Senke nad Pančevom

Nikola Ćebić
Objavljeno 31.12.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Nedelja, 24. decembar 2017. godine

Nedelja je tradicionalno dan kada se najranije budim. Razlog za to je poseta Starom Buvljaku. Po mom mišljenju na Stari Buvljak ne vredi ići posle sedam sati pošto preprodavci rano zorom kupe najjeftinije, a najbolje stvari. Kao veliki bibliofil ja na buvljaku najviše kupujem knjige, ali primećujem da ljudi sve više na buvljaku kupuju garderobu, obuću, sredstva za ličnu higijenu, pa čak i hranu i, na moje veliko zaprepašćenje, lekove. To je prava ilustracija bede i nemaštine jednog dela građana.

Ipak ove nedelje nisam mogao da ustanem iz kreveta kako bi uživao u izlasku sunca na Bavaništanskom putu među polovnom robom iz svih krajeva zemlje. Uzrok premora je celonoćno gledanje svih epizoda (osim poslednje koja se emituje danas) popularne serije „Senke nad Balkanom”.

Na preporuku kolege odlučio sam da pogledam seriju o kojoj mnogi pričaju. Definitivno dobra kombinacija seksa, krvi i misterije. Ono što me je prijatno iznenadilo je vrhunska produkcija, pravi Rusi u ulogama Rusa, dobar scenario, priča koja uvodi ljude u jedan deo političke istorije o kojoj se malo govori i piše.

Prosto neverovatno. U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca dvadesetih godina dvadesetog veka cveta korupcija, država trguje drogom, nameštaju se poslovi podobnima, služba bezbednosti kontroliše praktično svaki segment privrednog i društvenog života. Zaključak koji se nameće jeste da nismo mnogo napredovali u poslednjih sto godina. I danas živimo u državi koja je trula.

Nedelja je dan za odmor. Trudim se da bude tako, ali teške teme se same nameću.

Ponedeljak, 25. decembar 2017. godine

Poslednji ponedeljak u 2017-toj godini.

Na raspustu se nastavnici u školama bave najnapornijim delom posla, a to je birokratija. „Reforma obrazovnog sistema” se kod nas kontinualno sprovodi već decenijama. Sa svakim novim ministrom dolaze nove „progresivne” ideje. U praksi to skoro ne znači ništa sem više birokratije. Dakle, treba napisati još nekoliko izveštaja i popuniti još nekoliko tabela. Naravno besmisleno. Posao nastavnika je vrlo odgovoran upravo zbog toga što ipak najviše zavisi od njegove savesti. Tendencija je da se vaspitanje kao, po meni, najvažniji deo obrazovnog sistema, potpuno marginalizuje.

Dakle, moj posao cele ove nedelje će biti vezan za održavanje velikog broj različitih sastanaka, sređivanje dnevnika i ostale dokumentacije. Meni lično naporno, ali i to se završi.

Utorak, 26. decembar 2017. godine

Kao predstavnik odborničke grupe odlazim na konsultacije sa predsednikom Skupštine Grada pred poslednju sednicu Skupštine. Na tom sastanku zastupam, izuzev sebe, još šest odbornika odborničke grupe „Slobodno Pančevo”. Na sastanku iznosim stav da će se započeti opstukcija rada lokalnog parlamenta ukoliko se ne povuku sa dnevnog reda dodatne tačke koje su planirane da budu uvrštene po hitnom postupku. Ovakva praksa je bila razlog zbog kojeg je kompletna opozicija napustila Skupštinu Grada dva puta u toku leta 2017. godine. Tada smo izabrali bojkot kao metod borbe. Cilj je kratkoročno bio potignut, međutim izgledalo je da će se praksa dodavanja raznih odluka na dnevni red uoči sednice ponovo ustaliti. Ovoga puta bili smo spremni da iskoristimo sva sredstva koja su nam na raspolaganju i sva prava koja su predviđena Poslovnikom o radu.

Ovakav naš stav je, po svemu sudeći bio iznenađenje za vladajuću stranku. Sa sastanka odlazim zadovoljan, iako nikakav dogovor nije napravljen.

Uveče sastanak odborničke grupe „Slobodno Pančevo” pred sutrašnju skupštinu. Tenzija postoji. Generalno raspoloženje je da se ide do kraja. Dobijam poziv da sutra dođem na novi sastanak sa predstavnicima grada.

Do dva sata posle ponoći spremamo municiju za sutra. Ostaje samo pitanje da li će druga strana popustiti.

Sreda, 27. decembar 2017. godine

Kao i uvek jutro donosi malo mirnije misli.

Odlazim na sastanak sa predsednikom Skupštine. Gradska vlast pristaje da se sa dnevnog reda skinu tačke dodate po hitnom postupku i da se naredna sednica održi u januaru, kada će te tačke biti razmatrane. U ovoj situaciji pristajem da se odustane od najavljene opstukcije. Iako je ovo konstuktivan pristup, verovatno i odgovoran, moram da kažem da mi je malo žao.

Kao odbornik u Skupštini Grada prisustvujem poslednjoj sednici Skupštine Grada Pančeva u ovoj godini. Može se reći da se ovo na neki način nastavak serije – „Senke nad Balkanom 2” – ili možda bolje da se kaže „Senke nad Pančevom”. Nažalost gradski parlament je, verovatno mnogo pre nego što sam ja to uočio, postao samo protočni bojler za aminovanje odluka koje donose neki „drugi” ljudi. Nije mi jasno kako većina odbornika pristaje na to. Trudim se i trudiću se da parlament tako ne funkcioniše, mada sam u manji. Smisao parlamenta je da se zaista u njemu i od strane njega donose odluke.

Usvaja se budžet grada za 2018. godinu. Moji politički saborci i ja tražimo da se novac u većoj meri opredeli za obrazovanje i prevenciju nasilja. Sluha za takve zahteve naravno nema, svi naši amandmani su odbijeni. Nikakvo iznenađenje, nije prvi put.

Ono što je pitanje nad pitanjima jeste da li ljudi koji vode ovaj grad zaista imaju ideju kuda to ovaj grad treba da ide, u kom smeru da se razvija, kakav treba da bude za deset godina. Lično mislim da njih ovakva pitanja i ne interesuju. Sve se radi po inerciji, bez ideje, samo sa ciljem da prođe vreme, pa neka posle neko drugi razmišlja kako će…

Četvrtak, 28. decembar 2017. godine

Poslednja ovogodišnja sednica nastavničkog veća u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla”. Ne znam da li je to poznato, ali nastavnici vole raspust verovatno i više nego učenici.

Posle mnogo vremena ove godine konačno organizujemo, kao kolektiv, novogodišnje druženje u jednom gradskom restoranu. Odlična atmosfera. Muzika. Konačno svi opušteni. To su najvredniji trenuci, dokaz da jedan kolektiv pre svega čine ljudi.

Petak, 29. decembar 2017. godine

Moja žena i ćerka se vraćaju sa četvorodevnog izleta na Divčibarama. Kažu da su se fenomenalno proveli. Bilo je snega.

Ova prednovogodišnja atmosfera me jako nervira pre svega zbog gužvi. Svuda. Na ulici. U prodavnicama. Naravno kupovina mora da se odradi. Tako da popodne provodim u novogodišnjem „šopingu” sa suprugom. To su teški sati za mnoge muškarce, pa i za mene. Klasična scena – sa nekoliko većih i punih kesa je čekam ispred vrata prodavnice 🙂 . Ipak je cilj da svi dobiju adekvatan poklon, tako da je moja žrtva opravdana.

Kraj dana provodim na internetu, televiziju već godinama ne gledam. Trudim se da pratim sve pa i zbivanja vezana za skorašnje izbore u Beogradu.

Nema iznenađenja.

Naći ćemo se na kraju puta. Valjda.

Subota, 30. decembar 2017. godine

Pretposlednji dan ove godine. Ovo su definitivno jako uzbudljivi dani za moju četvorogodišnju ćerku. Deda Mraz je juče bio kod jedne babe, a danas kod druge. Očekujmo da svrati i do nas ovih dana. Čekaju se pokloni. Pored nje i ja ponovo počinjem da osećam ove praznike na pravi način. Ponovo uživam u njima.

Sumiranje utisaka. Što se mene lično tiče ovo je bila jedna vrlo uspešna godina. Nadam se da će sledeća biti ista takva. Prave se planovi za narednu. Planovi su veliki.

Treba služit česti i imenu.
neka bude borba neprestana,
neka bude što biti ne može –
nek ad proždre, pokosi satana!
Na groblju će iznići cvijeće
za daleko neko pokoljenje.

 

Autor je borac protiv prolaznosti

Ostavi komentar

  • (not be published)