Časovi letnje dokolice

Nina Vlajković
Objavljeno 12.07.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 12 mins

Nedelja, 5. jul 2020. godine

Nedelja je u Banatu dan za tzv. rinflajš: kuvano meso, bareni krompiri i šargarepe i, bar kod moje bake, sos od kuvanog paradajza ili sos od mirođije. Supa se podrazumeva, baš kao i kolači, a prisustvo salate, turšije i ajvara diktira trenutno godišnje doba. Ručak je u podne, kašnjenja nema, a doručak se preskače.

Nedeljom ne radim ništa. Nedelja je čist hedonizam, stvorena je za opuštanje uz kolače u neograničenim količinama, telefonske razgovore, čavrljanje i ogovaranje sa prijateljima, planiranje i sanjarenje, maženje mačaka, film na kauču pored drage osobe, pranje kose i rani odlazak u krevet.

Danas sam konačno sredila kutije sa knjigama i spustila ih u podrum. Debeloj Beki sam napravila novi kutak za spavanje, a Soka ga je sama pronašla na veš mašini (jer, da, može joj se). Razmišljam šta sve treba da uradim ovih dana, a u glavi mi promaja.

Događaj dana: bakine i dekine komične bračne razmirice uz kolače na tuč i kafu.

Pesma dana: Lazy song – Bruno Mars

Ponedeljak, 6. jul 2020. godine

Prvo niko ne podiže slušalicu, a potom je zauzeto. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, javila se jedna iznenađujuće fina medicinska sestra (I guess), te sam uz izvinjenje otkazala testiranje na Covid 19. Italija je odredila obavezni dvonedeljni karantin par dana ranije.

Moj tromesečni boravak u gradiću Donoratiko na obali mora trebalo je da počne još 1. juna, a dočekaću 15. jul, dan kada će Italijani ponovo odlučivati o slobodnom ulasku u njihovu zemlju. R. lupeta kako mi je on „sredio” da ne odem, a na moje coktanje i kolutanje očima dobacuje kako sam baksuz i da su se peripetije dešavale i pred odlazak u Sloveniju prošle godine… Ima istine.

Svi pričaju samo o broju novozaraženih i umrlih. Baka mi ponavlja da se čuvam od „koronice”. Situacija je napeta i pojedini me ubeđuju da je bolje da ove godine nikuda ne mrdam. Zvala je tetka iz Ljubljane i savetovala me isto… Renovira se lokal ispod naše zgrade, buka dopire do moje sobe. Komšije treskaju vratima. Soka i Beka se jure po stanu. Ni sopstvene misli više ne čujem.

Zovu me drugarice na kafu. Upoznajem Azru, štene Šarplaninca staro tačno 35 dana. Tu su i Mia, maleni ši-cu, inače moje mezimče i Frensis, hiperaktivna zečica. Azra piški gde stigne, Mia je pasivno-agresivna prema njoj, a zeka skakuće po tepihu i izvodi akrobacije.

Događaj dana: neko mi je mahao sa suprotne strane ulice, ali nemam pojma ko, pošto nisam stavila naočare.

Pesma dana: Čudna šuma – YU grupa

Utorak, 7. jul 2020. godine

Budi me bol u leđima. Prva kafa mi je nikakva. Vreme je odvratno. U zgradi nešto smrdi.

K. je odlučila da otkaže ranije zakazanu proslavu zbog situacije sa virusom. T. ima problem sa komšinicom, stigle su i do suda. J. radi više nego što bi trebalo i ne uči dovoljno.

Čitam šta se dešava na Filološkom. Studenti su nezadovoljni, besni, razočarani, uvređeni. Saosećam sa njima… Svašta se piše, situacija je vrlo napeta, sistem očigledno ne funkcioniše (ili ga ni nema?) i samo je pitanje trenutka kada ljudi više neće moći da trpe. Društvo je apsolutno podeljeno na „naše” i „njihove”, na „ove” i „one”, ljudi koji su do juče najnormalnije sedeli zajedno sada više ne razgovaraju. To je slika Srbije danas.

Ne mogu više da sedim u stanu, grabim Jergovića sa police i odlazim na sportske terene. Jedna grupa igra košarku, druga trči, treća vežba. Deca igraju „između dve vatre”. Oseća se vetrić, miris Tamiša i čuju se razdračana deca. Idilu kvare samo komarci. Prolazi pored mene mama školskog druga i čudi mi se što sedim i čitam.

N. javlja da deda ima temperaturu. Paniči. Sedam na bicikl i nosim lekove koji im nedostaju. Vraćam se kući, a Maria Italijanka javlja da postoji šansa da ću moći da odem tek u avgustu…

Dan završavam uz maženje sa Bekom i neki film na TV-u. Naslonila se na moje noge i zaspala. Čujem je kako diše.

Događaj dana: glavna vrata Filološkog fakulteta obojena u pink boju.

Pesma dana: You’re all I want – Cigarettes after sex

Sreda, 8. jul 2020. godine

Prespavala sam dešavanja ispred skupštine u Beogradu. Kao i svakog jutra uz kafu, čitam šta prenosi Insajder. Emocije su mi pomešane. Ljudi uopšte ne razumeju šta je suština…

Ništa zanimljivo i važno se danas ne dešava. Ceo dan sam provela kod kuće uz seriju i dopisivanje sa prijateljima preko društvenih mreža. Čitala sam komentare o protestima. Kuvala sam paradajz čorbu. Deda i dalje nije dobro. Sutra će ići kod lekara. Zvala je M. da vozimo biciklove, ali možda je pametnije da neko vreme ne budem sa ljudima. Za svaki slučaj.

Događaj dana: Beka je cele noći spavala sa mnom!!!

Pesma dana: We’re not gonna take it – Twisted sister

Četvrtak, 9. jul 2020. godine

I danas su protesti glavna tema. Televizije prenose, „drveni advokati” objašnjavaju širokim narodnim masama šta se tu dešava. Apsolutno me ne zanimaju. Čitam ponovo šta su ljudi pisali po društvenim mrežama. Imam svakakvih komentara i reakcija i ponekad se pitam da li svi mi živimo u istoj zemlji.

I danas sedim kod kuće, svi rade ili uče, ja se dosađujem. Gledam oglase za posao i šaljem CV na dve adrese iz čiste znatiželje. Ne podnosim kad sedim besposlena i gubim vreme. Osećam se isto kao kada smo bili u kolektivnom karantinu. Da li ću otići ja u tu Italiju? Ta zemlja mi se sada čini toliko nedostižno. Sedim i čekam šta će da se desi.

Hranim mačke ispred zgrade i primećujem da je Mačkica dobro danas, mazi se i jede. Brinuli smo da je možda bolesna, dva dana je bila čudna.

Dan mi prolazi u čitanju, gledanju serije, lekcijama italijanskog i dosađivanju.

Događaj dana: (ne)protest.

Pesma dana: Here I go again – Whitesnake

Petak, 10. jul 2020. godine

Uspavala sam se. Soka šeta po meni i prede, traži da se mazi.

Sređivala sam plakar danas. Dosadan i zamoran posao koji podrazumeva izbacivanje svih stvari iz plakara, prebiranje i sortiranje, te na kraju vraćanje istih. Vadim kutije sa obućom; čizme i cipele idu pozadi, a napred sandale, patike i papuče. Koliko ja obuće imam, a jedva da išta nosim…

Deda je sve bolje, ali teško mu je da svo vreme leži i jede dijetalnu hranu. Stari ljudi su kao deca. Po svemu sudeći, nije korona. Tražim od M. da mi slika Azru. Maria javlja da je čula da će Italija promeniti propise i da ću moći da odem nakon 15. jula. Pita da li još uvek želim da odem.

Uveče je R. spremao kasnu večeru. Sa nama je žuti mačak iz komšiluka kog je prisvojio prošle godine i dao mu ime Sredoja. Trebim ga od buva, ampula ne pomaže.

Događaj dana: konačno sam našla farmerke (na dnu plakara) za koje sam verovala da su zaboravljene u Novom Sadu.

Pesma dana: Marlena – Bajaga i instruktori

Subota, 11. jul 2020. godine

Volim da ustanem između 8 i 9, tako imam ceo dan pred sobom, bez obzira na to što nemam nikakvih obaveza trenutno. Međutim, uspavala sam se ponovo…

Dok spremam ručak, čitam komentare i objave na Facebook grupi Studenti beogradskih univerziteta. Mladi pišu svašta. Teme su raznolike, a u poslednjih nekoliko dana visoko se kotiraju Covid 19, zdravstveni sistem u Srbiji, protesti u Beogradu, novinarstvo i izveštavanje za vreme protesta i održavanje ispitnog roka na BU. Više puta sam pala u iskušenje da se uključim u diskusiju. Još uvek nije jasno kako će se dalje odvijati ispiti na Filološkom. Kolege kukaju, nerviraju se, a ja shvatam da nisam zvala šaltere da pitam da li mi je stiglo uverenje da sam diplomirala. Pretoplo je danas i jedva čekam da uveče izađem iz stana. Razmišljam o nekom sladoledu iako sam ga danas već jela. U hotelu je baš dobar, naročito od lešnika.

Sunce polako pada i lakše se diše. Podižem roletne, a sunce baš prija sada. Mogla bih bicikl da provozam, recimo do Barande. Samo da pronađem ključ i krećem.

Događaj dana: bućkuriš od ručka je zapravo dobro ispao!

Pesma dana: mix pesama Coffee shop radio 24/7

Autorka je zanimljivo dosadni lik

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)