Heroj ili ludak
„Kako možeš podneti realnost ako nisi malo lud?” – bila je jedna od filozofskih potki koju je u svojoj fabulističkoj metafori proneo kroz filmsku storiju Rendi MekMarfi iz kultnog filma „Let iznad kukavičjeg gnezda”.
Prošlonedeljni „odlazak” slavnog reditelja Miloša Formana, češkog, pa američkog reditelja, ovenčanog sa devet prestižnih filmskih nagrada, za briljantan opus jedinstvenih filmskih saga „Crni Petar”, „Ljubav jedne plavuše”, „Gori moja gospođice” (1967), iz češke faze, a onda „Let iznad kukavičjeg gnezda” (1975) „Kosa”, „ Amadeus”, „Čovek na mesecu”, nastali nakon 1968. u „američkoj” dekadi njegovog života, pocrtale su dva dragocena uverenja. Prvo je da je Forman angažovani umetnik, pre svega humanista i večiti borac za društvenu i umetničku slobodu, nepatvoreni intelektualac među rediteljskom branšom, za istine koje kroz ovu borbu nosi sudbina običnog „malog čoveka”, kome je naspram konzervativnog i opresivnog, bilo komunističkog ili liberalno-kapitalističkog sitema preostalo ne da sruši ovaj večito meljući, korumpirani svet, već da pokuša da ga preobrati, sopstvenim preobražajem i odslikavanjem svoga čovečjeg lica u drugom čoveku.
I druga da nikada-ikada, nijedan Zagor TeNej, Fleš Gordon, Mandrak ili kapetan Mark, o bubolikim i paukolikim Supermenovima i Betmenima da i ne govorim, neće preuzeti poziciju SUPER JUNAKA na tronu mojih etičkih postolja, a da se na jednom od počasnih mesta zauvek nalaze, ustvari jedini normalan Rendi MekMarfi u preletu iznad kukavičjeg gnezda, ili jurodivo i dobro lice Džo Baka (Džon Vojt) iz filma „Ponoćni kauboj“, čija poluluda i dobra srca, bivaju uslov i jedini titraj nade za oslobađanje i spas čoveka.
Forman je na pobedničko postolje HEROJA ustoličio i genijalnog Amadeusa, čijoj je besmrtnoj upisanosti u genijalne miljenike božanske slave, pripisao luckastu i infantilnu prirodu običnog čoveka, i podučio da ne samo talenat i izuzetnost, već bezazlena dobrota, može da bude zalog preobražaja nemilosrdne samovolje sistema, koji vas neće poštedeti činjenica da ukoliko ne poštujete njegova okoštala i većma nepravedna pravila, ma koliko izuzetni bili, idete pod točak uništenja i zaborava.
Bio je savršeno svestan toga da pojedinac i stereotipne herojske vrline ne mogu promeniti svet. Nije imao nameru da svojoj publici daje lažnu nadu o mogućnosti konačne pobede nad normama sistema. U tome je ono antiherojsko što je delio sa junacima svojih filmova.
Ipak, bio je svojevrsni revolucionar, i kroz svoje filmove predstavljao ovo svoje saznanje, a publici je ostavio izbor da odluči da li će ostati podređena nepravednim režimima i masi.
Bio je savršeno svestan čovekovih osećanja izazvanih teretima koje autoriteti, sistemi i ta masa ostavljaju na njegovim plećima. Možda je najjasnija Formanova poruka publici izražena u poslednjoj rečenici skrhkanog Salijerija: „Mediokriteti širom sveta, oslobađam vas krivice“. – Kultiviši Se
Odabir heroja
Metaforičnost „Leta iznad kukavičjeg gnezda”, filma koji je kultni status poneo već obradom sjajnog istoimenog romana Kena Kizija, snimljenog 1975. godine u jednoj duševnoj bolnici u Oregonu, sem promišljanja o ovoj večitoj temi odbačenosti marginalnih i neprilagodljivih pojedinaca, koje društvo izoluje ili poništi ukoliko mu se ne potčine, dragocen je i uzus u promišljanju jesu li ti neprilagođeni heroji ili antiheroji. Kako birate ko je za vas heroj ili uzor?
Stradalno i uzavrelo mesto naših poslednjih decenija i prostora, izrodilo je beskrajnu sistemsku manipulaciju u nametanju HEROJA i proglašavanju ANTIHEROJA, pokušavajući da od ostataka zbrkanih etičkih normi prilagodi ovaj odabir, proždirućoj ideološkoj mašineriji. Kao i kod odabira Bogova, najbolje će vam čoveka odslikati njegov izbor Heroja. Ne potcenjujte moćnu sitemsku mašineriju, koja će svakim vidom udara na razum i emociju pokušati da vam nametne izbor. I ma kako vešti u ovom prepoznavanju bili, ostaje da kao kod Formanovih junaka, osobenosti herojskog a ljudskog pronađete u meri spram drugog čoveka.
I da, ne možeš se osloboditi tog drugog, a ponajmanje sebe, kao što nam sugerišu nametani iskrivljeni „heroji” našeg doba, tako što ćeš ga mržnjom, ubijanjem i sopstvenom iskrivljenom etikom poništiti.
Čitava je plejada izvrnutih, do čistog ludila i zla istkanih likova koji se ovde nameću kao Heroji. To što su bahati, jaki i još uvek prisutni u svakodnevnom političkom i javnom prostoru, znači samo da to sistem podstiče i odobrava.
Prelet iznad kukavičjeg gnezda možda daje uvid, ali život u njemu poništava smislenost i zalog samog života.
