zaboravili da objave ovu vest, ali eto, ipak se pročulo. Sad, je li zbog ćoravih kutija ili čega već, to još nismo saznali, tek nekima je raspust počeo ranije. Bilo kako bilo, očekuje se triumvirat. Pa nek’ nam je sa srećom. Preživelo je Pančevo i gore.

Još osamnaest dana.

Sreda, 7. jun 2017. g.

Tokom nedelje, često mi se spajaju dani. Današnji bi nešto mogao biti i zanimljiviji. Doduše, video sam se sa kolegama, da se presečemo gde smo i kuda dalje. Zadovoljstvo je kad radiš sa kreativcima i u lepom okruženju. Praviš planove i razmišljaš o tome kako da stvari budu još bolje. To je ovde na žalost postalo retkost…

Približava se i odmor, a sa njim još neke lepe stvari. Dani kojima se radujem i koje ću pamtiti. Onako, sa osmehom.

Još sedamnaest dana.

Četvrtak, 8. jun 2017. g.

Ako podvučem crtu ispod današnjeg dana, rekao bih da je bio opušten. Redovne obaveze na poslu i dosta sunca u ovom danu. Malo vesti, što mi izuzetno prija, moram priznati. Tijana je danas nešto ranije kod kuće, pa nam to ostavlja malo više slobodnog vremena. Uvek uživam u tome. U poslednje vreme mi upravo to nedostaje, da smo zajedno i „…tako da ništa…”, što kaže Tamina.

Spremamo se za more. I ono se približilo. Već lagano pravimo finalne planove i podešavamo navigaciju. Što se mene tiče, odmor počinje onog trenutka kad zatvorimo gepek. Sve ostalo je deo uživanja. Ove godine imam tri cilja: sunce, mir i jagnjeći kotleti.

Neke stvari su početkom godine, u zimu i kišu, delovale tako daleko. Kao da ih nikad neću dočekati. Danas mi je neverovatno koliko su blizu. Jednako neverovatno kao i to da će se uopšte desiti. Ne verujem u slučajnosti, ali neke stvari nemaju bolje objašnjenje.

Još šesnaest dana.

Petak, 9. jun 2017. g.

Petak. Radovao bih mu se i da sam na pustom ostrvu. Šta god treba da radim petkom, lakše pada. Danas je u najavi neplanirana poseta prestonici, koju ne volim, ali za neke stvari me ipak raduje kad sam tu.

Tijana je pronašla jednu haljinu, pa idemo da je ponovo proba. Baš je lepa. Duga. Bela. Ja idem samo da smetam. I da se smejem. Veliki, veliki osmeh.

Nekad mi bude žao kad sam u pravu. Ima ljudi koji razočaraju, na sitnicama, kad ne bi morali. Ljude treba ceniti prema postupcima. Posebno one koji tvrde da su prijatelji. Sve ostalo je prazna priča. Verujem i da svako ima svoj „kredit”, ali kad su neke situacije u pitanju, ostaje mi da sačekam, da se uverim. Nekad je sjajno biti sporedan igrač.

Ali što reče TBF: „Ništa mi neće ovi dan pokvarit”.  Samo veliki osmeh i petnaest dana.

Subota, 10. jun 2017. g.

Ovo nije zapis o ovom danu. Ovo bi trebalo da bude zapis o danima. Našim danima. Onim koje brojim i onim koji dolaze. Hvala Svetoj Kravi koja se postarala da neke stvari konačno dođu na svoje mesto.

Još četrnaest dana i doći će jedna subota koju ću pamtiti. Zahvaljujući dragim ljudima, ali pre svega zahvaljujući Tijani.

Jednom davno Tijana mi je objasnila da žardinjera može da posluži i da se na nju popneš, da te bolje čuju i vide, kad imaš nešto važno i lepo da kažeš. Neke sam „žardinjere” svojom greškom propustio, ali ne tako davno rekao sam Tijani da više neću propustiti ni jednu. Jer je život kratak, a i žardinjera je sve manje i manje.

Jednom kad se popneš na tu žardinjeru, svidi ti se pogled. Danas mogu da kažem da moja sreća ima ime. I prezime.

Trudiću se da joj posvetim i ovu subotu. I narednu. I sve naredne.

 

Autor je digitalni nomad, posebno zaintresovan za široku livadu digitalnog marketinga. Veruje u Google, a sve češće i Svetu Kravu. Sitan šraf u Agenciji Represent Communications.

Ostavi komentar

  • (not be published)