Evropski decembar

Predrag Mijalković
Objavljeno 16.12.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 12 mins

Nedelja, 9. decembar 2018. godine

8:17

Po 28. put se budim u hotelskoj sobi u centru Rige. Moje komšije iz Indije su napustile smeštaj, pa mogu normalno da spavam. Već mesec dana sam u programu privatnog letonskog pravnog fakulteta, organizovanog na temu prava i ekonomije Evropske unije. Ima nas tridesetak na ovoj obuci i to iz različitih krajeva sveta. Ideja je da bolje teoretski i praktično upoznamo funkcionisanje EU. Polako se pakujem, jer danas letimo za Brisel. Moram do marketa blizu hotela. Mrsko mi je da izlazim, jer je ledeno. Iako je samo minus šest, Riga leži na obali Baltičkog mora, pa zbog vetra osećam da mi hladnoća ulazi u kosti. Pretrčavam do prodavnice, usput zaobilazeći pijance u gomili. Jedan od jačih utisaka koji ovaj grad ostavlja na mene je mnoštvo pijanih na ulicama. Obavljam kupovinu, pa polako završavam pripreme. Danas je godišnjica Lenonove smrti. Pitam se kako bi izgledao i da li bi se uopšte bavio muzikom. Od Rige do Varšave letimo sat vremena, pa čekamo sledeći avion za Brisel. Pokušavam nešto da čitam, ali ne ide. Menjaju nam gejt, pa trčimo da stignemo. Varšavski aerodrom je poprilično veliki i ulažemo ozbiljan napor da stignemo na vreme. Napokon, seli smo u avion. Pamtiću prizemljenje u Brisel kao jedno od najgorih dosad. Ljudima se preturaju stvari, koleginica udara naglo u sedište ispred sebe i ostaje joj masnica. Kao u filmu. Aerodrom je prava džungla i pitam se kako bih dođavola našao mesto gde nas čeka prevoz do hotela da nije vodiča. Umoran, ležem. Sutra me čeka dug dan.

Ponedeljak, 10. decembar 2018. godine

7:17

Gomila sastanaka. Narednih dana treba praktično da obiđemo sve EU institucije o kojima smo pričali proteklih nedelja. Letonija je članica od 2004. godine. Nekada zemlja Varšavskog pakta, ova država je postala punopravna članica EU posle nekih deset godina reformi. Pitam se koliko će nama trebati. Pedeset? Ono što je sovjetska prošlost trajno ostavila u amanet Letoncima jesu ruski uticaj i jezik. U Rigi na ulici mnogo češće čujem ruski nego letonski. Čitam na portalu N1 kako je Srbija otvorila dva nova pregovoračka poglavlja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Svetlosnim godinama smo daleko od pristupanja. Nakon detaljnih bezbednosnih provera, uspevamo da uđemo u zgradu Saveta Evropske unije. Kolega Andrej iz Belorusije je zaspao na jednom od sastanaka. Popodne krećemo u turistički obilazak. Brisel je arhitektonski dopadljiv u samom centru, gde se snažno oseća eklekticizam stilova. Prestonica Evrope ima šta da ponudi, zato dugo šetamo i uživamo. Nailazim na neke art nuvo zgrade i automatski ih poredim sa onima iz Letonije. Riga je inače poznata po velikom broju prelepih art nuvo građevina, izgrađenih na početku dvadesetog veka. U Briselu postoji ozbiljna šansa da budete odžepareni. Zato pribijam stvari uza sebe i krećem put hotela.

Utorak, 11. decembar 2018. godine

7:00

Budim se odmoran. Danas idemo u organizovani obilazak Muzeja evropske istorije. Postavka je odlična i vrlo interaktivna. Na četiri sprata Muzeja, hronološki se razvija priča o Evropi kao duhu, kulturi, civilizaciji. Od Ilijade, preko Renesanse i Doba Prosvetiteljstva, do dva svetska i jednog hladnog rata, ova multimedijalna izložba predstavlja odličan presek svega kroz šta je Evropa prošla. Uživam i dva sata mi jako brzo prolaze. Kako imamo pauzu za ručak, sa Olgom odlučujem da prošetam do centra grada. U Rigi je bilo vrlo malo sunca u poslednjih mesec dana. Ovde je sunčano, pa koristim svaki momenat da uživam. Srećemo koleginice iz Gruzije. Aktuelna je Božićna pijaca, pa puno ljudi u centru izlaže svoje ručne proizvode. Žalim što ne mogu da odem u Magritov muzej, jer mi je pod nosem, ali moram brzo nazad u Evropski parlament, gde nam se nastavlja program. Žurimo nazad. Kasnimo deset minuta, ali nas ipak puštaju unutra. Nakon završetka radnog dela, grupno odlazimo na večeru u centar. Probamo neko odlično belgijsko pivo.

Sreda, 12. decembar 2018. godine

6:27

Brzo pod tuš i na brijanje. Moram ranije da se odjavim iz hotela, jer popodne putujemo za Luksemburg. Na doručku mi kolege kažu za pucnjavu u Strazburu. Evropa odavno nije više bezbedna. Naša destinacija danas je Evropska komisija. Koristimo priliku da obiđemo zgradu i da nam eksperti koji rade ovde bliže predstave način rada. Oko 30.000 ljudi je zaposleno u Komisiji. Ako se uzme u obzir da u Evropskoj uniji živi 517 miliona ljudi, ova administracija je više nego srazmerno mala. Tema dana po hodnicima je glasanje engleskih konzervativaca o nepoverenju britanskoj premijerki Terezi Mej i to zbog načina na koji je pregovarala o Bregzitu. Iako su u EU institucijama nezadovoljni zato što Velika Britanija napušta zajednicu, čini se da su se sa tim već do sada pomirili. Popodne provodimo u najjuticajnijem tink-tenku koji se bavi ekonomskom politikom Evropske unije. Ovaj sastanak je zanimljiv i vreme mi proleće. Sedoh u bus za Luksemburg. Posvećujem se Daglasu Adamsu i njegovom „Autostoperskom vodiču kroz galaksiju”. „Vodič” je vrcav, maštovit i originalan. Uživam u njemu. Što bi Adams rekao, šta god da radite, ne paničite. Stižemo u hotel van grada, za koji se ispostavlja da je neko odmaralište za bogate. Vodič nam kaže da nije bilo slobodnih soba za sve nas u gradu, pa su nas smestili ovde. Na moje iznenađenje, odmaralište ima i teretanu. Koristim priliku da treniram.

Četvrtak, 13. decembar 2018. godine

7:30

Evropski sud pravde je tema dana za našu grupu. Nakon pucnjave u Strazburu, među obezbeđenjem suda oseća se nervoza i čini se da su mere provere podignute na viši nivo. Na ulazu nas dočekuje domaćin suda. Na moje iznenađenje, to je gospodin iz Makedonije. Koristim priliku da se ispričam s njim. Sastajemo se sa sudijama koji rade ovde, a zatim odlazimo i na jedno od zakazanih ročišta. Vrlo mi je zanimljivo da najveći deo zaposlenih ovde nisu sudije, već prevodioci. Postoji dvadeset četiri zvanična jezika EU na koje se dokumenta i odluke prevode. Radni dan mi je nekako proleće, a popodne koristim da obiđem centar Luksemburga. Topao, mali i pod snegom, uz Božićnu muziku koja dopire sa svih strana, grad odiše prazničnom atmosferom. Uživamo u šetnji i razgledanju. Jedino što kvari utisak jeste to što nema mnogo ljudi na trgovima. Moja pretpostavka – zbog događaja u Francuskoj. Nekako sam stigao u hotel, gde mi društvo prave Goran Bare i „Majke”. Novo iznenađenje je da ovo odmaralište ima bazen i spa. Odličan način da se dan privede kraju.

Petak, 14. decembar 2018. godine

6:40

Danas sam jedva izbauljao iz kreveta. Žao mi je što ne mogu duže da spavam, ali moram da se odjavim. Ubedljivo najdosadnije radne posete ove nedelje, pa koristim priliku da odgovorim na neke mejlove i završim neke započete poslove. Popodne nas voze na aerodrom. Večeras se vraćamo u Rigu preko Varšave. Imam loša iskustva sa LOT-om (Polish airlines) pa nisam iznenađen da vidim da je let za Varšavu odložen taman toliko da nećemo stići da se ukrcamo na avion za Rigu. Možda ostanemo da spavamo u Poljskoj. Nikome iz grupe to ne smeta, a koleginice su našle neki automat za fotografisanje pa prave gomilu zajedničkih fotki. Slećemo u Varšavu i konstatujemo da je let za Letoniju odložen, taman toliko da možemo da stignemo na njega. Slećemo oko dva ujutru i izlomljeni stižemo u hotel. Pokušavam da raspakujem neke stvari, ali ne ide. Preumoran sam.

Subota, 15. decembar 2018. godine

12:00

Odmoran i naspavan, uspevam da se raspakujem. Vraćam se u Srbiju sledeće nedelje, pa mi je ovo poslednje sređivanje stvari pre povratka. Ustanovljavam da mi se kofer u transferu izlomio, pa mi Andrej pravi društvo dok kupujem selotejp traku, kojom ću obezbediti prtljag. Dan mi nekako proleće, pogotovo što se nalazim sa ekipom kolega da završimo zadatak koji treba u ponedeljak da prezentujemo na fakultetu. Posle radne nedelje krcate obavezama, prija da malo odmorim. Vraćam se „Autostoperskom vodiču”, pa onda probam neki pakistanski kebab u blizini. Ispostavlja se da prave odličnu hranu. Danas je u Beogradu novi protest protiv „krvavih košulja”. Pratim ga pomno. Pošto ću sutra svašta morati da završavam, odlučio sam da veče posvetim dokumentarcima. Društvo mi prave prve kineske dinastije, Ilon Mask i Karl Marks. Ni sam ne znam kako sam došao do ove „trilogije”. Za kraj dana poslastica – „Pulse“ koncert Pink Flojda iz 1994. godine.

Autor je zaljubljenik u knjige, rok muziku, putovanja i aktivan život

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)