Između dva plavetnila

Aleksandra Tekijaški
Objavljeno 19.07.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 13 mins

Draga Moja Silvija,

Umesto da se ovih dana družimo u Sloveniji, kako smo pre-Covid planirale, evo, razmenjujemo dnevne utiske za Pančevo Si Ti. Realnost je takva da se radujemo tome da smo u redu. Jel treba više entuzijazma za ovu neintimnu prepisku? Ooo, daaa, i izvoli!

Nedelja, 12. jul 2020. (Covid) godine

Drugi dan odmora na Krku. Tačno vreme: Covid (C). Takvo, da pitam prodavačicu sira zasto niko osim trgovaca u prodavnici nema masku na licu. Kaže, od sutra vam počinje to pravilo. Ova ja sa maskom u šoku. Bikini nemam, masku imam. Tako blizu Italiji, koja je jos uvek pusta i čvrsto pod maskama, ne mogu glumiti SrBkinju ili Šveđanku. Pogotovo posle izbora u Lijepoj Našoj i pored turista sa raznih strana. Nema ih mnogo, dolaze oni koji mogu da otputuju kolima, ali ih je dovoljno, pogotovo posle našeg porodicnog vaganja krenuti na more ili ne (pritom ne računaj na 46,6 km slovenačke obale kao opciju, gde ležaljka ležaljci grize rep). Naša pustolovka Lucia hrabro ulazi u ledeno more sa Tatom, traži da je odvede u morske dubine i bezbrižno se kikoće. Čeka je topliji sladoled po izlasku iz mora. Mama kaže „ali samo malo”. „Ahaa” – kaže Tata.

Gledamo komemoraciju iz Potočara i pratimo sve gafove u izjavama državnika. Slovenačka Ujedinjena levica će zbog takve jedne izjave sutradan napustiti parlament i otvoriti javnu debatu o ulozi slovenačkog establišmenta u ratovima na prostorima bivše SFRJ. Ja čitam Nigdje niotkuda Bekima Sejranovića koji pojačava moj lični utisak tragičnosti ovog dana.

Ponedeljak, 13. jul 2020. godine

Pitam se, pitam se, hoće li svanuti Rujna Zora. I u CrnU GorU i u Nas. Sve. Ili da slušamo Radio slobodnu Jevropu sa brojčanim vestima o C u regionu? No-no. Evo ohrabrenja sa severa Evrope. Duda p obedio na izborima, novi elan se rađa u ime svih palih antifašista poljskog roda! Bajno. Slovenima sa juga Republika Italija vraća Narodni dom Slovenaca u Trstu, koji je Musolini zvanično i u skladu sa državnom strategijom zapalio pre jednog veka. Pored prigodne ceremonije predaje slovenačkog Narodnog doma, visoki predstavnici Italije i Sloveniije polažu vence na jedan nezakopan i jedan plitak grob – prvi, komunističkim aktivistima kojima je presudio zvanični fašistički sud i drugi, ubijenim zvaničnim fašistima prilikom Oslobođenja. U pograničnom selu Bazovica (Italija), dve grupne rake deli 100 metara. I tako se doprinosi rekoncilijaciji. Valjda, khm. Jel ja to nekome držim stranu? Verujem da je strana koju čvrsto drže moji slovenački prijatelji, a i ja sa strane, načelno, poštenija od onih koji tvrde da su fašisticki vojnici žrtve, ubijeni kao nedužni građani od oslobodilaca. Sviće li ta zora, dok se Lu budi tri puta tokom noći?

Utorak, 14. jul 2020. godine

Datum koji se svake godine obeležava sumiranjem borbe za prava pojedinca i unapređenjem vladavine prava. Račun se svodi uz nepotrebnu pompu i besmilene viralne vinjete na društvenim mrežama, a suštinski je sve svedeniji i bez vrednosti čiji su ovako slavni događaji simbol. Ostalih dana u godini, državnici se takmiče sa svojom konkurencijom, kapitalom. U toj utakmici nema vrednosti, nema čoveka i nema ideala. Sve je dozvoljeno i sve prolazi – od izjednačavanja žrtava i tlačitellja, preko nedavne tihe i skoro neprimetne zamene zaštite zdravlja ograničenjem prava kretanja, do zamene pojma lojalnosti poslodavcu za ropsku potčinjenost, i to najviše od strane najpotlačenijih jer, valjda, tako se lakše živi sa mukom. U načelno mračnom scenariju koji živimo, postoje svetionici, pojedinci koji se svojim integritetom i glasom odupiru izopačenosti. Ovogodišnji dan je na najsmisleniji način obeležila kolumna moje drugarice, direktorke slovenačke državne televizije, u jeku izmene zakonodavstva o finansiranju medija gde se, pogodite, lojalnost debelo plaća i povrh svega, stavlja se ispred svih načela profesionalnog novinarstva. Obratila se svim akterima državnog establišmenta, bivšim, sadašnjim i budućim, svima koji su doveli društvo do naličja snova koje je sanjala prilikom osnivanja nezavisne države. Nije se libila da zatraži pravo na snove, na ideale i poštovanje vrednosti. Koliko su moguće ružne stvari, postoji izlaz sve dok pojedinci sa integritetom i težinom u društvenom životu ne ćute. I dok ne dozvoljavaju da se ućutkaju.

Sreda: LucinDan

LucinDan i sve što dolikuje: nežno buđenje slavljenice, lenji doručak uz Dogodilo se na današnji dan i prof. Baltazara, zezanje sa Lucijom kako se prstima pokazuje drugi rođendan (da li kao V, ili palcem i kažiprstom, kao aluziju Tate Beograđanina na prvopredloženi usklik Vojvođana ;-)), jurnjava za tortom po lancu jedine poslastičarnice na ostrvu, koja nam em uvaljuje kvazi čokoladnu tortu em natpisom imena na torti potvrđuje Lu da će joj na ovim prostorima večito pisati ime sa J (na to smo bili spremni pri izboru imena Lucia, jer je ovako ipak manja šansa da po svetu popravlja i objasnjava da joj ime sadrži J). Estetika ukrašavanja torte nije nas oduševila ali je dobro raspoloženje za rođendan svakako bitnije. LuciLuci prima čestitke od svih koji su je se toga dana setili i uživa u svoj ljubavi i pažnji. Mi ćemo se kao roditelji potruditi da tako bude svakog dana.

Četvrtak, 16. jul 2020. godine

Danas je spor sunčan dan i napisaću ti par utisaka o plažama koje smo obišli. Vela plaža u Baškoj je idealna za surfere i tu defintivno nisam imala šta da radim osim da vreme provodim na terasi hotela. Morska sirena Lucia bi se na ovoj plaži pretvorila u Tatinog saveznika u glasnoj i uspešnoj borbi sa talasima. Plaža u mestu Punat je mirna i sa više prirodne senke. Dve mnogočlane porodice iz Nemačke su nacrtale sebe i svoj espap na „dišem ti u nepostojeći okovratnik” razdaljinu od nas. U odsustvu Kancelarke Merkel kao dežurne za držanje propisanog rastojanja na plaži, pogodi, reagujem ja. Gospođa se buni i kaže da bi najbolje bilo da ostanemo kod kuće. Ne, ne, gospođo, najbolje bi bilo da poštujemo pravila i ovde, isto kao kod Vaše kuće. Dalje dolazimo do plaža u mestu Krk, koje su ili betonirane, ali sa nešto toplijom vodom, ili mini zalivi sa kamenčićima i pogledom na grad. Lucia uživa na obe i potvrđuje, za mene medicinski fenomen, da tako mala deca ne reaguju loše na hladnoću. Mesto Krk ima i ulaz u stari grad koji nosi naziv Vrata Slobode. Tokom ovog odmora smo iz C razloga izbegavali odlaske brodićima na sjajne a drugačije nepristupačne plaže. Do sledećeg letovanja ćemo već revidirati strategiju u skladu sa okolnostima.

Petak, 17. jul 2020. godine

Petak je u Sloveniji već mesecima dan za proteste. Počelo se aprila, kada je državna televizija objavila navode žviždača, pravnika iz Agencije za robne rezerve, o nezakonitosti sprovedenih javnih nabavki medicinskog materijala. Demonstranti su svoje zahteve za utvrđivanje i smenu odgovornih izražavali autentično, sa bicikala, jer je u tom trenutku bilo zabranjeno masovno okupljanje. Zahtevi demonstranata su se rašrili na smenu vlasti. Slovenija nije država u kojoj glasam niti učestvujem u političkom životu. Ipak, kao teritorija na kojoj već devetu godinu živim i radim, u krugovima koji su politički potkovani, nisam nezainteresovana za analizu razvoja protesta. Proteste i zahteve ne mogu da poredim sa bilo čim što sam (do)živela u Srbiji, te posmatram reakciju građana kao takvu. Zahteve Ustavnom sudu, koji je živ i dobro držeć, hvala na pitanju, uprkos pokušajima da se podredi politici. Zahteve opoziciji, koja je kredibilan akter javne debate. Zahteve za vraćanje Slovenije sa srednjeevropskog na zapadnoevropski put jer osnivači Višegradske grupe, setimo se, Havel i Wałęsa, kojima je bio naklonjen i tadašnji predsednik Drnovšek, verovatno ne bi prepoznali grupu kakva je danas. Zahtevi i proces organizovanja protesta su zreli, artikulisani i kao takvi nose težinu. Humor i satira su prisutni ali nisu jedini upečatljivi način izražavanja. Debata se vodi u medijima, među intelektualnom elitom, te u okviru državnih institucija. Posmatram i čekam ishod, sa najboljim željama.

Subota, 18. jul 2020. godine

Deo odmora se danas zaključuje što ne znači da se odlaskom sa ostrva pustolovina završava. Prijatelji nas pozivaju u Rijeku na ručak u sjajnom ribljem bistrou na pijaci. Roba se utovara i istovara iz obližnjih magacina, čuje se hrup luke, naša deca ljubopitljivo otrčavaju do obližnje kafane gde se opito peva uz tamburaše. Prolaznici su šik i odišu primorskom urbanošću te prilično podseća na Trst. Kakav Pravi Grad je Rijeka. Nastavljamo ka Opatiji, gde uživamo u šetnji među vilama sa lepotom kojoj godine ništa ne mogu, dapače. Razgovor sa prijateljima o prespektivama za putovanje i duži odmor se ne kreće u optimisičnom smeru, te pritom pomaže pauza od razgovora koju posvećujemo ljuljanju dece na ljuljaškama. Na ulasku u Sloveniju nas pogranični policajac pita da nismo, osim u Hrvatskoj, „bili dole”. Izraz za Balkan koji odbijam da prihvatim.

Pustolovina se završava, mi smo kod kuće i čekamo tebe i Nenada da nam prvom prilikom dođete. Voli te Sanja.

Autorka je Lucijina Mama i honorarni smetač upropastiteljima sveta

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)